umorno

29.01.2012., nedjelja

Mańana ...

Sutra ... za one ča ne parlaju po španjolski. Sutra je novi dan ... za obožavatelje Scarlet O'Hara cerek

Tija ne tija, od ove inflacije „porfavor“ sapunjača, moralo je ništo ostat u glavi. Skoro da žalin za njima ... sad kad su nas poplavili sa „1001 noći“ i ostalin „bujrum klonovima“.
Koliko god da ih izbjegava, ne moreš in nikako uteć, jerbo u vrime moga obida, kad dođen sa posla, ostali nazočni ukućani gledadu spomenute serije ...
Kad dođen sa posla rofl

Kako to daleko zvuči. Skoro lanjski. Jer, ove godine san ionako na poslu bija samo u ponediljak, 3. 1. oko dvi ure vrimena, odveza se na pregled, a nazad me je već vozija brat.
Zašto sutra?
Pa sutra mi je pregled, doktor Dragan če mi reč kako i ča dalje sa ovon mojon nogon, neću vas sad dušit sa dijagnozama i prognozama, ali znate i sami da mi baš i nije naresla zanoktica kad misec dan stojin/sedin/ležin doma, na katu, njanci ne salazin doli jist vengo mi nosu u tečicu gori, i drogiran se sa Klavaxon od 1000 mg. headbang

Kaže mi Zakonita da blago mi se da san se odmorija i naspava. Možda i jesan, prvi sedmicu dan, ajde, možda dvi ... ali sad se već osjećan ka Alojzije Stepinac. Ne blaženikom, naravno, nego ka u kućnome pritvoru. Čak i ako zanemarin ovo sa nogon, ča i nije baš lako, toliko mi se monadi dogodilo u ovi misec dan da bi me umelo i da san u voznome stanju, atroke ovako, da nabadan na livu nogu, sa sčulon pod livin pauzuhon.
Znan da ka ono nima veze, ali još jedan razlog za straj od sutrašnjega pregleda, kad san zadnji put bija na pregled, javija mi je kum @pechina da je umra Željko Didović. Nadan se da se sutra neće nigdi minjat brojno stanje.
Ka da je i to sa Želkon bilo malo, moj Pape je prošlu nedilju iša, kako kažu, na bolje misto. Ma neka govoridu da je to bolje misto, ja bi volija da je još poživija, da doživi da se uselimo u svoj stambeni prostor, da dočeka još koje unuče. Ove dane mi ne izalazi iz glave ona slika kad je drža Vinkicu u naručaju, na svoj sedandeseti rođendan, a srce mu je bilo toliko da nije moglo stat u sliku.

Nastojin ga zadržat u sjećanju takovoga, ili ovakovoga, kad in je bila obnova zavjeti povodon 50. godišnjice braka ... a ona slika kad san ga ... unatoč mome smanjenome radijusu kretanja ala hokejaški golman ... bija obać u bolnicu, i kad san ga zadnji put vidija ... i to ću, naravno, zapantit, ali ću stavit u najdublji škafetin memorije, i to ću pantit, sve dokle buden odoljeva navaljivanjima onoga Njemca ča dođe nepozvan i počme sakrivat stvari po kući thumbup

Ka ča san već spomenija ... sutra gren na kontrolu u likara. To su mi, uz sprovod, jedini izlasci iz kuće. Nadan se da ću sutra bar malo sunca vidit, makar i kroz ponistru od aute. Misec dan u kući zna potrajat ... ako se sami ne pobrigate za zanimaciju. Kad san odradija sve obveze, zaostatke, pa i one posle za koje još nije bila priša ... došlo je na red ono ča čekan već odavno da se uvatin, ali uvik je bilo čagod prišnije. Jesan, priznajen, bija san to obeća Ljubiši za četrdesetu godišnjicu DVD Mladost, ali, kako san reka, uvik se namisti ništo prišnije, a to ča san namirija baš i nije nešto tipa „daj Mare pi**e“ pa da more bit gotovo u po ure. Da sad ne spominjen volju i inspiraciju.
Zašto inspiraciju? Pomalo ... sve će doć na red naughty

Puno puti san do sad postavlja postove sa LEGO tematikon, na kraju krajev, Vinka je lani pod borom našla umotan vatrogasni dom od legića ...

