Ivan Pavao II

Na stranu vjera i sve drugo, meni je žao Pape. Muči se jadan, bori se s bolestima i s godinama. Preveliki teret za čovjeka, makar to bio i Veliki čovjek. Ne razumijem se baš u Crkvu kao instituciju i ne znam jel ga to drugi forsiraju ili on to sam sebi radi, samo želim da ozdravi i ode u neku mirovinu. Da se odmara u nekim planinama ili na moru, da se moli, opušta, uživa i da radi one stvari koje drugi ljudi u njegovim godinama rade. Zaslužio je, napravio je puno dobra u svom životu. Donio je mir mnogima...neka i on malo uživa u miru.

zebac

Imam kod kuće malu australsku zebu, Tičicu, koja je zahvaljujući terorističkom napadu susjedinog mačka ostala bez muža. Bila je sama jedno vrijeme, al nekako mi ju je bilo žao pa sam odlučila prvom prilikom nabaviti joj komada. Bavila sam se jedno vrijeme idejom da ju nekako ponesem na izložbu pa nek sama bira, al mislim da bi me ljudi čudno geldali ;)).Konačno se kod nas održavala ona izložba malih životinja pa sam se u nedjelju uputila tamo u potrazi za Tičekom. Nakon pregovora i rastrošnosti moje, kupila sam i zebu i krletku i gnezdo, čak i hranu za njih dvoje. Stavila sam ih skupa u kavez, malo su se ogledavali, pa cvrkutali, pa sve tako nešto....i trebalo je točno 3 (tri) dana dok moj sin nije viknuo:

-Mama, mamaaaaa...ptičice su na kat!!!!!

Stvarno, čudni zvukovi iz gajbice se čuju, crvkut užurbani, a ptičice su jedna na drugoj, što rekao moj sin, na kat ;)
Nije prošlo dugo, a u gnjezdu osvanulo jaje...za sada jedno, al rade oni još na tome...hmmm...nije ni čudo...mlad Tiček, s dobrim kljunom i vlastitom gajbom ;)))

Shorty = 1, 68?

Neki dan pričam s dvojicom kolega na poslu, mladi dečki, izlaze van i tako pitam ja njih jel mi kad vide kčer vani. Tek toliko, da obrate pažnju na nju i da mi ju čuvaju. Jedan ju ne poznajem i ja ju stala opisivati:

- Paaa, ona ti ima plavu kosu, slične smo, samo kaj je ona još višlja od mene...

Drugi se na to pukne smijati:

- Čuj nju, hahhahaha," još je višlja od mene". Kak da ti to kažem? Nisi ti baš nešto velika. Ti si velika samo u svojim očima. :))))

A ja si mislim, pa šta, ionako je najvažnije da je čovjek velik u svojim očima. Prvo u svojim, pa u tuđim....a i taj dečec iz Vinkovaca, ak je on shorty s metar 68...ja bome nisam :)))

izražavanje...

Volim kad se ljudi znaju izražavati. Ne nekim dugim učenim frazama niti stranim rječima, nego kad s malo riječi kažu bit svojih razmišljanja. Zanimljivo koliko ljudi se služi recimo latinskim izrazima, kako bi valjda impresionirali ljude oko sebe ili kad jednostavno nemaju šta za reči. Mene to ne zadivljuje, ni malo, odmah pomislim kako je i taj jeo burek nad rječnikom stranih riječi i zapamtio nekoliko njih s te stranice. Nemam ja ništa protiv bureka, naprotiv, samo protiv neadekvatne podloge za isti. Vjerojatno misle da će ispast obrazovaniji ili kulturniji ili zanimljiviji....ne znam u stvari šta misle. Ne zanima me u stvari, ne volim s takvima komunicirati niti ih čitati. Pobrala sam od brata da kad mi netko kaže nešto na latinskom odgovorim sa " i ja tebi " jer bogznakaj mi je taj rekao. U većini slučajeva znam, ali to ipak malo smiri nadobudnog govornika i malo ga prizemlji.

S druge strane volim one igre riječi, one koje malo podmažu mozgiće. Osim što me jako zabavljaju i male sive stanice se obnavljaju. Kad se stvari mogu shvatiti dvojako, pa čovjek izabere šta mu više odgovara. No, tu već treba malo umnosti ili maloumnosti.

