... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Posli pusti priprema, potizanja sponzori za rukav, posli trubljenja po svin nama dostupnin medijima ukrug najlipšega zaljeva na svitu, došla je i ta večer ... Znan, znan, svi će sad spominjat krizu, nezgodno vrime, roditelje i bližu i dalju rodbinu, ali dežurni grintavac je uvik bilo i biće. I ja san malčice, u okviru svoji mogućnosti pridonija ovome ča je bilo večeras ...
A kako ovo ipak nije remake „Maloga mista“
... pa da ćemo se sad karat, kako je Šunje napisa „ko je više da“, bitan je krajnji rezultat koji je sinoć bija prid vama, cijenjeno pučanstvo ... u kojemu ste, iskreno se nadan, guštali.
Zato, najprin se zafaljijemo svima onima ča su nan pomogli, ovako oli onako, da pribavimo ovako bogatu lutriju, da informiramo cjelokupno pučanstvo i pozovemo sve ljude dobre volje i čista srca da se proveselidu sa nan. Fala čak i onima koji nan nisu pomogli, iz objektivni i subjektivni razloga. Valjda će bit bolje drugi put ...
Cila ekipa je vridno radila danima, a naročito od ranoga jutra ... Recite mi je li ko od vas prova lipo zamolit ljude da se ne parkiradu namo di se tribaju stavit stoli da ljudi moredu sest uvečer na fešti? Niste? Možda biste provali na lipe, zamolit? Nekima ipak prije dođeem do mozga kad ga pošaljete u materinu ... nažalost.
Dunkve, nije to bija samo fizički posal. Bilo je tu i političkoga rada.
Skupilo se tu večer na našemu Mulu, isprid Staroga Kampanela, vrlo šaroliko društvo, sadašnjih i prijašnjih gradskih otaca i majki, zajedno sa mjesnim ocima i ostalim gradskim institucijama ...
... a bilo je tu i ljudi iz medija, koji su zdušno pripomogli našu akciju, ka i sve akcije naše Udruge ...
Najprije, na početku smo obisili bandire, kako je i red. Hrvatska gori, Maškare doli ...
... pa smo po starome prokušanome receptu, u spoju mladosti i iskustva ...
... podilili zaduženja
Čevapi ala Car
... rižot ala Đemo ...
... i ribe na gradele ala Pela ...
... koji je bija malo sramežjiv pa se nije tija slikat. Ni posluživanje nije štekavalo, jer su mlađe na licu mista podučavali konobari od kolina ...
Ringišpil je spreman dočeka dicu ....
... isto ka i štandovi sa raznoraznin monadan iz klase „kupi mi tata ...“. Neki su u okolnin kućan i dvorima po getu dobili inspiraciju za gradelavanje ...
... a neke uopće nije bilo briga za cili ovi šušur vengo su gledali lipo svoja posla ...
Naš rekonvalescent @iskreni nije moga izdržat nego je i on doša povirit.
Čak smo, obzirni kakovi već jesmo, angažirali i stare iskusne agente u civilu da pazidu na red i mir ...
Dakle, posli svega navedenoga, bili smo više nego spremni dočekat punu Rivu svita ...
Sve lipo i krasno, deboto da ni šporku oli tešku besidu nisan čuja ... sve je odisalo ljubavlju bez granica ...
A i grupi „Sunny Day“ je uspila naoko nemoguća misija, uspili su naoko neostvarivo: da ne plešedu samo mala dica, nego i iskusniji plesači ...
Svaka in čast, bar ovo vrime ča san bija doli, do ponoća, skoro da nisu pristajali prašit glazbu koja mi je osobno baš bila bliska, bez cajki i ostalih zagađivača estradnoga prostora ...
Ovakove fešte su i inače jedinstvena prilika da vidite neke ljude koji stojidu vanka mista, bilo da je to blizu, oli na drugi kraj svita ...
U međuvrimenu su se naši aktivisti potrudili i prodali oni par stotin tiketi od lutrije, a vridilo je zaigrat. Nagrade su bile bačva od inoxa, ponistra sa caklon, kozmetički tretmani ...
Na kraju su svi pažljivo slušali Žutiga i Didu, kad su izvlačili sritne dobitnike ...
Neki su malo grintali ča nisu dobili ništa, ali to nije ništa nova. Već san na početku napisa da je takvi u ovomen mistu uvik bilo, a fala Bogu, uvik će i bit. Poslin lutrije, još se plesalo, neki slobodnin stilon, a neki sa jabukon u sredini ... donosimo van i sliku pobjedničkoga para ...
... malo pomalo, Riva se praznila, gradele su odavno "očišćene" ...
Koliko san uspija vidit, a i čut, niko se nije bunija, veterani su bili zadovoljni ...
... veterankan je osmjeh bija od uva do uva, makar malo kisel radi lutrije ...
... dok je Torcida digla palac gori u znak odobravanja.
Da je ovo bajka, sad bi napisa ono : živili su dugo i sritno ... a kad nije ...
Pomalo se približilo vrime za poć ća. Moga san ja još ostat, ali je Vinka počela trljat oči i vikat da jon se ne spava, a Zakonita je ionako došl na feštu iz druge smjene.
Znate ča, ljudi, meni je bilo lipo!
I nisan doli vidija nezadovoljnoga svita ... baš naprotiv, naročito pri kraju, kad je koncentracija za šankon malo popustila ...