A još davni dana san naintra na mali, smišan, dapače besplatan program LDD olitiga Lego Digital Designer. Dunkve, namirija san zgradit naš Vatrogasni dom, naravno, DVD Mladost, da ne bude zabune smokin

od kockica, ali mi je tribalo ništo da sredin projekat i plan rada, pa tek onda u nabavu kockica ...
Kako u globalu NE POSTOJI nacrt, tlocrt i bokocrt Doma, tribalo se snalazit, gospodine, na razne načine. Po sjećanju, po slikan ... svakako ... a tribalo je malo i uvatit ruku sa samin programon, i smanjit na najmanju moguću miru grintanje, beštimje i ostale izljeve nježnosti. Počeja san sa sitnišen, sa gotovin planon, i sa gotovin modelon „uživo“, ča mi ga je ovi dan donija Zlato Mamino da mi malo skrati vrime ... LEGO Creator modelčić 6911, 3u1

Pa san onda po tome, kako san zna i umija, napravija modele u Lego Digital Designeru ... a to bi ka tribalo izgledat OVAKO:

Neću govorit koliko mi je vrimena tribalo za sva tri, ali svaki idući je bija gotov brže. Kako je ono Slavko Štimac recitira, kad se sjeća Dolly Bell: „Svakoga dana u svakome pogledu sve više napredujem!“
A onda još nisan bija sigur da san spreman, pa san još malo trenira ...

... pa san se već polako osjeća sposoban za napast na glavnomen frontu. I evo, nije još gotovo, daleko je to od kraja ... ali koliko san moga, koliko mi je fizika i biologija dozvoljavala ... Zašto fizika i biologija. Fizika zato jer, unatoč smanjenju tjelesne težine, još uvik na moju, da prostite guzicu, pritišće respektabilna težina od 127-128 kg, kako koji dan njami

... a zašto biologija?
Pa zato, jer san se pripa da ću od pustoga sidenja na katrigi počet puštat žile (korijenje, za sjevernjake) u istu, pa eto ti belaja, začas bi se stvorila Ivna Bućan pa bi me zasula gnjojen ka stogodišnju maslinu headbang

Napokon, kad san obavija visinske pripreme, kad san raskrstija sa prirodon i društvon, nakon višednevnog rada, rušenja, beštimji i na kraju, ipak, osmjeha od uva do uva ... mogu ništo konkretno i pokazat:

Ovo bi tribala bit garaža i velika sala poviše nje ... a ovo doli bi triba bit toranj ...

Ostatak doma, a mislin napravit još donji dil, ono ča smo mi počeli gradit 1977. i od milja zvali BARAKA ... za to ću još morat napravit par snimaka, i dobro promislit i rasporedit kockice.
E sad, o tom potom, malo se iskomlicirala stvar sa završetkon ciloga projekta. Dunkve, dosad je postojala opcija da se DIREKTNO iz Lego Digital Designera elektronski na fabriko od kocak u Dansku naruči cili komplet, prema projektu. Čak je postojala mogućnost i da se osobno dizajnira kutija u koju bi to sve lipo bilo upakovano. Isprojektiraš, učineš kašetu, i popiješ šaku apaurini prije vengo stisneš onu malu sličicu digitrona da ti Ono Bez Duše skonta koliko bi to sve pjevalo. LEGO i inače nije baš na glasu ka socijalna ustanova, a da ne govorin za ove „posebne“ kompletiće ... ali, preživićemo i to. Nabava kockica se more organizirat, doduše malo zaobilazno, ali ništa nerješivo, kad se pošteno zajuni i uvati u koštac sa dobavljačima & špedicijon. Da sad ne spominjen situaciju kad se angažiraju pravi sponzori. Ako ne ništa, jemamo mi naše ljude i vanka, sve se more riješit ili na lakši ili na manje lakši način.
Kad sve zbrojin, ja san optimista, i nadan se da će uskoro, uz ostale eksponate, Salu trofeja DVD Mladost krasit i maketa Doma sastavljena od LEGO kockica. Samo da mene, ka ča i van svima želin, zdravlje posluži ...
Zdravi i veseli bili! mah

- 23:32 - Komentari (3) - Isprintaj - #

22.01.2012., nedjelja

Nima mi ga više ...