A dobro...svi imamo svoje stvari koje nas vesele ili koje nas smetaju, šta reči drugo nego....mea culpa ;)))

karakter....

"Sine, imam novosti lijepe i velikeeeee!!!"
"A šta mama?"
"Kupili smo novi tv i sad ćeš ti dobiti onaj iz sekine sobe za plejku!!" važno ću ja i čekam da raširi oke kako samo on zna.
"Fala mama ne treba mi"
" Ma, kako sad ne treba?" zbunjena sam totalno.
" Pa nije još prošlo 40 dana..."
"Ma kakvih 40 dana???"
"Pa, odrekao sam se igranja plejke za korizmu, nije još prošlo to vrijeme i ne treba mi tv u sobi...."
"Odrekao si se plejke za korizmu? To ste u školi pričali? Doma nisi ništa rekao...."
"Ahaaaa, svi smo morali reči čega ćemo se odreči. Dečki su svašta napričali, ali nisu dugo izdržali,,,ja sam se odrekao plejke i neću ju igrati dok to doba ne prođe...."

Zagledala sam se u njega... prvo sam bila ljuta na one u škole kaj mi gnjave dijete s glupostima...onda sam se zadivila njegovoj odlučnosti. Znam da neće pogaziti svoju odluku, ma koliko mu se igralo i koliko god ga dečki nagovarali.

A onda sam se zamislila nad sobom...nisam tako tvrda kao moj 9-godišnji sin. teško mi je nekad svoje odluke provesti do kraja. Ma šta teško provesti...teško mi je nekad i odlučiti, a kamoli to održati...

Što bi rekao moj tata: Iz toga se nešto naučiti dade....a i kakva bi ja to mama bila kad ne bi mogla učiti od vlastitog djeteta :)))

Google naš svagdašnji....

U zadnje vrijeme nekako češće koristim Google za traženje slikica. Ljepši su mi nekako postovi ako stavim zgodnu sličicu. Ali Google ima neku svoju politiku traženja ili ne kuži baš najbolje kaj ja napišem. Uglavnom, kad sam napisala bombon u tražilicu dao mi je slikica par vrečica bombona, nešto poluodjevenih djevojaka, puno psića i pred kraj par muških komada. Ništa, napišem ja candy u tražilicu...opet nešto slatkiša, punooo polugolih cura, punooo malih psića, nešto više dečkiju, ali to je uglavnom bilo to. Kad sam upisala head dobila sam najviše motora i nekakvih strojeva. Kod sun sam dobila nešto nebeskih tijela, grafikona i puno nacrta koji mi nisu izgledali upotrebljivi. Najbolje mi je bilo kad sam upisala crnac prvo šta mi je dao bila je slika Michaela Jacksona i to ona novija, na kojoj od crne boje ima samo onu umjetnu boju za kosu.

Zaključak:

Taj Gospon Google se bavi strojarstvom, pali se na polugole cure (kad mu njih ponestane dobri su mu i dečki), voli male pse, daltonista je i nema pojima kaj ja od njega tražim :))

kod gripe, a i inače....

Uhvatila nas doma viroza ovih dana, ne znam jel gripa al gadno nekaj. Prvo bacila sina u krevet, pa onda i mene. Nije toliko temperatura, koliko je neka slabost. Ono, odem piškit i jedva čekam da se vratim do kreveta jer sam se toliko umorila od tih par koraka, da nekako sumnjam da cijela soba skupa s krevetom nije u nekoj drugoj, pomicavoj dimenziji. Došao i ponedjeljak, radni dan i trebalo bi ići na posao...barem si je tako mislim...probam ustat iz kreveta, ali to nekako ne ide baš onako kako sam si ja zamislila. Uvjeravaju me doma, da ne brinem zbog posla, kao...pa tek si počela raditi u novoj firmi, pa dok ti nisi radila sve je to bilo ionako napravljeno, ima tamo još ljudi koji mogu to raditi...na kraju sam se osjećala skoro od toga lošije nego od viroze. Dobro, nisam baš mislila da sam skroz nezamjenjiva, ali ipak...ode moja slika vlastite važnosti...
Ništa, ostanem ja doma sva u bedu od svega toga. Sad više od toga kaj su me moji uvjerili da me na poslu ne trebaju, nego od temperature. Dobro, ionako je tek jutro i tek su dva sata na poslu bez mene, ali ipak..
a onda je kliknuo mobitel, pogledam poruka je, od kolege s posla i piše:

