Sutra ... za one ča ne parlaju po španjolski. Sutra je novi dan ... za obožavatelje Scarlet O'Hara 
Tija ne tija, od ove inflacije „porfavor“ sapunjača, moralo je ništo ostat u glavi. Skoro da žalin za njima ... sad kad su nas poplavili sa „1001 noći“ i ostalin „bujrum klonovima“.
Koliko god da ih izbjegava, ne moreš in nikako uteć, jerbo u vrime moga obida, kad dođen sa posla, ostali nazočni ukućani gledadu spomenute serije ...
Kad dođen sa posla 
Kako to daleko zvuči. Skoro lanjski. Jer, ove godine san ionako na poslu bija samo u ponediljak, 3. 1. oko dvi ure vrimena, odveza se na pregled, a nazad me je već vozija brat.
Zašto sutra?
Pa sutra mi je pregled, doktor Dragan če mi reč kako i ča dalje sa ovon mojon nogon, neću vas sad dušit sa dijagnozama i prognozama, ali znate i sami da mi baš i nije naresla zanoktica kad misec dan stojin/sedin/ležin doma, na katu, njanci ne salazin doli jist vengo mi nosu u tečicu gori, i drogiran se sa Klavaxon od 1000 mg. 
Kaže mi Zakonita da blago mi se da san se odmorija i naspava. Možda i jesan, prvi sedmicu dan, ajde, možda dvi ... ali sad se već osjećan ka Alojzije Stepinac. Ne blaženikom, naravno, nego ka u kućnome pritvoru. Čak i ako zanemarin ovo sa nogon, ča i nije baš lako, toliko mi se monadi dogodilo u ovi misec dan da bi me umelo i da san u voznome stanju, atroke ovako, da nabadan na livu nogu, sa sčulon pod livin pauzuhon.
Znan da ka ono nima veze, ali još jedan razlog za straj od sutrašnjega pregleda, kad san zadnji put bija na pregled, javija mi je kum @pechina da je umra Željko Didović. Nadan se da se sutra neće nigdi minjat brojno stanje.
Ka da je i to sa Želkon bilo malo, moj Pape je prošlu nedilju iša, kako kažu, na bolje misto. Ma neka govoridu da je to bolje misto, ja bi volija da je još poživija, da doživi da se uselimo u svoj stambeni prostor, da dočeka još koje unuče. Ove dane mi ne izalazi iz glave ona slika kad je drža Vinkicu u naručaju, na svoj sedandeseti rođendan, a srce mu je bilo toliko da nije moglo stat u sliku.
Nastojin ga zadržat u sjećanju takovoga, ili ovakovoga, kad in je bila obnova zavjeti povodon 50. godišnjice braka ... a ona slika kad san ga ... unatoč mome smanjenome radijusu kretanja ala hokejaški golman ... bija obać u bolnicu, i kad san ga zadnji put vidija ... i to ću, naravno, zapantit, ali ću stavit u najdublji škafetin memorije, i to ću pantit, sve dokle buden odoljeva navaljivanjima onoga Njemca ča dođe nepozvan i počme sakrivat stvari po kući 
Ka ča san već spomenija ... sutra gren na kontrolu u likara. To su mi, uz sprovod, jedini izlasci iz kuće. Nadan se da ću sutra bar malo sunca vidit, makar i kroz ponistru od aute. Misec dan u kući zna potrajat ... ako se sami ne pobrigate za zanimaciju. Kad san odradija sve obveze, zaostatke, pa i one posle za koje još nije bila priša ... došlo je na red ono ča čekan već odavno da se uvatin, ali uvik je bilo čagod prišnije. Jesan, priznajen, bija san to obeća Ljubiši za četrdesetu godišnjicu DVD Mladost, ali, kako san reka, uvik se namisti ništo prišnije, a to ča san namirija baš i nije nešto tipa „daj Mare pi**e“ pa da more bit gotovo u po ure. Da sad ne spominjen volju i inspiraciju.
Zašto inspiraciju? Pomalo ... sve će doć na red 
Puno puti san do sad postavlja postove sa LEGO tematikon, na kraju krajev, Vinka je lani pod borom našla umotan vatrogasni dom od legića ...
A još davni dana san naintra na mali, smišan, dapače besplatan program LDD olitiga Lego Digital Designer. Dunkve, namirija san zgradit naš Vatrogasni dom, naravno, DVD Mladost, da ne bude zabune  od kockica, ali mi je tribalo ništo da sredin projekat i plan rada, pa tek onda u nabavu kockica ...
Kako u globalu NE POSTOJI nacrt, tlocrt i bokocrt Doma, tribalo se snalazit, gospodine, na razne načine. Po sjećanju, po slikan ... svakako ... a tribalo je malo i uvatit ruku sa samin programon, i smanjit na najmanju moguću miru grintanje, beštimje i ostale izljeve nježnosti. Počeja san sa sitnišen, sa gotovin planon, i sa gotovin modelon „uživo“, ča mi ga je ovi dan donija Zlato Mamino da mi malo skrati vrime ... LEGO Creator modelčić 6911, 3u1
  