Pape moj, Bog ti da sto pokoji.
Fala ti na svemu.
Fala ti ča si me učinija ovakvoga kakvi jesan.
I fala ti ča si nas naučija sve ča si nas triba naučit.
Plačen, i ne sramin se .... Nima te više.
Kad je partija stric Mirko, reka si da si ti sad na redu.
Ma isto nisan mislija da će to bit ovako brzo.
Pozdravi njega i sve naše Gori ...

Počivaj u Miru Božjemu!

- 08:17 - Komentari (22) - Isprintaj - #

20.01.2012., petak

Ča smo mi Onome Gori skrivili :'(

Lipo mi je počeja dan, devetnaesti prvoga ... Otac mi je u bolnici, a ja gren na pregled. Na popravni. Opet ona ista noga ... tresen se ka šunferina prin nego je ko kresne oba škatulu, oće li mi dotur Dragan reč da i ja ostanen u bolnicu. I robu san skupija sa sebon, za svaki slučaj. Lagano, svako malo, upiren oči u Onega Gori i nadan se da san potrošija sve monade za dva miseca unaprid. Ma je ...
Zove me u nika doba @pechina: A je li znaš ko je partija? Želko Didović! Da se nisan zareka da neću beštimat, ako mi se otac škapula, sad bi mu sve bija skresa, po svitloj tradiciji pokojnoga Vjekića ... ali nisan. Sta san na balun, prikrstija se i krenija zvat po redu, Buiša, Žutoga, cilu ekipu iz naši maškar ... Nažalost, nije bija lažnjak headbang

Zna san da je Želko jema problema sa srcen, kad san ja leža u bolnici, bili su me on i Buiš obać, a bili su obadva na svoje preglede. Želku je još onda pumpa trokirala. Zamalo su mi balun donili, a ja nogu operira, prst okinija. Jedva san uspija objasnit mojin cimerima, ča su ležali sa menon u sobi, da ono nisu bila dva luđaka, nego ozbiljni, oženjeni ljudi sa dicon. Ma je isto sviman sta upitnik povr glave sve dok nisan iša doma. Sviman, osin jednoj sestri ča se rodila u Mašogradu, pa jon nije tribalo crtat.
Kaki je Želko bija, kako ga ja poznajen, ne bi se začudija da je i Svetoga Petra, onega ča sve ključe drži u rukan, uvatija zajebavat.
Ja se ne mogu sitit, kad san njega vidija grintavoga, loše volje. A nije da se znamo par dan, vengo cili život. Generacija. Tako da mi je ovo sve još i duplo teže. Nismo se ni uvik ni u svemu slagali, Bože moj, svi smo mi ljudi od krvi i mesa. Ali smo, i on i ja, volili maškare i sve okolo toga, još od početak, od ponovnoga pokretanja dviiljadite godine. I tot bi pristala svaka rasprava, svi bismo potegli, koliko je ko moga.

Kako ko okreneš, sve pri oli posli završi na maškaran. Nije lipo ... Najprin Meho, pa sad Želko. Ljudi ča su u mašogradskin maškaran od početka. Dokle ovo pišen, još se ne zna ča će ove godine bit sa maškaran. Jeman svoje mišljenje, ali ću ga zadržat za sebe, i poštovat ću svaku odluku koju Udruga donese. KPU Kampanel, naravno, a ne mojon greškon spomenute „Poklade“ na TV, kad san na kvizu bija ... jema dobri razlozi i za i kontra održavanja.
Kako me je ovo stislo od nove godine, nisan mu se moga njanci poć žalovat kad mu je ocu bija sprovod. Zva san ga na mobitel, i to je bija, nažalost, zadnji glas ča san čuja od njega.
Kad je mene mater jedan put pitala kad ću se uozbiljit, reka san jon da oću kad me digne nji šest. I pobiga na vrime da me ne pogodi pršuron ča jon je bila u ruci. Kad malo bolje promislin, pari mi se da san to od Želka čuja. Zajebava se do kraja. Kad je osta brez posla, reka je da više nije kokakoličar, da je sad uličar.
Laka ti hrvatska zemlja, Željko Didoviću, pozdravi nan Mehu, i nemoj sad brzo reč da van fali još koji igrač gori za bacit na male branke. Reci Onemu da ferma malo ... i počivaj u miru Božjemu.