Daj ozdravi
i vrati nam se.

a ja se rastopila i mislim si kako malo čovjeku treba da bude zadovoljan ili sretan. Jedan mali znak pažnje, jedna iskrena poruka i skoro da više ne boli ništa :)))

42

Danas me (opet) oduševila moja kčer. Ide u 1. gimnazije i više je nego zrela za svoje godine. (14 godina, ubit će me kaj sam to izlajala;)) Zna pričati o školskim nebulozama i nekako ne mogu izdržati da vam ne prenesem barem današnju.

Pisala je zadaću iz etike i prenjet ću i pitanje i njen odgovor:

Pitanje:
Koji je dublji smisao života?

Odgovor:
Dublji smisao života je 42.
(Ne znam zašto ste nas to pitali, mislim da je to glupo. Kako bi mi mogli znati "dublji smisao života"?!
Mnogi su učeni ljudi raspravljali o tome, a mi nismo život još ni okusili. 42 je jedino što mi pada na pamet. Mislim da "dublji smisao života" ne postoji. To bi mogli biti samo mi sami)

Osim nje i Adamsa, ja isto mislim da je 42 najbolji mogući odgovor..

Kad sam bila mlađa, bila je neka serija za klince na tv, mislim da se Strašilo zvala. Uglavnom, taj lik je imao rezervne namjenske glave. Kad je htio ispast pametan i znat recimo matematiku i te neke važne stvari, odšerafio bi si svoju "glavu za svaki dan" i zašarafio "učenu" glavu. Kad je išao na sudar sa curom, zašarafio bi si glavu koja je počešljana, sa urednom slamom.."lijepu" glavu.

Baš zanimljiva ideja, onako imat glave na biranje. On je imao samo te dvije, al dobro bi došla i glava koja se samo smješka ili savršeno našminkana glava ili glava s pogledom "razumijem o čemu pričaš" i tako...koje još? Našlo bi se još kojekakvih primjera koje bi nam svima dobro došle.

Meni bi danas bila neophodno potrebna rezervna glava. Ne treba biti ni pametna, ni lijepa....samo obična glava koja ne boli :)

Kako ljubav bolit zna...

Priča mi prijateljica da joj je zbog ljubavi tako jako teško i da ju tako jako boli iznutra da si je poželjela da ju i nešto fizički boli. Može čak i zub. Samo da skrene misli...
Bože mili....

bogatstvo

Jučer kad se spustio prvi mrak, zvoni mi netko na vrata. Odem pogledati...maškare :)) tri klinca, uređena koliko toliko uspješno...Kauboj, Kauboj br. 2 i valjda Gusar... i sad, odem ja potražiti nešto sitniša. Nakon uzaludne potrage po novčaniku, torbici, džepovima i jedne i druge jakne...našla sam nešto sitniša, sve u svemu oko 6 kuna. Dobro je, nije nešto, ali ipak im imam nešto za dati. Dođem do njih, pružim im sitniš, oni pristojno zahvale i onda je idili maškarskoj počeo kraj :

"Tetaaaaa, a jel imaš nam koju jabuku dati?"
" Čekajte, idem pogledati..." odem ja u kuhinju,a ono dvije jabuke...ništa od toga, trojica su.
"Nemam dečki, žao mi je."
"Tetaaa, a jel imaš koju narandžu?"
"Nemam dečki, žao mi je..."to ne moram ni ići gledati, znam da nemam.
"Tetaaa, a jel imaš kolača?"
A vrit, sad sam se počela već osjećati nekako nedobro, skoro siromašno.
"Nemam dečki, dala sam vam kaj sam imala. Ajde vi sad polako dalje, prehladno je vani da tu dugo stojite. Bok dečki!"

