Javni servis Bosne i Hercegovine BHT1 je u četvrtak prenosio četvrtu po redu dodelu muzičkih nagrada „Davorin“ (nagrada nosi ime po Davorinu Popoviću Pimpeku, pevaču grupe Indexi) iz sarajevske Zetre. Pred vrlo malim brojem gledalaca (više je bilo učesnika koji su sedeli za stolovima sa pićem kao u nekom ne baš otmenom restoranu) prodefilovale su gotovo sve bh. zvezde uz pojedine goste iz susednih zemalja. Prenos je započeo snimkom dolazaka najznačajnijih učesnika u nekadašnju olimpijsku (1984) halu „Zetra“, tj. njihovog hodanja po crvenom tepihu, a zatim je glas odozgo (konferansije Saša Vrebac, koji se ni u jednom trenutku nije video) pozdravio sve prisutne. Sama dodela priznanja je išla bez nekih iznenađenja, najčešće bi dvoje ljudi izašlo na binu (na kojoj se nalazilo bure iz kojeg je virio mikrofon i čak sedam projekcionih ekrana!) i svako najavio po jednu kategoriju, a malo kasnije (posle grafičkog prikaza imena svih 5 ili 6 nominovanih) i pročitao dobitnika Davorina. Inače, nagradu dodeljuje stručni žiri bez uticaja široke populacije.
Nagrade su dodeljivane u čak 25 kategorija, a da Bosna i Hercegovina i nije baš previše raspevana videlo se po činjenici da se npr. spisak nominovanih u kategorijama „najbolja muška vokalna izvedba na albumu“ i „pop izvođač godine“ u potpunosti poklopio (nominovani su bili Dino Merlin Dervišhalidović, Fuad Backović Deen, Hari Varešanović, Kemal Monteno i Željko Samardžić), iako kategorija „pop izvođač godine“ obuhvata i žene. Najviše nagrada je pokupio, naravno, Dino Merlin, kome je na kraju, kada je izašao da primi najbitniju nagradu — onu za album godine — na stolu već stajalo pet Davorina, među kojima i oni za najuspešniju internacionalnu muzičku saradnju sa Ninom Bardić (u toj kategoriji bio je nominovan i za duet sa Željkom Joksimovićem), za pop pjesmu godine (Supermen, koju je napisao sa Željkom Joksimovićem), te za pop izvođača godine. Dino nije nastupao, a bio je pomalo rasejan, pa je tako zaboravio da pomene jednog člana benda (što je ispravio pri preuzimanju sledeće nagrade), a jedanput se, umesto na Davorinu, zahvalio na Porinu (brzo se popravio).
Radi dobrosusedskih odnosa, ali i atraktivnosti manifestacije, nagrade su dodeljivane i u „komšijsko/susjedskim“ kategorijama, pa je tako za najbolju pop ili rock pjesmu proglašena Manjifikova „Hir aj kam, hir aj go“ (a u konkurenciji su još bili i Elemental sa velikim i meni omiljenim hitom „Romantika“, Negative sa pesmom „Zbunjena“, Željko Joksimović sa prošlogodišnjim evrovizijskim nastupom „Lane moje“ i Massimo sa svojom obradom Indexa „Bacila je sve niz rijeku“). Nagradu za najbolji komšijsko/susjedski pop ili rock album Massimu (kome se svideo dizajn nagradne statue koja liči na kristalno jedro sa postoljem i kružićem na vrhu) je uručio Željko Samardžić. Najbolji pop/rock izvođač iz okruženja je Arsen Dedić (nominovani bili i Đorđe Balašević, Massimo, Severina i Goca Tržan), a nagradu na kojoj se zahvalio rečima „Možda nisam najbolji izvođač, ali sam sigurno najbolji susjed“ uručio mu je Halid Bešlić.
