Mi ovod odozdal, da ne rečemo domoroci, jemamo malo okrutnu, ali zato vrlo razumljivu uzrečicu, koju san naveja u naslovu ... kad se vrime ovako naglo okrene naopako ...
A zadnji misec dan nije slutilo na ovakvi razvoj događaja. Dapače, slutilo je na još dugo nošenje litnje garderobe ...
Posezona, bablje lito, je bila u punome zamahu, ministar Bajs je trlja ruke za rekordni rujan ... čak se je i kod nas moga vidit koji zalutali turista, dapače nautičar ...
... usidren isprid Mula, a ni na Gojači nije bilo skroz prazno. Je da je bilo malo više svita vanka i u robi vengo u mudantine, ali svejedno, još su se nosili kratki rukavići, špalinice, uvečer se pokrivalo samo lancunićen ... guštalo se u kadi kupat natenane ...
... vidićete vi drugi put ča mi je sve donila Zubić Vila ...
... čak bi se još pokoja fešta znala održat na Rivi, ka i ova, u organizaciji neuništivoga Duha-Sa-Sikiron, poznatijega ka Zagora, infišanoga (zaluđenoga, za sjefernjake) u motore, pogotovo oldtajmere, one ča po njima jema više ruzine nego piture ...
E pa ovo more samo on napravit, naravno uz potporu nekolicine istomišljenika ..
... ča naravno nije moglo proć bez moje, a ni Vinkine nazočnosti. I nakon teške muke odabrala je koja jon se ljuta Tomosaki makinja najviše sviđa, na jednome od nji smo se i slikali ...
Bablje lito, rana jesen, whatever, je i vrime za malo bacit oko na auto, izvanka i iznutra. Bija san povirit do rođe koji je malo žveltiji (spretniji, za sjefernjake) sa kabeliman od mene, pa san na brzinu istiran vanka. Iz auta, mislin  I pala mi je napamet ideja o nabavci ovakvoga alarma za u auto. Da ga vidin ko bi uša unutra ...
... osin uz pomoć korupcije u obliku kojega sočnoga bifteka, nikad se ne zna 
Topla jesen se, naravno bez našega znanja, bližila svome naprasnome kraju, ali to nas nije omelo da ovo ipak nenadano lipo vrime kvalitetno provodimo.
Na praznik, Dan hrvatske neovisnosti, bili smo na Malačku, povirit spomenik i poklonit se onima radi koji je spomenik i podignut. Uz put do križa na vrju, čita san Vinki imena na svakoj maloj ploči, poginule branitelje iz Kaštili, i otkrija da i deboto sve znan. Neki su mi i rodbina. Fala na pitanju, Zakonita je radila ... neka je bija državni svetac. Čisto onako, informacije radi ...
Pa smo se Vinka i ja odlučili da ćemo pri dana mrtvi doć opet gori i meknit svakome barenko po jedan cvitić. Eto onako ...
Isto tako, fala na pitanju, nismo cilo vrime bili vanka ... malo bi se zabavili i unutra, bilo izražavajući svoje umjetničke doživljaje kroz tragove na papiru ...
... bilo slikavanjen prirodni lipota oko sebe, ka ča je ovi cvitić od kaktusa ...
... i isto tako za dan, kako se na brzinu i nenadano pojavija, tako je i nesta ...
A onda je doša pakleni vikend, škura bura, tramuntana, i ko zna ča je sve puvalo, ali se zato ujutro moglo vidit ovakvi posljedica ...
... a još priko dana je vrtilo po moru i dizalo pinu u zrak ....
... a ako je vako bilo u našemen zatvorenome i zaštićenome Kaštelanskome zaljevu, mogu mislit kako je bilo malo vanka, put Brača ili Visa ...
I da se vratimo naslovu, ko se okupa, okupa se  ... ja san ove godine priskočija, iz subjektivnih i objektivnih razloga, :puknuću: zato ću nastojat nadoknadit dogodine. Duplo i troduplo! 
A dotle, krećemo u obilazak butigi glede nabave zimske garderobe, jer smo onu od lani prirasli ...
i prišaltajemo se lagano u zimski režim provođenja slobodnoga vrimena, ka na ovoj slici ...
... di su se nji dvi zabavile sa gledanjen crtani filmov, dokle smo se kum i ja zabavljali okolo onega bez duše, da ne rečen kompjutera, nastojeć ga dozvat pameti posli jedne, na kraju je ispalo ipak softverske. dižgracije ...
Eto, svečano obećajen da neću čekat dokle se medo probudi iz zimskoga sna za novi post ...
Zdravi mi i veseli bili!!!! 
P.S. Rodija se još jedan mali Garbin, mali Roko je dobija brata Luku!
Sritno in bilo! 
|
