< | siječanj, 2008 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 | 31 |
Pripreme su pri kraju, još koji dan, a već su nika okolna mista i ispratila Onega-Koji-Je-Za-Sve-Kriv. Tili mi to priznat oli ne, Krnjeval je jedino misto di cvita nepatvorena demokracija, i di moreš svakoga poslat u materinu, a ovi gre di ga je volja . Osin tega, kako ti meni, tako i ja tebi. Ča bi tribala predstavljat ova izjava? Pa, da se izrazimo političkin rječnikom, načelo reciprociteta . Ako mi tebi na krnjeval pošaljemo posebno rađenu sliku i dvadeset ljudi, a ti nama za uzvrat jednu karijolu i jednoga i po čovika sa rezervnon bandiron, onda ću ja tebi poslat ove godine samo bandiru na kojon piše: MAŠO NAS JE SAMO NAS NE VIDITE! Svaka sličnost sa ovogodišnjin kambelovskin krnjevalon je sasvin slučajna ... Najprin se prošlu nedilju povirilo malo do Imotskoga ... Da ne bude zabune di smo bili ... ne moreš protiv prirode. Photo by T. Bratinčević, Mašogradski portal ... di je, ka ča se vidi i na slikan, bilo prilično zabavno. Mogu ja, ali medo je triba malo odmorit ...Photo by T. Bratinčević, Mašogradski portal Najprin smo se malo odmorili od napornoga puta, a ondak smo se uvatili posla ... Photo by T. Bratinčević, Mašogradski portal ... tako da ni nama niti ikome okolo nas siguro nije bilo dosadno ... Photo by T. Bratinčević, Mašogradski portal ... išli smo dalje ... ondak smo malo ovu subotu nosili svoju bandiru do susjednoga grada. Kako san Imotski propustija glede tehničke izrade «Mašogadura», jedva san čeka ovi put da gren i ja sa ostatkon ekipe, ali san mora odustat, glede više sile ... Viša sila je, naravno bila Vinkino zdravlje. A baš san bija cili sritan kako mi je zdrava više od misec dan, a ona zafibrala ... nije puno, ali dovoljno da ne riskiran i vodat je okolo po onome vrimenu. Iskreno se nadan da će bar do našega Krnjevala prizdravit i po prvi put uzest učešća u povorci. U Solinu je ipak bilo malo ozbiljnije, išli smo sa vladajućon koalicijon, a kad je politika u pitanju, onda nima zajebancije ... Photo by T. Bratinčević, Mašogradski portal Pod budnin okon Predsjednika, koji je obaša sve solinske kafiće i u svakome popija po jednu kafu ... Počeću se trest koliko san kafe popija ... spasija bi se da mi je popit dvi bevande ... Photo by T. Bratinčević, Mašogradski portal Nastupila je i vladajuća koalicija, iz koje nedostaje samo ministar turizma, koji nija zna nać Solin na karti điografiki ... ... a nakon predizborne kampanje tijekom šetnje Solinon, predsjednik vlade, inače otac četvero dice, je izložija i svoju pronatalitetnu politiku tijekom kratkog govora ... ... završivši sa onin svojin IDEMO DALJE! ... i zapravo, gremo dalje, željno iščekujuć drugi drugoga i Krnjeval u Mašogradu, a dotle, dovidova! UPDATE: 31. 01. 2008. E a da ne bi ... ni mi vrag da mira, eto, kad već kažijemo di smo sve bili ... vridi prikazat i ovo ... Photo by D. Topić,Mašogradski portal ... reka bi oni, ne znan je li istina, ali je lipo čut. A ja bi doda i vidit, i vidit, barenko prvi dil |
Ne, na moju veliku žalost ovo nije EPP poruka, nego moj trenutni opis radnje, stanja i zbivanja ... Mašogadur je gotov, barenko ča se mene tiče, oću reč pripremljen i predan u tisak, a sad smo se dali na pripremanje popratnih sadržaja. Ka ča je snimka lanjske povorke krnjevala u Mašogradu, Bogu fala, lipo snimljena i izmixana, samo je tribalo pribacit na CD, jerbo nije baš isto pofrigat 500 CD-a ili 500 DVD-a, ma koliko mi šutjeli o tome mislin, vremenski, za lovu bi se još i snašli ... zato budite malo strpljivi, biće još materijala, Mašogadur će bit pripremljen za download POSLI krnjevalske povorke od ove godine, takvi je dogovor, a pizaće malo više od 3 MB, ča nije nepremostiva prepreka čak i ako ste još uvik na modemskoj vezi. Download manager, ka ča je stari dobri GetRight, radi čuda, skidanje je u nastavcima, ali bitno da ide ... Stojte mi dobro, evo sad gren u Trogir i meštra po auto, malo mu je bija oslabija mjehur, mislin na bibi, pa san taman završija šezdesetiosmi očenaš i stodvadesetiprvu Zdravo Marijo da me ne kolpa kad dođen po auto. Zasad toliko! Nastavak slijedi ... Update 27. 