Pa san onda po tome, kako san zna i umija, napravija modele u Lego Digital Designeru ... a to bi ka tribalo izgledat OVAKO:
  
Neću govorit koliko mi je vrimena tribalo za sva tri, ali svaki idući je bija gotov brže. Kako je ono Slavko Štimac recitira, kad se sjeća Dolly Bell: „Svakoga dana u svakome pogledu sve više napredujem!“
A onda još nisan bija sigur da san spreman, pa san još malo trenira ...
 
... pa san se već polako osjeća sposoban za napast na glavnomen frontu. I evo, nije još gotovo, daleko je to od kraja ... ali koliko san moga, koliko mi je fizika i biologija dozvoljavala ... Zašto fizika i biologija. Fizika zato jer, unatoč smanjenju tjelesne težine, još uvik na moju, da prostite guzicu, pritišće respektabilna težina od 127-128 kg, kako koji dan  ... a zašto biologija?
Pa zato, jer san se pripa da ću od pustoga sidenja na katrigi počet puštat žile (korijenje, za sjevernjake) u istu, pa eto ti belaja, začas bi se stvorila Ivna Bućan pa bi me zasula gnjojen ka stogodišnju maslinu
Napokon, kad san obavija visinske pripreme, kad san raskrstija sa prirodon i društvon, nakon višednevnog rada, rušenja, beštimji i na kraju, ipak, osmjeha od uva do uva ... mogu ništo konkretno i pokazat:
Ovo bi tribala bit garaža i velika sala poviše nje ... a ovo doli bi triba bit toranj ...
Ostatak doma, a mislin napravit još donji dil, ono ča smo mi počeli gradit 1977. i od milja zvali BARAKA ... za to ću još morat napravit par snimaka, i dobro promislit i rasporedit kockice.
E sad, o tom potom, malo se iskomlicirala stvar sa završetkon ciloga projekta. Dunkve, dosad je postojala opcija da se DIREKTNO iz Lego Digital Designera elektronski na fabriko od kocak u Dansku naruči cili komplet, prema projektu. Čak je postojala mogućnost i da se osobno dizajnira kutija u koju bi to sve lipo bilo upakovano. Isprojektiraš, učineš kašetu, i popiješ šaku apaurini prije vengo stisneš onu malu sličicu digitrona da ti Ono Bez Duše skonta koliko bi to sve pjevalo. LEGO i inače nije baš na glasu ka socijalna ustanova, a da ne govorin za ove „posebne“ kompletiće ... ali, preživićemo i to. Nabava kockica se more organizirat, doduše malo zaobilazno, ali ništa nerješivo, kad se pošteno zajuni i uvati u koštac sa dobavljačima & špedicijon. Da sad ne spominjen situaciju kad se angažiraju pravi sponzori. Ako ne ništa, jemamo mi naše ljude i vanka, sve se more riješit ili na lakši ili na manje lakši način.
Kad sve zbrojin, ja san optimista, i nadan se da će uskoro, uz ostale eksponate, Salu trofeja DVD Mladost krasit i maketa Doma sastavljena od LEGO kockica. Samo da mene, ka ča i van svima želin, zdravlje posluži ...
Zdravi i veseli bili! 
|