Gledam za njima, krenuli su samo par koraka i nešto se došaptavali. Vračaju se. Kauboj br.2 dođe do mene i pruži bijelu zgužvanu najlonsku vrećicu:

" Teta, ajd si uzmi bombona!" kaže i gleda me sa očekivanjem.

Pogledam unutra, a ono bomboni rasuti po vrećici, onako za možda dvije šake ih ima, pomješani sa nešto kuna i puno žutih novčića. Izaberem jednog u omotu i zahvalim im se.

" Falaaa, dečki"

Sva trojica se zadovoljno nasmiju i odu dalje gurkajući se. Tko zna šta je bilo u njihovim glavicama i šta su si mislili kad su odlučili svoje blago ponuditi nekoj tamo teti.
A ja sam se poslje toga osjećala jako jako bogato :)))

baš neću ni o rukometu ni o Janici, nego...

Poveo se danas razgovor o tjelesnoj formi, težini i tako tome...i sad, svi počeli pričati kako rade na svom tijelu. Ovaj vježba toliko dnevno, ovaj ide u teretanu, ovaj radi sklekove.... Slušam to tako neko vrijeme i lanem:

" Ja radim na svojim trbušnim mišićima barem 45 minuta dnevno!"

Sad svi malo stali.......tišina.....zagledali se u mene..

"45 minuta dnevno?"
"Ahaaaa...najmanje" odgovaram ja kao da je to normalna stvar.
" A kako radiš na svojim trbušnim mišićima 45 minuta na dan?"
"Paaaa...jedem barem 3 puta dnevno po 15 minuta! "

Nakon smjeha, odlučila sam još više proraditi na trbušnim mišićima, na minutaži, a bome i na količini vježbe.
Idem večerati...i to krvavice, krumpir i pečeno kiselo zelje...gladni oprostite :)))

nostalgija

To me podsjetilo na jednu staru i lijepu pjesmicu iz škole. Baš si mislim kako se sve pjesmice koje sam ja zapamtila za zauvijek više ne uče. Ne uči se više Zlatna lađa, ne uči se više Ni Zagorje malo....(to je meni ostala pjesma nad pjesmama ;-) ) Uči se samo još Voćka poslje kiše...ajd bar nekaj...a baš volim takve pjesmice, lagane, lepršave... pjesmice od kojih se poslje čovjek bolje osjeća i koje mu nalijepe osmjeh na lice... a osmjeha ionako nikada dosta :-)))



Miroslav Antić

Plavi čuperak


Plavi čuperak obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al ima jedan čuperak plavi
zamislite gde?
- U mojoj glavi.
Kako u glavi da bude kosa?
Lepo.
U glavi.
To nije moj čuperak plavi,
već jedne Sanje iz šestog "a"
Pa šta?
Videćeš šta - kad jednog dana
čuperak nečije kose tuđe
malo u tvoju glavu uđe,
pa se umudriš,
udrveniš,
pa malo - malo... pa pocrveniš,
pa grickaš nokte
i kriješ lice
pa šalješ tajne ceduljice,
pa nešto kunjaš,
pa se mučiš,
pa učiš - a sve koješta učiš.
Izmešaš rotkve i romboide.
Izmešaš nokte i piramide.
Izmešaš leptire i gradove.
I sportove i ručne radove.
I tropsko bilje.
I stare Grke.
I lepo ne znaš šta ćeš od muke.
Sad vidiš šta je čuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od dečaka- pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.

gravity sucks

Čudna stvar ta gravitacija. U nekim slučajevima radi, u nekima ne. Naravno, radi kad ne treba, kad mi recimo sklizne iz ruke nešto šta je lako razbiti ,onda radi sve u 16, al kad na primjer treba kosu ostaviti na mjestu...e onda izgeldam ko Einstein. Takva se jutrom budim, hrpice kose strše u zrak pod čudnim kutovima i nagibima. Nikakvi gelovi, lakovi i tome slična kozmetička pripomagala tu ne rade, trebam namočiti ruku u vodu i tapkati po čupercima ne bi li se spustili. Taman kad se jedan čuperak spusti, onaj prethodno namočen vodom se osuši i ko na feder hooop opet je gore. I di je sad taj Newton da on to meni objasni, lako njemu s jabukom baratat, nek proba gravitaciju primjenit na moju kosu, ak je frajer ;-)

Nadopuna: samo mi kosu treba gravitirati, ostale djelove tijela nikako ;-)

Ovisnica???

