Dugo san se mislija kako naslovit ovi današnji post, ali kako san već puno puti pisa o kvizovima i mome učestvovanju tamo, više ili manje aktivnome i uspješnome, ponestalo mi je inspiracije. A ne volin se ponavljat 
Pa san posudija mali bondovski citat ...
Dunkve, di smo ono stali ... da rezimiramo ... Najpri „Milijunaš“ ... pa „Karika“ ... pa „1 kontra 100“, koji se pokaza ka najtvrđi orij.
„Milijunaša“ san savlada iz trećega puta, zadnja emisija u 2005. i prva u 2006. godini .... „Kariku“ iz drugoga puta, i to mi je bilo najteže jer san je osvojija u šesti misec, a mora san mučat sve do jedanaestoga, kad je emitiralo.
Za „Uno contra cento“ mi je tribalo šest puti odit gori, i snimit deboto pedeset emisija da sađen doli.
Zna san se dikod i približit, ali san uspija samo prošle sezone, u zadnjoj emisiji na zadnjemu setu, gori na galeriji uvatit ništo pinez. Čisti fotofiniš ... nas troje smo podilili 20 iljad kun, ča ispada 6.666 kn, prilično vražja brojka 
Šesti set, mislin da mi je bila četrdeset i sedma emisija (a koliko ono godin jeman??), izvuklo me je odma vanka. Nisan se još bija deboto ni pripremija, ni zagrija. Inače mi svi govoru da san ka dizelaš, da mi triba puno dokle uvatin radnu temperaturu. Prvobitni šok san pribolija ... doša doli, a ostatak ste sami vidili, ko je gleda.  Najviše me je, priznajen, bilo straj da ne plesnen na prvome pitanju.
Kad je to prošlo, sve dalje je bilo lakše. Par pitanja san zareda, a onda su uletili problemi. Potrošija preskoke i odoooo.
Srića me je napustila.
Nastranu to ča će puno nji reč: Zna san ja to!
Na stranu i stres javnoga nastupa.
Moremo mi svi pričat ode i hvalospjeve znanju, ili pak o neznanju, ali ako jemaš sriće da ti dođe pitanje koje znaš, prolaziš, a sa druge strane, ako nimaš sriće, ka jedan od moji kolega ... na kraju, kad je „1 na 1“ dođe ti ono ča bi meni bila pidaija od pitanja, ali čovik nije zna i odeeeeee ...
Sve u svemu, bilo mi je lipo, bar mislin da se nisan osramotija, ispriča san svoju priču, za koju se nadan da mi je nisu iskidali  ... i na kraju san, uz oproštajnu sliku sa Tarikon ...
.... osta još malo gledat i slikavat pozornicu iz druge perspektive ... i zajedno sa mojin starin kolegon još iz dana STOP-a i prijašnjih kvizova, uputija san se polako Dalmatinom prema jugu.
Mislin da je za jedno dulje vrime moje kvizomansko poglavlje života zatvoreno. Krug se zatvorija. "Milijunaš" i "Karika" su ukinuti. Na 1 protiv 100 više neman prava natjecanja, a kako sad stvari stojidu, recesija, besparica i slične floskule polako nagrizaju i Katedralu Hrvatskog Duha, pa ne vidin u perspektivi neki kviz na kojemu bi moga učestvovat.
Komercijalne televizije neću ni spominjat, jer mi se iskustvo učestvovanja na testiranju za Kviskoteku toliko zgadilo da ne bi tija sa tin opison kvarit ovu, ipak, lipu uspomenu na moje kvizomanske dane.
Bilo mi je lipo, upozna san puno dragi ljudi, punjo nji „pozitivno opičenih“ sa kojima bi ona tri dana snimanja za devet emisija prošli u tren oka, sa kojima se i danas ponekad čujem/vidim/dopisujem.
Skoro pa da bi moga reč da je uspostavljena i nekakva minimalna doza familijarnosti  ...
Facebook, a pogotovo Internet, je đavlija stvar
Ko mi ne viruje neka pita Severinu. Gas,Gas!
I zato, da se vratin na onu iz naslova, nikad ne reci nikad više ...
Zdravi mi i veseli bili! 
Update:
Eto, sad kad san još jednom to prigleda, i proživija, sa druge strane ekrana, nakon ča ste mi puno vas čestitali na nastupu, u hladnu stvarnost me je vratilo moje rođeno dite: a ča ti to sve tata vridi kad nisi donija pineze.
Danas se dica jema bit rađaju sa barenko višon ekonomskon. I u pravu je ... 
'beš umjetnički dojam,  'beš nastup.
Nisi donija pineze. I točka.
Amen!
|