Nagrade su još dobili i bivši frontmen benda „Plavi orkestar“, Saša Lošić Loša, za najbolju filmsku/tv/pozorišnu muziku za kompoziciju „Malo je, malo dana“ iz filma „Kod amidže Idriza“, a koju je na sceni otpevao Halid Bešlić; Maja Tatić za najbolju žensku vokalnu izvedbu i Hari Varešanović (bivši frontmen benda „Hari Mata Hari“) za najbolju mušku vokalnu izvedbu. Hariju, međutim, nagrada neće biti ni naknadno uručena, jer se nije pojavio, a uz to je odbijao da stupi u kontakt s organizatorima priredbe, iako je bio najavljen kao jedna od zvezda večeri. I Edin Osmić, tj. Edo Maajka, koji se pojavio u crnoj majici na kojoj je poznatim slovima pisalo „Bijelo dugme“, ove je godine požnjeo pregršt nagrada (pjesma godine i najbolja rock/urbana/klupska pjesma godine - „No sikiriki“, najbolji rock/urbani/klupski izvođač i najbolji rock/urbani/klupski album godine). Od ostalih dobitnika treba pomenuti bend drugačijeg zvuka „Dubioza kolektiv“ koji su dobili nagradu za debitante i za muzičku inovaciju, ali pošto su na turneji, nisu je preuzeli.
Nagradu za životno djelo dobio je bend „Bijelo dugme“, a biće im uručena na sarajevskom koncertu na Koševu (15.6.2005), koji će se održati pre zagrebačkog (u Maksimiru 22 lipnja) i beogradskog (na Hipodromu 28 juna).
Uživo su nastupili Arsen Dedić sa setnom pesmom „Amigo“, Massimo koji je uz pomoć originalne postave Indexa otpevao jednu džez-improvizatorsku verziju evergrina „Bacila je sve niz rijeku“, Željko Samardžić (koji se, kao i Edo Maajka, iako živi „u dijaspori“ :) i dalje vodi kao domaći izvođač) sa pesmom „Pokaži mi šta znaš“, Edo Maajka sa svojim „Sikirikijem“, Magnifico je recitovao svoju zaraznu etno-pop brzalicu „Hir aj kam, hir aj go“, Maja Tatić je pevala o „Poslednjoj liniji odbrane“, a po prvi put sam gledao angažovane repere dr Zoa i Emira Bukovicu koji su recitovali stihove „Nije normalno imat mlade ljude ponosne, a svaki želi otić' iz Bosne“ i „Otklonimo smetnje, izađimo iz sjene, otklonimo smetnje, napravimo promjene!“, mlade nade iz emisije „OBN Super Nova TV music talents“ (Amel, Enver, Jelena, Maja, Suana i Azra) koji su pevale pesmu „(Sada znam da) mogu sve“, te bendove Konvoj i Skroz.
Od onih koji nisu ni nastupali, a ni dobili nagrade, prisutne su bile cure iz grupe Feminnem (ovogodišnje predstavnice BiH na Evroviziji), kao i slovenački i ukrajinski predstavnici, Omar Naber i Greenjolly.
Organizacija celokupnog događaja nije bila loša, falilo je živosti, publike, a najviše je iritirao dosadni instrumental od par taktova koji je emitovan za vreme čitanja kandidata i dok su laureati hodali ka pozornici. Dva lutka koji su poput one dvojice matorih mapetovaca komentarisala dešavanja, takođe su bili prilično bledi, a glavna fora je bila prozivanje Halida Bešlića da je popio sve pivo.
Za oko mi je zapalo i jedno frljanje engleskim izrazima pa je tako na odjavnoj špici pisalo: „Administracija/Hostility: Alma Musić, Maša Aganović“, iako se sigurno ne radi ni o kakvom neprijateljstvu (što je značenje engleske reči „hostility“), već verovatno o „hostingu“ tj. ugošćavanju.
Sve u svemu, Davorin ima potencijal da postane sasvim solidan happening, pod uslovom da bh. muzička scena uspe da se još razgrana, jer je sada prilično besmisleno gledati kako gotovo svaki bend/izvođač koji izda album dobije barem jednog Davorina.
|
Napomena: komentare na tekstove mogu pisati i oni koji nemaju blog (ostavite prazna polja „Korisničko ime“ i „Lozinka“).