Ne radi blog već par dana. U pomoćććć!!!! Pa kud prije da me to toliko uhvati, napisala sam samo par postova, na tuđe blogove idem rijetko i odkuda sad ta panika zato kaj mi se blog ne otvara ili se ne može ništa po njemu. Ali ne, svaki slobodni tren klikam i kad mi se www.blog.hr ne otvara, brzo klikam na svoj blog jel možda on nekim čudom radi neovisan, snagom moje volje valjda. Ali ne radi....kad će više....Izgelda da sam ipak prikrivena ovisnica. Prvo me čopio Net kroz surfanje, pa onda me uhvatio chat i dugo dugo vremena ga se nisam mogla riješiti. Ono, ako mene nema, sigurno je jako zabavno i svašta se događa, a ako jesam na chatu i nije zabavno, moram čekati jer sigurno će postati zabavno...Dobro, nije me nikad tako jako uhvatilo da bi recimo moj obiteljski ili poslovni život morao trpjeti zbog toga, ali puno puta se nisam naspavala. I sad taman kad sam se toga riješila, samo zbog razonode otvorim vlastiti blog i odjednom ne mogu bez njega?
E baš mogu!!!!
Dokazujem to tako što me nema, što nisam iskopirala sve šta mi je blog popapao i što se ne trudim da sve vratim u prvobitno stanje ;-)

sve ispočetka

27.01.2005., četvrtak

Ideja !!!

Sinoć kad sam legla u krevet sinula mi sjajna ideja za na blog. Nekaj tako dobro da sam se oduševila sama sa sobom ;-) i sad lijena za ustajat iz toplog kerveta, a ionako mi je komp sigurno zauzet, razbudit ću se bez veze...a i čemu se ustajat kad je ideja tak kapitalno dobra da ću se toga ionako sjećati...ništa idem ja malo o tome razmišljati, razraditi neke detalje pa to ujutro realizirati. I onda ono kaj već biva u takvim slučajevima...na tren sklopim oči da to bolje vizualiziram ;-), a drugi tren čuje se neka jako čudna muzika koja potiče s mog mobitela koju naravno ignoriram...nakon nekoliko minuta skužim da je to budilica, već je prošla noć, došlo jutro i popapalo moju pamet i sve kapitalne ideje od prije spavanja. Čudo jedno to jutro kako zna isprazniti glavu, a možda se zato i kaže da je jutro pametnije od večeri...hmmm...ko će ga znati...al da mi se barem sjetiti kaj je to bilo tak dobro, al baš dobrrrro...

- 09:40 - Komentari (2) - Isprintaj - #
# :)))))) (puschkin 27.01.2005. 10:06)
# ko se navećer prejede, ujutro je gladan, :)) (Nazi 27.01.2005. 10:33)

26.01.2005., srijeda


Glupi T nekaj



Ljute me ovi iz T nekaj. Mislim da imam neku fobiju od službe za korisnike. Ljubazni su, kaj je je, ali me uvijek pitaju nekaj kaj ne znam i zbog toga se osjećam glupo. Najgore je kaj imaju ljubazne glasove u smislu „samo polako navikli smo mi na svakakve neznalice“ pa onda sva ona pitanja na koja ja, ako ih dobro odgovorim, očekujem najmanje „dodajte mi index, prošli ste“. Danas me zezao MMS i morala sam nazvati Službu za korisnike. Priprema je bila metodična, na puno papirića, strateški raspoređenih po stolu, napisala sam sve moguće podatke. Od toga koji mobitel imam, pa onda koji je model, pa šta mi piše kad pokušam poslati MMS, čak sam i provjerila koliko imam novaca na bonu za svaki slučaj. Udahnem i važno nazovem onaj broj. Ljubazna službenica mi se javi sa cvrkutavim glasom u kojem ja njeno ime nisam ni razabrala od pjevuckanja i sad ja ko naučenu pjesmicu izdeklamiram kakve poteškoće imam.
„Dobar dan, imam teškoće sa MMSom, kad ga probam poslati piše mi Greška u komunikaciji na mobitelu“
„Ahaaa (dugo silazno, kao nezanimljiv problem), recite jeste li već kad slali MMS?“
„ Jesam“
„Uspješno???“
„Uspješno“ slavodobitno ću ja.
„Da li ste pokušali s našim kodom?“
„Jesam, stisnula sam zvjezdicu 133 plot i poziv, ugasila i opet upalila mob i ništa“ (neće ona mene preći, znam ja i za taj kod ;-) )
„Možete mi reči koji mobilni uređaj imate i koji model?“
„Mogu (za svaki slučaj tražim po papirićima), imam Sony Ericsson T630“ puna sebe recitiram.
„ Vaš broj mobitela?“