1. 2008. Dobro san i proša, mislin za auto, samo trista kun, niki par diktunga, ili po hrvatski BRTVI, cijena prava sitnica ... Sinoć san triba ić sa ekipon od maškar u Solin, ali mi je Vinka pokvarila naum, malo je zafibrala, pa nisan tija riskirat i vodat je okolo, ipak je relativna šljiva vanka čin pade sunce, a po danu bi moga deboto odit u kratke rukave. Pa ti je smišno vidit po Rivi malo hrabrije piplice i pivčići u kratke rukave, a iole stariji svit u debele jakete. Pa se pitaš ko je ovde lud, a ko zbunjen. I ja san po danu u samo jedan rukav i đilet .. ne znaš više kako bi se obuka ... Gledamo svi jednin okon na prognozu, evo sve mi se pari da će na maškare, u subotu, opet udrit kiša. Sićan se prilanjski maškar, 2006. godine, kad smo svi deboto do mudanat prokisli, pa smo zbubali cilu povorku u po ure i utekli brže bolje doma i na maskenbal. Valjda nismo te sriće i ove godine |
Je, znan, obeća san da ću napisat kako se radi "Mašogadur" ... je, jema san najbolju namjeru, ali virujte mi, štufalo me više, oči mi ispadaju od brojki i slovi ... zunzi mi u glavi, pa ću popodne lipo uzet Vinku i poć malo prošetat po emezetan i iperkopiman ... a di ću kad je ovakvo bljakavo vrime ... A i oni moji iz uredništva su mi zapritili da ne smin objavit nijednu sliku prin vengo izađe "Mašogadur" iz tiska ... a kako su bili ozbiljni jučera na TV Dalmaciji, bolje in se ne zamirit naročito Bujišu, koji je parija ka da pati od kronične opstipacije, za razlikuu od Željka i Đeme koji su se komodali ka da su se rodili otamo. A ča ćeš, koga kamera ljubi, a koga ne ljubi, a ko smo mi da gremo protiv prirode ... Da van ne ispadnen skroz dužan, naintra san na zanimljive slike na našemu Mašogradskome portalu, sa krnjevali iz osandeseti godin prošloga stolića ... I red je da odamo priznanje judima koji su ovo vukli i izvukli pri nas, evo biće više od dvadeset i pet godin. Kako mi baš sad na Radio Dalmaciji uši miluje rapavi glas od Tome Bebića, da počmemo sa njin ... ... Tome više, nažalost, nima, ali su zato drugi muzičari sa slike itekako aktivni, sa di kojin kilon manje oli više, to će @nenadbego najbolje pripoznat, on je dovoljno star i dovoljno muzičar da se sića svi sa ove slike ... Kakva su onda doba bila, početak osandeseti godin, kad su krnjevalske svečanosti trajale po nedilju dan, i kad je sve ča zna pivat, svirat i glumit iz bliže okolice prošlo ispod našega legendarnoga Topa na Glavici ... Od klape Trogir, sa Vinkon Cocon koji je onda bija nevjerojatno elegantan da san ga jedva pripozna ... ... pa priko Jakše Fiamenga i legendarnoga Momčila Popadića, nažalost pokojnoga ... ... do ondašnji legendi našega glumišta, ka ča je Špiro Guberina, Strikan iz Veloga Mista, ovi drugi nije kako mi se pari Vanča Kljaković, vengo Vasja Kovačić (fala @brode na ispravci ...). Čaše, fala Bogu, nikad nisu smile ostat prazne ... ... sa čin bi se složile i naše domaće snage, jaki igrači. Peća, Marijan i Pipe i onda su mogli odigrat dvi utakmice sa produžecima u komadu, ka i sad ... koji su to dribleri ... ... a evo i još jedan dokaz da kad se jedan put uvatiš maškar, onda te to ne molaje ... od ove trojice doli dva su još s nan u krnjevalskoj udrugi, skupa sa ženan i dicon, a ni treći nije daleko odmaka ... dobar prosjek, dvotrećinska većina, mogli bi i Ustav izglasat ... ... a vjerovatno bi sa nama u povorci bila i ova tri asa, da su još među živima, Toma Bebić, Anton Kolač i Toma Cole, pokoj in duši ... Maškaralo se onda sve ča je moglo odit na noge ... Dica sa ove slike vodu danas svoju dicu u vrtić ... skupa sa mojon