u mom životu sreća je vrlo kratka....a bol i patnja tu su stalno....

stvarno vam svima hvala na komentarima.....pomogli ste mi da dobro razmislim o nekim stvarima.....
kao naprimjer da je ipak nekima stalo do mene....ma ljudi moji volim vas sve.....

još uvjek sam tužna i samo bi plakala...ali ne kužim....neznam zašto...
tako male stvari me rastuže.....jučer me je čak i dečko pitao zašto sam tako tužna....
nisam znala šta bi mu rekla bilo mi glupo mu reć pravi razlog.....ali sam ga je svatio....
i eto....sve je ok.....samo ja sam i dalje tak bezvoljna....za školi imam toliko toga za naućit...
a ja nemam snage....još uvjek me malo drži ova glupa bolest...ali to će ubrzo proć...
a tuga će zauvjek ostat....u školi sam nasmijana....pozitivna....i ne želim pokazat koliko sam
tužna.....ali kad dođem doma...kad se zatvorim od svih.....kad ostanem sama....
opet bi samo plakala.....toliko mi se glupih stvari mota po glavi....stvarno ne kužim zašto
je sve to tako....zašto???.....

pa eto tako da vam se javim malo i zahvalim na komentarima....
pusa svima i volim vas jako...
i poseban pozdrav šaljem...smrt i nashvaćeno....a veliku pusu svom dečku....(iako on to neće proćitat)
volim vas...........

e ja vam se isprićavam što vam se nisam javljala i komentirala vas...
ali nisam mogla na internet.....ali sve ću ja to nadoknadit....

nego eto još uvjek nisam baš najbolje.....eto neznam kako da vam opišem kako se
osjećam.......možda koda opet nikom nije stalo do mene.....neznam....opet se osjećam
tako sama....koda nikog na svjetu nema....samo jedna osoba može me utješit....
onako da sam stvarno sretna,nasmijana i da zaboravim na sve probleme oko mene.....
mislim da pretpostavljate tko je to.....da to je moj dečko......joj nemate pojma koliko ga volim....
da nema njega ja stvarno neznam šta bi već ućinila.....on mi daje potporu...želju za životom....
on mi je jednostavno sve......ali nekako sam i snjim u zadnje vrjeme malo u ćudnim odnosima.....
na trenutak sve je ok...ćini mi se koda razumije svaki moj problem...i onda najedamput koda ga nešto pukne uglavu......tak postane hladan...i više ga stvarno ne kužim.....toliko sam puta već mislila to je to to je kraj.......snama je zauvjek gotovo...ali ipak svaki se put pomirimo.......zašto?....zato što ga ludo volim...i nemogu bez njega.......život bez njega potpuno je crn...ovako bar imam nekog tko mi uljepša dan.....
joj ljudi moji OBOŽAVAM GA........

ništa idem sad....kiss

eto sa dečkom je sve ok....he možda ljubav ipak sve pobjeđuje.....
a neznam...hvala vam svima na komentarima i savjetima.....
neznam...na trenutak sretna sam i nasmijana....napokon
se smijem od srca....i onda najedamput nešto pukne i sve mi se
opet sruši.....opet bi samo plakala.....znam možda je ovo samo nekaj moja glupa
faza u pubertetu ubiti ja se nadam da je to samo moja faza....da će sve to ubrzo proć...
i da ću ubrzo shvatit.....da nije sve tako crno...i da trebam voljet svoj život i uživat
u svakom trenutku.....eto to mi je sve rekla mama...a ja se nadam da ću i ja jednom to
otkrit i uživat u svakom trenutku svog života.....živjet punim plućima....heh da....
neznam zašto se stalno osjećam tako ćudno...zašto stalno mislim na glupost....
na to kako će se nešto loše desit......ništa ne kužim......


kiss...

stvarno neznam....eto opet se osjećam kao da nikom nije stalo do mene.....
koda su me svi napustili....ostala sam sama.....samo plaćem....neznam šta bi drugo...
samo suze me nisu još napustile......nikog nema kraj mene......sad kad ih ja trebam....
potpuno sam sama......ni sama neznam što osjećam..........
s dečkom sam se opet nešto malo posvađala.....a sve je kriva moja ljubomora.....
a nemogu si pomoć kad ga volim i stalo mi je do njega....nebi podnjela da me ostavi
zbog druge ili da me prevari....ne nebi to podnjela.......on mi je sve.....samo njega još imam...
svi su me drugi napustili......a sad se i on nešto ljuti......stvarno više neznam ima li smisla ići dalje....
stvarno neznam..........

izgubila sam se u gradu
čije ulice nemaju imena
tamo gdje ne postoje putokazi
tamo gdje ne postoje karte
izgubila sam se u gradu koj nema imena,
a samo glavna ulica nosi ime
glavna ulica je "bol"
i kad prolaziš dugim,mračnim
i bezimenim ulicama,
neznaš što da osjećaš
sigurnost ili strah.
strah prema nepoznatom
što se krije iza ugla
i nikad neznaš što te čeka
jer neznaš ime sljedeće ulice.
znaš samo da jednom češ otić,
a moraš proć kroz glavnu ulicu,
ulicu bola patnje i suza.
i neznaš što te poslje čeka.



pa eto nadam se da vam ova pjesma sve govori......mislim da super iskazuje moje osjećaje.....
kiss...svima