Marketing
Popravni?
Repetitorium est mater studiorum, oliti na rvacki: Ponavljanje je majka znanja. Povijest je učiteljica života. Samo ča san, jema bit, ja loš učenik.
Koliko lipi, veliki, besid mi sad pada napamet. Koga ja ovod zavarajen?
Opet mi je noga dežbjego. I to opet ista. A pazin i pratin, još od lita kad se ništo pojavilo, ma jema bit da je opet ništo zakuvalo. Toliko o ponavljanju ka majci znanja, a toj materi bi rado ništo učinija. Ča samo iz pristojnosti neću napisat.
Neću vas sad dušit s detaljima, ionako mi mater grinta da se ispovidan na internetu, pa da ne moran odit u crikvu. Učinak je slijedeći: Još od ponediljka izad Nove godine, noga mi je na kušinu, a sađen nizaskale samo za poć na pregled. I obać oca, jedan put, ča je opet završija u bolnicu.
Neugodna sjećanja mi budi žena, oli punica, svaki put kad mi donese spizu na portadi gori u dnevni boravak. Samo trpin, i nenadani višak slobodnoga vrimena nastojin ča konkretnije rasporedit.
Ako ne ništa, sad jeman više vrimena za quality time ča Vinka naravno, obilato zna iskoristit. A jema i sa čin. Dida Mraz je ispod božićne jelke donija „Monopoly Junior“, pa sad ratujemo na financijskome polju.
Ako ne ništa, Vinka malo brusi matematiku 
I to izgleda uspješno, jerbo sad, u drugomen polugodištu, kad su počele ocjene, svaki dan donese pokoju peticu doma.
Igra ka igra, vidin da jon je lakše i draže zbrajat, vengo oduzimat, ali i to se mora naučit. Triba znat, ka i u pravome životu, nosit se sa pobjedan, isto ka i sa porazima. Jer, i u igri, ka i u pravomen životu, ne mora ti uvik odit sve po špagu.
A kad je Vinka u školi oli na treningu džuda, onda polako rješajen zaostatke po filmskome pitanju. Nećete mi virovat, ali san ponovo otkrija „Star Trek Voyager“. Trenutno san na drugoj sezoni. Čak mi se i ženi to sviđa za pogledat ...
Ne, hvala na pitanju, Sedma od Devet se još nije pojavila 
... pari mi se da je to tek u trećoj sezoni, ali uskoro ćemo i to saznat, jer san sa gledanjen druge pri kraju ...
Mirovanje, moran usput pazit sa spizon, nastavljan po ustaljenome režimu. Držin se debelo ispod 130 kg. Rekord prije blagdana je bilo 127, sad se vrtin oko 128, a mislin da rekord nije nedostižan. Možda nekima izgleda velika brojka, ali kad se sitin da se u lito 2009. nisan moga izvagat, jerbo bi mi ona vaga ča se maša do 150 kg napisala „err“, onda ovo kalavanje od nekih 30 kg izgleda skroz drugovačije. Od toga, samo od sredine devetoga miseca cca 12 kg.
Lako ću ja za kile, ali malo mi je teško ipak cili dan ležat/sidit, jerbo nogu ne smin trudit, oću reč dotur mi je naredija mirovanje. Snalazimo se za Vinkin prevoz, sva je prometala prominila, još jedino biciklon i avionon nije odila u skulu oli na trening džuda. Fala lipa ženi, punici, šuri i ostalin dobrin ljudima koji su u tome dali učešća. Da ne spominjen koliko me je brat spasija, jer je sad on jedini u familiji zdrav šofer, pa razvozi mene, mater i oca po likarima ... Sutra gren na pregled, pa kako likar, šjor Dragan, bude reka, nadan se da neću MORAT na duže vrimena prominit adresu iz Kaštel Novoga na Firule. Zato san i osjetija potribu napisat koju besidu.
Zdravlje je najvažnije. Biće kako mora bit. Ča radi mene, a ča radi moga oca, ča je već nedilju dan na Križine na intenzivnoj, baš mi i nije do šale i zajebancije 
Bliži se vrime od krnjevalski svečanosti. Ovako je, kako je zabilužila kamera @iskrenoga, bilo lani ...
... a kako će bit ove godine, kristalna kugla mi se malo išporkala pa se ne vidi baš najbolje, sve mi se pari da prvi put, posli puno godin, neću ić njanci slikavat, a moglo bi se lako dogodit da i cila ovogodišnja krnjevalska događanja prođu brez moga učešća. U svakome smislu. Naravno, ništa ne prejudiciran ...
Kako san več reka, biće kako mora bit! I sad, a pogotovo sad, jema smisla ono ča uvik napišen na kraju posta:
ZDRAVI & VESELI bili! 
Post je objavljen 18.01.2012. u 22:08 sati.