Pravila....

Kod nas doma nema nekih strogih pravila. Postoji samo jedno kojega se svi držimo i koje često koristimo. To je: "Nećemo raditi ništa šta nekog drugog smeta!"

U praksi to izgleda otprilike ovako:
Zvonček recimo nešto lupka, sestra mu kaže da prestane i on naravno, ne prestaje nego lupka i dalje. Onda Huluvuica kaže čarobne riječi: "Zvone, nećemo raditi ništa što nekoga drugoga smeta." I on istog časa prestane.
Ili, ja si slušam mp3 i radim nešto, kad mi muž kaže da pjevam na sav glas. Nastavim pjevati, jer baš mi je to super pjesma. On malo objašnjava kako vičem i to ne zvuči baš kako ja mislim. Nastavim pjevati. Onda on izgovori : "Nećemo raditi ništa šta nekog drugog smeta" i ja prestajem.

To nam je pravilo čisto dovoljno za sve.
Tu i tamo nekome dođe da uvede koje novo pravilo, ali to ne bude baš uspješno.
Meni je došlo neki dan...

Bili smo kod kuće i spremali se ručati. Moja kćer, muž i ja, Zvonček je u školi.

Arthur: - Huluvu, ajd upali TV.
Trill: - E, nema TV dok se ruča. Ionako samo vas dvoje vidite do tamo. To je novo pravilo.
Arthur: - Čije pravilo?
Trill: - Moje. Novo, najnovije, moje pametno pravilo.
Arthur: - Ok...

Jedno vrijeme se čulo samo mljackanje i lupkanje žlicama po tanjurima. Ali, ne za dugo...

Arthur: - Čuj, htio sam ti reći danas na poslu, nisi se baš dobro obukla danas. Malo ti se kobasićica poznala na trbuhu...
Huluvu: - A šta si imala na sebi?
Trill: - One lasteks crne hlaće i onu usku košulju...sad sam se presvukla.
Huluvu: - Pa i u ovoj robi ti se vidi kobasica na trbuhu...
Arthur: - Papaš puno, pa si se malo zdebljala...imaš kobasicu...
Huluvu: - Da jednu, ima tu još koja kobasica...daj vidi kako su ti skočile...
Trill: - Kćeri, ajd ti lijepo upali TV. Dosta mi više tog glupog pravila i razgovora kod jela ;)))