Proliće je najlišpe godišnje doba ... sad mi naviru sjećanja iz školski zadaća, tematski, koje smo redovito morali pisat u naše zadaćnice, teke na široke crte, sa jednon uspravnon crvenon rigon na vajnskoj strani lista, da bi profešurica (onda smo je zvali drugarica) jemala di napisat ispravke. I sićan se kako je bija tanak papir, deboto ka oni ča bi ga danas nazvali reciklirani, ali meni se sa ove vrimenske distance parilo da su ga radili u istoj fabriki i od iste sirovine ka i, da prostite, tariuguz. Nisi moga slučajno falit, jer ako si iša brisat gumicon, probilo bi ne jedan nego smista tri lista papira. I automatski ocjena manje ... radi urednosti, odnosno neurednosti.
Ali pustimo mi sad moje zadaćnice, daleko je to još mojoj Vinki. Oni još guštadu svoj mali svit, bez obaveza, i to je jedan od razloga zašto smo je Zakonita i ja odlučili ove godine ne poslat u skulu. Godinu dan manje na birou ...
Posli ove puste bljuzge i vrimena sa posadit angriz (rižu, za sjevernjake) a ne pšenicu, učinilo je malo lipoga vrimena i tete i dica su to odma iskoristili, na opće zadovoljstvo dičice kojima je dozvizdilo gnjijat u zatvorenome prostoru.
Išlo se na izlet u Split, pun puti gremo okolo po svitu, a ne znamo ča jemamo isprid kuće.
Dunkve, najprin su malo obašli Dioklecijanovu vikendicu, ča jon mi od milja tepamo da je palača ...
... a di će počet obilazak vengo kraj najznamenitijega palca u najluđemu gradu na svitu, naravno da se radi o skulpturi Grgura Ninskoga. Manje je poznato da je Meštrović napravija prvu varijantu kipa, ali da se naručiteljima učinija malan, pa je napravija većega, a mali je završija u Barokni grad (Varaždin, za južnjake).
Spojilo se ugodno sa korisnin, pa se malo svratilo u i kazalište ...
... povirit predstavu „Mačak u čizman“, ali Vinka nije bila uopće impresionirana. Rekla mi je da ono uopće nije sličilo na mačka u čizman. Kad nareste zaminiće Jasena Boku, barenko ka kritičarka ... Nije lako dojmit se dice u ova doba interneta, DVD-a, DivX-a, priča i televizije.
Zato in je bilo, jema bit, puno draže šetat po muzeju ...
... di su mogli vidit stare monture, mačeve, oklope, koplja i buzdovane ča su se davni godin duperai na ovin prostorima. A našla bi se i koja toljaga. Čisto da se more reč da se povist ponavlja.
Vožnja po gradu in nije teško pala, jer su se vozili sa panoramskin autobuson, brez krova, samo in je malo sunce smetalo, naravno, onima ča nisu sa sebon uzeli kapu, kako su tete bile napomenile.
Posli naporne rute po gradu, tribalo je malo potrošit preostalu energiju, a i malo napunit gladne drobčiće ....
... pa dičje igralište na Bene nije moglo bit bolje misto u gradu za tu svrhu. Iskakat se, ko je još jema force, i čako prizalogaajit ... a moglo se i provat izbliza kakvo je more ...
... tako da je pa dogovor sa tetama da se tokon šestoga miseca, kad još malo otepli, pođe na kolektivno kupanje na Bačvice. Dica se uopće nisu bunila, dapače ...
Koliko in se bilo gušt vozit, malo su kasnili o odnosu na najavljenu uru povratka, tako da i je isprid vrtliča dočekala gomila roditelji, kojima je zabrinutost sa lica nestala kad su vidili sritna i zadovoljna lica svojih potomaka.
Program je ovi dana bija dosta popunjen.
Prvi put su se ove godine okupila sva dica-predškolci iz kaštelanski vrtići, na malu vatrogasnu olimpijadu, skup igara prilagođenih njihovome uzrastu, rušenje boca sa balunon, prenošenje vode u čaši slalomom između prepreka, bacanje badminton loptica u veliki sič, i tome slično.
Vinkica nije jemala pravo učestvovanja, ali je došla drukat (navijat, za sjevernjake) za svoju ekipu,
Koju su ovi put vodile obedvi tete, Sani & Ivana ... mora san i slikat sa Vinkon
A i da se vidi natpis na majican, koji in je bija na leđima. Nima to veze sa tin da in onda bar sunce nije tuklo u oči.
Ko sritniji, ko spretniji, ko je više vježba, a ko manje ... prvo misto je osvojila teta Mira sa ekipon Maginja ...
... a vridno je napomenit da je ekipa Maginja 2, koju je isto vodila teta Mira, osvojila zadnje misto. Ali, to na kraju krajev nije ni bitno. Bitno je bilo druženje ... i da su dica bila sritna i zadovoljna, a to ča smo se mi stariji malo napatili stat nanoge, vridilo je truda.
Zdravi i veseli bili! 
|
... pa prosudite sami ... većina vas, štovani posjetitelji moga bloga, jemala je prilike čitat ono ča san pisa na Portalu ... na kojemu, po svemu sudeći, više neću pisat. Portal je @gregorov, i on ima apsolutnu vlast na Portalu, ali ni ja nisan mulac iz osnovne ... 
... o čemu smo ono, a , o anginama ... doktorica nas je uputila na pretrage, kad i obavimo opet kod nje, to ka znači da smo sad u procesu obrade ...
i beštimji 
(prljavih riječi i psovki, za sjevernjake) koje baš i nisu za ovi blog, ča ga čitadu i pristojni ljudi ... uputili smo se na noge do gori ... ništa strašno, po ure hoda po umjerenome zvizdanu 
taman oko jedanajst uri ... usput smo se i slikali ...
