Ajme dana, judi moji! Oli još boje da rečen ajme noći. Jerbo dan još i more izać na dobro ... ali noć je definitivno crna, i CRNA, jerbo su mi tek nikidan objasnili da kad na internetu pišeš velikin sloviman, da je to ka da se zapravo DEREŠ olitiga URLAŠ. Vika bi ja, ali me od otega samo glava zaboli još i više.
Zašto crna noć? Opet san nosija podočnjake u rukan kad san odija na posal, ali ovi put, nažalost, nisan radija cilu noć, vengo nan Njezino Veličanstvo nije dalo spavat. Boli je. Kašje. Pa diko malo od kašja zapiva i Rigoletto. Ka da je u Veronu bila, i to brez bicikle. Malo fibrice, ništa zla, sad je već šoto one crvene rige ... ako Bog da zdravje sutra će u vrtić, a danas je na bolovanju. Ajme njoj! Doša san na marendu doma, donit zakonitoj spizu da ne izalazi vanka po ovoj bljutavo-kišnoj južini, a mala cila sritna kad me je vidila, skače mi u prsi i viče "sad će mene tata odvest u vrtić ..."
Ali kad san jon objasnija da danas neće u vrtlić, nego tek sutra, onda je udrila u plač. Gospe moja, najprin plače da neće u vrtić, a sad plače da neče ostat doma. Pa ko bi to razumija ... ni dragi Bog, oni ča i je od Adamova rebra stvorija :-)
Ali eto, kiši vanka, ali nije ni svako zlo zanavik, ka ča se vidi i na slici ... jerbo san prvi put u životu uspija slikat DUGU.
Znan, sad će se nać profesionalci, dobronamjerni i oni koji to nisu, pa če mi poč objašnjavat da nije vako vengo onako. Prvi moj kum Foto Munja. Biće da i jesu u pravu, ali meni je ova slika posebna, moja prva duga, nadan se ne i zadnja, a kasnije ću se već i naučit slikavat, ako sad čako i ne znan ...
Zdravi i veseli bili, jerbo ne smin nikome oko sebe reč dobar dan da ne bi dobija plesku. Južina je južina, ma koliko šutjeli o tome.
|