Ni zbog koga,ko zbog tebe kajat cu se vjecno.Kajat cu se zbog
svakog pogleda koji sam ti uputila.I zbog svakog poljupca koji si mi ukrao,zbog svakog dodira.Kajat cu se sto imam meku kožu koja
te zavela.I zbog nesanih noci koje sam si priredila.Kajat cu se i sto
te kradem nocima iz sna i necujno uvlacim u svoje sne.
I sto ti jos znam okus usana,sto si mi osmjeh urezao u svaku
poru na tijelu.Kajat cu se i sto ne znam da li te vise mrzim ili volim...
Kajat cu se i sto od milijun,ne mogu naci ni jedan nacin da te prebolim,ali ni jedan razlog da te volim...a ipak...
Kajem se i sto znam svaku tvoju crtu lica,bolje nego svoju,toliko
da bih te od gline mogla izraditi.Mozda bih i trebala,ona bi me
mozda voljela,jer sam joj podarila oblik i zivot...
Ali glina me ne bi mogla povrjediti kao ti...
Kajem se jer mi je pod prstima jos uvijek tvoja kosa,a ne njegova...
Kajem se i jer venem iznutra zbog tebe,koji ne zasluzujes disati isti
zrak kao i ja...
Boze,oprastas li mi moju ljubav?!

Iako se privremeno,sunce stidljivo skrilo
iza tmurnih oblaka,a pljusak mi je hladio srce...
Ono se osnazilo i ponovno probilo svoje
tople zrake kroz beskraj sivila...
Obasjava svojim traècima dva srca i
stapa ih ponovno u jedno...