Znate i vi ka i ja da se na Materi od svi mriža (tm) more nać mašo pametni stvarčica, tu i tamo pokoja monada i gomila gluposti 
Odredite sami di spada ova slika.
Sigurno, najpri u škafetin generalizacije, oni ča volidu sve pojave objasnit u jednoj proširenoj rečenici tipa: Dalmoši su linčine, Zagorci su tužibabe, Bračani su škrti, rado ide Srbin u vojnike i ostale bajke ...  
U zadnje vrime sve manje i manje pišen ovod, na blogu ... čak san se zaboravija pofalit da san uliza na Almost Cool listu na naslovnici, to ga dođe ka Liga UEFA, nije još Euro Liga, malo je, ali čovika veseli 
Ali, kad san dobija na mejl ovu sliju sa botiljan (fala @danijela) skupa sa svin ča mi se događalo ovih dana, došlo mi je da napišen koju besidu.
Odma da napomenen da san na bolovanju, doma, ležin, sa dignuton nogon i klapan na laptop. Da odma prikinen dobronamjerne komentare tipa lako je njemu pisat na poslu u radno vrime  
Ali, krenimo mi ispočetka ...
Malo posli nego smo se vratili sa godišnjega, kraj sedmoga miseca, primjetija san da mi je malo otečena junačka desnica. Noga, da ne bude zabune, a ne ruka ...
Znalo mi se to i pri dogovit, ali trajalo bi dan/dva i popustilo, ali ovo ne molaje ...
U likara, pa vadi krv, pa popij ovo, pa popij ono ... nije tromboza, fala Bogu (a po genima sa očeve strane mi proširene vene ne ginu) nisu bubrizi, nije srce ... i doša ja kod našega likara Barića, naš čovik, iz Mašograda, zna mi i oca i cilu situaciju ... odma mi je sa vrat reka da triban smršavit ... a kad je vidija nalaze sa snimanja krvožilnoga sustava, doda je još par stručni termini, da vas sad ne zamaran. I posla me kod oca na repeticije da mi on pokaže kako ću zamotat nogu u gumirani zavoj
E, pa ča onda, pitate se ... ča je tu nova?
Ništa, reka san mu odma da nisan ni triba odit u likara da mi reče da triban kalat kile. Naravno, to je bilo u zajebanciji, čovik me dobro zna pa me je dobro i razumija
A u čemu je onda poanta?
PRVI PUT MI JE LIKAR REKA DA TRIBAN SMRŠAVIT!
Zna san se i dosad zajebavat na račun vlastite kilaže, najsmišnija mi je bila ona, isto sa interneta:
Kad znaš da si se priko mire udeblja? Onda, kad se greš sunčat na plaži pa dođe ekipa od Greenpeace-a pa te počme vraćat nazad u more, misleć da se je kit nasuka ...
Bilo je i gorih opisno-kreativnih, da sad ne nabrajan ... ali vratimo se na onu briljantnu sličicu sa početka ... život u pet botilja ...
Sad san, po mojoj slobodnoj procjeni, negdi po sredini, između druge i treće, ili treće i četvrte, kako se uzme ... a ne bi tija sad prikoreda doć na petu. ili dalje 
Tija bi da ostvarin ono ča san sam sebi obeća, da pišen blog barenko dokle Vinku buden vodija na maturalni ples, di ću jon svečano uručit cilu arhivu i još svečanije zatvorit blog.
Zato, nima više zajebancije, ovo je postalo ozbiljno! Počeja san priskakat fešte, jer ajde ti sidi za stolon di svi mumaju a ti nemoj 
A di je u tome filmu Vinka? Pa u glavnoj ulozi, naravno,
Bila je dva dana na dopustu u babe u Sućurac, danas mi popodne tajfunić dolazi doma, gre ujko po nju u vrtić. Nima više mirovanja. Sad mi bar neće bit dosadno cili dan u kući. Sutra i u ponediljak ne gre u vrtić, a od prvi devetoga, ako meni sa desnicon bude sve u redu, gremo pivajući, ja na posal, a ona u matični vrtić dvadeset metri sjeveroistočno od bele zgrade u prvome Kaštelu.
Zdravi i veseli bili! 
Update:
Skoro san zaboravija ... vratilo se Zlato Mamino iz Dubaija, uvik mi donese neku pidaiju, ali ovi put je primašija sam sebe ...
... danas mi je čak u posjete bija i predsjednik moji vatrogasaca, sve ništo kunja i spava mu se, ali se razbudija kad je vidija staroga Magirusa, i oni Audi Q7 u Ziglerovin bojama ka komandno vozilo, pita me je da oću li sam poć ili da mi on pokaže put ... ako kome nije jasno di, neka pita njega ...
|