- 01:32 - Komentari (2) - Isprintaj - #

18.01.2012., srijeda

Popravni?

Repetitorium est mater studiorum, oliti na rvacki: Ponavljanje je majka znanja. Povijest je učiteljica života. Samo ča san, jema bit, ja loš učenik.
Koliko lipi, veliki, besid mi sad pada napamet. Koga ja ovod zavarajen?
Opet mi je noga dežbjego. I to opet ista. A pazin i pratin, još od lita kad se ništo pojavilo, ma jema bit da je opet ništo zakuvalo. Toliko o ponavljanju ka majci znanja, a toj materi bi rado ništo učinija. Ča samo iz pristojnosti neću napisat.
Neću vas sad dušit s detaljima, ionako mi mater grinta da se ispovidan na internetu, pa da ne moran odit u crikvu. Učinak je slijedeći: Još od ponediljka izad Nove godine, noga mi je na kušinu, a sađen nizaskale samo za poć na pregled. I obać oca, jedan put, ča je opet završija u bolnicu.
Neugodna sjećanja mi budi žena, oli punica, svaki put kad mi donese spizu na portadi gori u dnevni boravak. Samo trpin, i nenadani višak slobodnoga vrimena nastojin ča konkretnije rasporedit.
Ako ne ništa, sad jeman više vrimena za quality time ča Vinka naravno, obilato zna iskoristit. A jema i sa čin. Dida Mraz je ispod božićne jelke donija „Monopoly Junior“, pa sad ratujemo na financijskome polju.

Ako ne ništa, Vinka malo brusi matematiku thumbup

I to izgleda uspješno, jerbo sad, u drugomen polugodištu, kad su počele ocjene, svaki dan donese pokoju peticu doma.
Igra ka igra, vidin da jon je lakše i draže zbrajat, vengo oduzimat, ali i to se mora naučit. Triba znat, ka i u pravome životu, nosit se sa pobjedan, isto ka i sa porazima. Jer, i u igri, ka i u pravomen životu, ne mora ti uvik odit sve po špagu.
A kad je Vinka u školi oli na treningu džuda, onda polako rješajen zaostatke po filmskome pitanju. Nećete mi virovat, ali san ponovo otkrija „Star Trek Voyager“. Trenutno san na drugoj sezoni. Čak mi se i ženi to sviđa za pogledat ...

Ne, hvala na pitanju, Sedma od Devet se još nije pojavila cerek

... pari mi se da je to tek u trećoj sezoni, ali uskoro ćemo i to saznat, jer san sa gledanjen druge pri kraju ...

Mirovanje, moran usput pazit sa spizon, nastavljan po ustaljenome režimu. Držin se debelo ispod 130 kg. Rekord prije blagdana je bilo 127, sad se vrtin oko 128, a mislin da rekord nije nedostižan. Možda nekima izgleda velika brojka, ali kad se sitin da se u lito 2009. nisan moga izvagat, jerbo bi mi ona vaga ča se maša do 150 kg napisala „err“, onda ovo kalavanje od nekih 30 kg izgleda skroz drugovačije. Od toga, samo od sredine devetoga miseca cca 12 kg.
Lako ću ja za kile, ali malo mi je teško ipak cili dan ležat/sidit, jerbo nogu ne smin trudit, oću reč dotur mi je naredija mirovanje. Snalazimo se za Vinkin prevoz, sva je prometala prominila, još jedino biciklon i avionon nije odila u skulu oli na trening džuda. Fala lipa ženi, punici, šuri i ostalin dobrin ljudima koji su u tome dali učešća. Da ne spominjen koliko me je brat spasija, jer je sad on jedini u familiji zdrav šofer, pa razvozi mene, mater i oca po likarima ... Sutra gren na pregled, pa kako likar, šjor Dragan, bude reka, nadan se da neću MORAT na duže vrimena prominit adresu iz Kaštel Novoga na Firule. Zato san i osjetija potribu napisat koju besidu.
Zdravlje je najvažnije. Biće kako mora bit. Ča radi mene, a ča radi moga oca, ča je već nedilju dan na Križine na intenzivnoj, baš mi i nije do šale i zajebancije namcor

Bliži se vrime od krnjevalski svečanosti. Ovako je, kako je zabilužila kamera @iskrenoga, bilo lani ...