Vinkon ... konjskon zapregon, da ne rečen sa starin dalmatinskin karon ... ... oli sa auton, ka ća je ovi fićo ča je, zahvaljujući mašti @iskrenoga i njegovoga brata, pritvoren u tenk za borbu kontra prašine ... ... a sve je to sačuva za današnja pokoljenja naš @acivi, Pazite, to je bila 1980. godina, kad videa baš i nije bilo na svakomen kantunu ... ... a moran priznat da san i ja onda učestvova, doduše malo, glumija san jedan od oni nepomični ča su držali baklje ali nisan moga nać nijednu sliku da van to potkrijepin. Ionako me ne bi pripoznali, jerbo san bija deboto upolak lakši nego sad ... Evo, nadan se da ste od gušta pročitali ovi mali vremeplov kroz sućuračke krnjevale, a ja gren sad malo učinit đir sa Vinkon. Dovidova! |
Da mi oprostu gospoda iz «Slobodne», ali ovi njiov naslov od nikidan je naprosto vrištija citiraj me, citiraj me ... Koja panika, ma zamislite, zabranit će pušenje u zatvorenin prostoriman ... ajme nan, patiće proizvodnja, patiće ekonomija ... a i dionice od «Adris Grupe», da ne rečen «Pozdrav iz Rovinja» bi se mogle strmopizdit ... još jedan prilog teoriji zavjere u Hrvata, tako dragoj disciplini na ovin prostoriman ... Jo ljudi, koja tragedija, ma koliko mi šutjeli o tome Jadni naši ovisnici o nikotinskin štapićima, ugrožavaju se njiova osnovna prava da trujedu sebe i sve okolo sebe ... Smatran da mogu odgovorno pisat o ovoj temi, jer san proša sve stadije u ovisnosti ... Počeja san dimit na maturalnoj ekskurziji ... davne 1980. godine, na Zlatiboru ... U ono vrime obavezna ruta za maturalce, tribalo je obać KUĆU CVIĆA, poklonit se pokojnome Jozi. Naravno, bila je to ljuta ilegala ... mislin na moje trošenje nikotinskih štapića. Pape je u mlađin danima dimija, ali se ostavija nikako u isto vrime kad san se i ja rodija. Valjda od šoka kad je vidija ča je dobija I ka i svaki od oni ča se ostavija duvana, grozija se svima ča su pušili. Kako je ka stari električar u fabriki jema uvik kojega šegrta za podučavat, ispredale su se o njegovin pedagoškin mjeran razno-razne legende. Bože sačuvaj da koji šegrt zapali prid njin. Tako da bi jedva dočekali kraj šegrtovanja da ga moredu zajebavat. Jedan mu je tako doša i u kino, jerbo je pape i u kino navečer radija, di se ne more pušit, pa je onako sta potizat dimove i činit kolutiće, od dima, isprid njega. Legenda kaže da ga je moj pape uvatija i da mu je na dlanu ugasija duvan. Tako, pristrašen sa svin otin pričan i legendan, i ja san bija prisiljen na ljutu ilegalu. Uz sporadične prekide, kad bi moj dragi braco tužibaba odveja oca oli mater špijat di sakrijen duvan, to stanje je potrajalo sve do prid vojsku. Jedne subote, vraćan se iz Kaštili, izlazin iz tridesetsedme, a moj da ne rečen prijatelj pita u mene španjulet. Naravno, izvadin i dan mu ga, a on ga samo onako izmrvi i baci na pod. Već san se sprema poslat ga u materinu i zamanit da potkrijepin izrečenu izjavu i fizičkin poticajen, kad me neko badne po ramenu: «Oćeš li dat i meni jedan?» ... reče moj pape Skroz san bija zaboravija da je i on u Kaštiliman u te dane radija na zamjeni u kino. Malo je reč da san se smrza, nisan se od straja pokakija još barenko dva dana ... očejkujuć reakciju. I fizičku i psihičku. Koje se, obadvi, izostale ... ili su one priče o papi bile samo legende, ili mu ipak nije bilo lako istriskat rođenoga sina nasrid pune Gospice mularije. Istina je ka i obično negdi na sredini I tako do vojske ... kad mi je na oproštajnoj večeri, na moje opće iznenađenje, a bogami i na iznenađenje ostalih, pape poklonija šteku Marlbora. Ča je u ono doba bila prava relikvija. Jerbo se to po kućan čuvalo strogo za doktora ili kakvu sličnu potribu. I tako do vojske kutija tri dana, a u vojski tri kutije na dan. I to nije bilo Marlbora, nego 57, Opatija, ritki petci su bili kad bi se dimila Kroacija, a kad ne bi bilo pinez, dobar bi bija i Yu-filter