Tišina...tišina ...tišina....

Odlazim u drugu sobu pitat muža koji mi je broj mobitela....

Glupi T nekaj...

- 14:15 - Komentari (5) - Isprintaj - #
# :))))) (suzette 26.01.2005. 14:58)
# Pokazat ćeš ti njima drugi put... Drž se!! :) (tic-tac 26.01.2005. 22:05)
# Najbitnije je zapamtit ime ovoga sa druge strane pa ga ili nju stalno oslovljavat imenom. "Martina, iskreno mislim da vas ne razumjem!" "Zar ne vidite moj broj na ispisu ispred Vas" i slično... moraju bit ljubazni jer ih stalno slušaju... :) (mirac 26.01.2005. 23:35)
# E, kad skuzis kako, posalji i meni tu melodiju. Moze?:))) (Zeko zna 27.01.2005. 01:19)
# Može Zeko, al nisam ti ja baš toliki lumen, ja ti još na slikama ;-) (trill 27.01.2005. 09:15)

25.01.2005., utorak

Dakle, uspjela sam otvoriti blog :-) Stavila sam čak i slikicu, a da nikoga nisam pitala kako se to radi. Znam, znam, netko će reči da sve lijepo piše i da su to elementarne stvari, ali vjerujte ja čak i najelementarnije mogu spetljati. Kaladont je dokaz ;-)
Imam najosnovnije.... ručnik i sad samo moram nači još prikladnu torbu, staviti u nju neophodne sitnice i naučiti kako se autostopira blogom.

- 09:04 - Komentari (1) - Isprintaj - #
# Sve tehnicke detalje ces naucit s vremenom, na ovaj ili onaj nacin:) Vazno je samo da imas sta za reci!!! Welcome once again! (Tko zna zašto... 25.01.2005. 11:19)

24.01.2005., ponedjeljak

Jutros sam se zagledala u pahulje snijega i pomislila, ima li ljepše slike na svijetu...
i onda sam se sjetila da je najljepša slika slika moje djece u pidžamama...kad su mekani, rumeni i topli....
i inače su najljepši na svijetu, al naj najljepši na svijetu su kad su u pidžamama...

- 12:41 - Komentari (3) - Isprintaj - #
# Dobrodošla Trillian... :) (tic-tac 24.01.2005. 22:18)
# Dobrodošla, sorry izbrisali smo tvoju riječ jer nije u skladu s pravilima. Dođi opet, shvatiti ćeš zašto (kaladont 24.01.2005. 22:48)
# Dobrodošla Trill! (Tko zna zašto... 25.01.2005. 11:17)

Linkovi

post_01
post_02

Ustvari, tu bi mi trebala doći Halova njušilica, ali nekako neće sama :)))

Na njoj su mi, bezveznim redom:

Rock Roll

Marv

Studena

Demjan

Goldeneye

Pegy

Starosjedilac

Big Blue

Zeko zna

Vražja

Misko

Jazzie

Djuro

Uspomena

Beštijica

Neutrino

Linkovi

link_01
Blog


MaKajGot


kćer
brat
Mladen

JJ
Ely
Prija

pjesme zapisane na vodi
priče ispisane na zidu

Poredano po neredu :

Emmaline

sklblz

ueikap

Ariston


Dva
Demijan
Koki

NF

Alkion

Planinarstvo

More Nade

2tref

Just a woman

Milou

Cordelia

Lizuška

Choco

Aquaria