... a kako će bit ove godine, kristalna kugla mi se malo išporkala pa se ne vidi baš najbolje, sve mi se pari da prvi put, posli puno godin, neću ić njanci slikavat, a moglo bi se lako dogodit da i cila ovogodišnja krnjevalska događanja prođu brez moga učešća. U svakome smislu. Naravno, ništa ne prejudiciran ...
Kako san več reka, biće kako mora bit! I sad, a pogotovo sad, jema smisla ono ča uvik napišen na kraju posta:

ZDRAVI & VESELI bili! mah

- 22:08 - Komentari (6) - Isprintaj - #

03.01.2012., utorak

I baš me tamo donila roda ...

Napokon. Sad san miran, kad san van svima čestita Novu godinu, uz nadu da neće bit zadnja u kalendaru, kako je stari narod Maya predvidija ...
Zadnja godina u kalendaru sigurno neće, ali mislin da je ovo, sa velikon dozon sigurnosti, moj zadnji nastup na kvizovima. Iako su već neki zli jezici ustvrdili da ja UOPĆE tamo nisan ni nastupija.
Jesan li bija dosadan? Vjerojatno jesan. Dozvizdija san bija i sam sebi, a mogu mislit kako je bilo zanimljivo gledat slučajnin gledateljima. Naročito onin kurijožan ča su me upilali pitanjima „kako si proša, koliko si dobija“ i slično.
Pa nan za OVO nisi tija reč. E!. Jesan isključija sve telefone, i kad san poslin emisije napokon uključija sredstva za komunikaciju, ča mislite ko me je prvi nazva?
Buiš.
Kako san moga reč da san član udruge Poklade a ne ove naše, sučuraške, Kampanel. Malo je ča je Đemo partija u Zapadna Kaštila, sad još i ja.
Sad san miran. Napokon, u ovi deset godin koliko san u maškaran, znan prije Nove Godine ko će bit Krnjo u Mašogradu.
Josipović ove godine more odahnit, ako me ovi put ne užgedu, nečedu nikad ...
Niman se ča pravdat, nisu me ubola pitanja, i glupo mi je sad nalazit škuže, da sad ne opet ne citiran TBF: „... za sve su krivi Masoni, Židovi i Bin Laden ...“

Nije bilo sriće, i to bi bilo to! Ma koliko neki mislili drugovačije. Ja bi ovako, ja bi onako ... ka da san ja namjerno faliva. Ka ča san sigurno namjerno i reka da san u Pokladan. Pozivan svakoga da dođe, da se oproba, da stavi, ka ča san ja reka prije par postova, „glavu na medijski panj“. Generali posli bitke i doktora naknadne pameti je uvik bilo, možda u Mašogradu uvik za nijansu više vengo u ostatku svemira, ako mogu bit objektivan po tome pitanju.
O ostatku nastupa, ča se ne tiče samoga znanja, trudija san se jasno nacrtat hrvatskoj javnosti odakle dolazin, di me je donila roda, javno san Tariku uručija „Sućurački baul“, rad naše vridne dičice iz OŠ Kneza Mislava, skupa sa njiovin učiteljican ... koliko san u tome uspija, prosudite sami.
Neka zadnje dvi godine ne stojin u Sućurcu, nadan se da će se ovi period brzo završit, da ću se ča pri tamo vratit. I uvik ću se smatrat Sućuraninom, građaninom Mašograda, makar se neki mašogradski, ča za sebe mislidu da su „relevantni čimbenici“, možda i nećedu složit sa tin. A znate ča ću van reč na njiovo mišljenje?
Samo ću citirat naše stare sućurke, ča bi na to manile rukon i rekle da će je svu izgratat radi toga.
Evo dok ovo pišen, gledan kviz i čujen opet di me opet Tarik spominje ... i ča mi sad vridi da san ovo zna kad nisan zna ono kad san triba. Ako slučajno ko nije pogleda moj „čuveni“ nastup, evo pa povirite ...

Siguro nećedu dica, kako je Žuti reka, davat tri sličice za mene cerek

Zdravi i veseli bili! mah