oli Corona, di je bilo više korjenja vengo listi od duvana u španjuletu. Prošla i vojska, ilegale više nije bilo, ali je bija prešutni dogovor da se u kući ne dimi. Negdi par godin izad vojske datiraju moji prvi pokušaji da se ostavin. Bilo je to par puti po tri-četiri miseca. Ali svaki put kad bi se vratija u ovisničke vode ... diga bi kvotu. Tako da san negdi prid rat uvatija normu od dvi i po do tri kutije. Na dan. Mogu zamislit kako su mi izgledala pluća, vjerojatno ka pepeljara iz zapuštenoga kafića ... Sićan se dobro iz onega doba prid kraj osandeseti, kad smo nas par nadobudni omladinac, tili pokrenit radio stanicu, naš legendarni Radio Krknjač. Pa smo se uvatili uređivat staru Glavicu, ča su je u ova doba kulturni nazovi-autoriteti nazvali «Kula Top». Oderali smo inkarat i tili da kamen dobije «patinu» ... pa smo gledali okolo. I ne budi lin, onda nije bilo puno kafići u mistu, pa smo išli u «Nestora» pitat da kako su oni dobili onu boju gologa kamena. Kad smo to pitali gazdu, uvatija se smijat i povuka dim iz duvana i puvat ga na kamen. Na moje pitanje da ča me zajebaje, odgovorija mi je da me ne zajebaje nego da je to sa dimon bilo jedino pituravanje, samo da je to potrajalo desetak godin ... Onda je malo-pomalo doša i rat i bilo je i važniji stvari od španjuleti. Opremili smo Zlato mamino u vojsku, i to je bija jedini put u životu da san vidija rođenoga oca da plače. Bila je to devedeset i druga, osmi misec, ljuto sranje svugdi okolo, jebe se koga za duvan ... Malo-pomalo rat je i završija. Vratija se i mali iz vojske, bez čina ali sa generalskin nadimkon. Kojin? Nisan ga reka ni Tariku Filipoviću, pa neću ni vama Začas je doša i kraj tisućljeća. I rič po rič, Dino, Dario i moja malenkost smo se ka dogovorili da se ostavljamo duvana. Niko nas nije svatija zaozbiljno, jerbo smo nas tri tresli šteku duvana dnevno. Pa smo to potkripili okladon. Oni ko vidi jednoga od nas tri da zapalimo duvan, gre skupa sa nan na janjetinu, a ceh za svu četvoricu plaća oni sritnik ča nije moga izdurat brez duvana. To je bilo 17. travnja 2000. godine. Ka zaboraviću datum, na ti dan se rodila Dariju ćer, pa je ka i radi nje reka da će se ostavit, a ja san koji dan ranije zaključija da pušin ratu kredita misečno, a auto mi staro deset godin. I ne budi lin, mic-po-mic, diga ja lagano kredit od deset iljad marak, taman mi je rata kredita bila cca iljadu kun, koliko san i dimija misečno, proda san Škodilaka, i, rekli bi stari Ameri, rest is history ... Legenda kaže da je naš lokalni švercer duvana, nakon ča smo se mi ostavili, proglasija bankrot I kako onda, tako i sad, njanci španjuleta. A ono ča san na krštenju moje Vinke povuka dim iz cigare to se ne računa, to je simbolika ... i tako, koliko ja znan, ova janjetina od dviiljadite godine je ostala nepojedena, na veliku žalost lokalni guzičari, koji su nas trojicu pozorno pratili i čak i trapule namišćali ... I ča ja na kraju jeman od otega da ne pušin? Rekli bi zli jezici da neću umrit od raka na plućiman, ali da će mi srce na remont jerbo san nabacija par kili viška. To je samo utjeha oni ča se ne moredu ostavit. Nabacija bi ja kile i ovako i onako ... A odgovorno tvrdin, da kad san se ja uspija ostavit, koji san pušija skoro dvadeset godin tri kutije na dan, onda more svako. Samo triba odlučit, i nać dovoljno dobar razlog. Makar i za kupit auto, ili da ne truješ malo dite. A onda je došla i moja proslava dvadeset godin mature. Reka san već kad i di san se propušija. Baš me zanimalo kakva je situacija potla dvadeset godin. Onda nas samo par u razredu nije dimilo. A sad, oću reć 2001.? Samo IH je par pušilo, i svi smo i malo ka krivo gledali ... ka kako se i oni nisu uspili ostavit. I za kraj, jedna reklama KONTRA duvana ... ... a za one ritke među vama ča ne razumidu engleski, ono na kraju piše VRATITE VAŠA PLUĆA NATRAG. Amen! |