Kako je i red, svako putovanje na Šoltu, Vinkinu pradidovinu a moju didovinu, počinje u nedilju ujutro, rano, u osan i po sa veza dvadeset ...
... sa našin all round vaporon za transport tonobili, od milja nazvanin "Coto", pravin imenon "Bartol Kašić", rođen ka "Vuk Karadžić" ... još u doba mraka, tako da moremo komodno reć da jema lipi broj utakmic u nogan ...
... a zašto all round? Pa zato ča ga jema po cilemen Jadranu, eto, ča ja znan, navigava je i do otoka Premude a biće obaša i još koji škoj, ko će sve znat  
Dunkve, molajmo mi "Cota" da pošteno guta svoje milje plavega Jadrana, vrnimo se mi do naše Šolte. Akoštali smo tako Vinka i ja, a tribalo nas je bit troje. Stric Mirko se pripa najave gripe, pa nije tija njanci poć ... ka da je od cukra.
A Šolta, tj. misto Rogač, još uvik spava zimski san. Jedino, ka ča i triba, malo živne vikendon, kad vaki ka ča smo mi dojdedu malo povirit da ne zaboravidu odakle su ...
I ove jedrilice, vezane u lučici, odmaradu i čekadu lito kad će i samozvani vikend kapitani i morski vukovi sa Jaruna, Balatona i Peručkoga jezera rastizat i čenčukat, pokušavajuć u desetak dan godišnjega nadoknadit cilogodišnji nedostatak mora i sunca i onda pričat prijatejima, zelenima od zavisti, svoje lovačke i gusarske priče ...
... naravno, začinjeno komentarima o Dalmošima derikožama i linguzama, koji njih, jadne, oderu   da bi mogli živit od toga ostatak godine. Šta naravno, odgovara istini jednako ka i, nažalost, vijest o mome dobitku na Lotu, Bingu, whatever 
I tako mi krenemo dalje, u Grohote, i još dalje, u Gornje Selo ... odakle se još davno, pri sto godin, moj dida a Vinkin pradida Filicijo zaputija trbujon za kruvon ...
U ono doba je bija običaj da u fameji najstariji sin dobije ono zemje ča vridi, žene bi dobile ono ča je bilo uz more i ča, u ono vrime, nije vridilo ništa, a oni "između", meju kojiman je bija i moj dida, u svit, pa kako se koji snađe ... Šolta je u ono doba i bila sinonim za mižeriju, nije zaludu bila ona kletva ... dabogda te Šolta dopala ... kad si tija kome ča puno grubo reč ...
I tako je moj dida dospija u Kaštila, sve ostalo je povist ... ili kako bi rekli stari Ameri ... rest is history ...
I opet ja škiva, namjerno oli nenamjerno, ali tako ti je to kad pišeš iz glave pa me priča odvede sama svukud a ne namo di bi tribalo ...
Eto, u malo vrimena san drugi put na Šolti. Današnje vrime i ono vrime kad san ja bija malo stariji od Vinke je nebo i zemlja. Danas dica stoju na Šolti i gredu u Split u srednju školu, di koji i na fakultet, a u ono doba ako si tija dite školovat u grad, triba si plaćat postanarsku sobicu oli stan u Splitu, a danas jedino grubo vrime more bit isprika, da nije vozija katamaran oli vapor ... malo je tramak ali se može. Prvi i osnovni uvjet zadržavanja na otoku. Zašto sve ovo spominjen? Pa zato ča san prvi put rođaku Neni Bavčeviću donija kompjuter, a već drugi put san doša spojit ADSL, znači da su i ta čuda tehnike stigli na škoje ... ča onda triba više i spominjat. Posal ka posal, obavljen brzo, bija je lipi dan pa je bilo grijota ostat u kući, malo smo se zaputili okolo, po suncu.
Ka ča je i red, triba se slikat isprid crikve ...
Vinka i najmlaja rođakova ćer Lucija ...
... koje se ne bi zasramili ni puno veća mista od Gornjega Sela, i to još iz doba kad su sami mišćani gradili svoje crikve, a nije se gradila od gastarbajterski donacij koji bi sa pinezima datima za crikvu provali oprat iz ko zna kojega razloga svoju nečistu savjest.
A kad bi vas ko pita koji je najrašireniji sport u Dalmaciji, puno bi nji krivo odgovorilo nabrajajuć balun, vaterpolo, rukomet, košarku, ča ti ga ja znan ...
Balote, svitu moj, balote, (za sjevernjake boćanje)
Da potkrijepin ovo, samo zbrojite koliko jema po našin mistima zjogov od balot, a koliko igrališti za druge sportove ...
Još je vrime od obida, pa je zjog prazan ...
... ali se vidi da je lipo opremljen, jema i tribine, a bome jema se di i ispeć ča za marendat ...
... jedini mu je minus da je smješten izeđu crikve i kuće od velečasnoga pa se ne smi puno beštimat (psovati, za sjevernjake) kad gubiš na balote ...
Onda nas je zvalo na obid ... nešto smo pomumali na brzinu pa onda opet malo u đir. Kod ovega navodno gripoznoga rođaka, radi kojega je stric umra o straja pa osta doma, nismo ni bili, a ispala je netočna informacija jerbo su otac Ivo i sin Leo Garbin bili na balote .... znači da su ipak bili u voznome stanju ...
Zato smo bili malo obać drugega rođaka, Vicka Kaštelanca. Čovik se ozbilno bavi maslinan, a posli stavljanja firme kako-tako na noge, odlučija se malo pozabavit kućon. Kuća ka kuća, lipo sređeno ali već viđeno, tako da mi se nije dalo ni slikavat. Ali zato je konoba stavrno ništo posebno, Dobro, konoba ka konoba i nije toliko zanimljiva, ali prostorija isprid, koju se uvatija sredit onako po starinsku, stvarno me je oborila s nog ...
Najprin te sa vrat dočeka Čuvita, ka da je živa ...
... sidi na vrju staroga turnja, i čini fintu da čuva stražu ko ulazi i izlazi ...
Na polican su uredno poslagani materijali za prezentaciju da se vidi sa čin se firma bavi ...
... a među starinskin predmetima su i medalje i diplome osvojene po raznin takmičenjima i susretima maslinari ...
Pasa čuvara nimaju, jema bit da in i ne triba kraj ovakove zviri ...
... koju smo sasvin slučajno uvatili na spavanju, kako se odmara od dužnosti i obaveza koje svaki pravi mačak jema u misecu veljači
Tribalo se pomalo i uputit nazad doma. Katamaran je partija u četri ure, i za po ure smo bili doma. Di su ona vrimena kad bi škovacera tipa "Šoltanka" vozila uru i po do dvi, dokle bi takala Rogač, Nečujam i Stomorsku ... ogladnija bi dokle bi doša doma 
Pa smo se lipo Vinka i ja lagano, sa bagajima, uputili na našu Tridesetsedmu i put Kaštili, di nas je Zakonita dočekala na stanici jerbo je Vinka, naravno, ubila oko pri nego smo prošli Brda ...
... i kako ono rečedu, svugdi pođi, doma dođi ... danas, ponediljak, je novi dan, i triba opet poć u vrtić, di se uvik, onako usput, najde i koli lipi motiv za slikavanje ...
Koja lipa slika, čisto more, a? ... Srića da slika ne prenosi i miris :-(
I tako, lipi moji, zdravi mi i veseli bili, do idućega vijađa ...
 
|
...
