translator goes berserk

utorak, 04.04.2006.

Nema perfekcionista do realista

Napola spavam, ne znam koga vraga nisam u krevetu umjesto što ćorim u kompjutor i nakon što sam odćorila svoje za danas. Nisam mislila pisati, al evo, malo o mojoj današnjoj realnosti koja baš i nije bila savršena:

1. simultani prijevod u eteru - iliti kako je narod čuo i što je trebao čuti i što nije dok sam se ja borila sa četiri glasa u svojim slušalicama od kojih je samo jedan, onaj najtiši, bio glas gosta kojeg sam trebala prevoditi. Mislim, nije bilo nešto komplicirano, ljudi njegova profila laprdaju uvijek jedno te isto, ali fizički je neizvedivo. Ovim putem molim sve svoje drage čitače da imaju obzira čak i prema naizgled najlošijim simultanim prevoditeljima na državnoj i drugim televizijama: ljudi, vi pojma nemate u kakvim mi uvjetima radimo! Sve bilo gotovo za 10 min, a imala sam cijeli dan razmišljati o svemu što sam rekla krivo, što sam preslobodno parafrazirala i gdje sam ubacila floskulu samo da nešto kažem. Rođena sam normalna, odgojena kao perfekcionistica, a u svakodnevnom se životu trudim pretvarati da sam savršena kad mi baš ono ne ide. Đe ja nađe svoj posao, nek mi neko kaže!

2. mama - viđam je više od najboljih frendica iako joj je prebivalište 500 km dalje od moga. Prohujala mi je kroz stan, skuhala i počistila sve što je stigla (iako i ja to katkad radim, časna riječ!), obavila dva do tri sastanka, oprala kosu mojim gelom za tuširanje jer nije imala naočale pri ruci. Jutros smo pile petu kavu na suncu, a sad je već doma, u svome krevetu, 500 km daleko. A mene cijeli život uči da stanem malo na jedno mjesto!

3. zli nadstanari - to su oni iznad mene, dvoje velikih zlica i dvije male zlice koji me ujutro bude, uvečer mi skaču po glavi, a popodne ne daju da slatko spajkim kako ja to baš volim. Danas su mi udarili loptom u prozor i katapultirali me u stvarnost iz najljepšeg sna.

4. papirologija - dobro, bila sam malo neredovita zadnjih mjeseci, al bogme sam se oznojila dok sam preuredila registrator! Jedan za mamu, jedan za poreznu, jedan za tatu, jedan za knjigovođu...

5. propušteni pilates - imam preko nekoliko sjajnih opravdanja: padala je kiša, još sam prehlađena i cure nisu išle.

6. skype - nekad me neki ljudi nađu i hoće exchange contact details, a ja sam stalno za kompom, a nekad mi se ne da raditi, pa onda i ja pošaljem njima svoje contact details pa mi malo pričamo. Ali to je samo nekad. Danas sam dobila četiri poruke odjedanput. I sve sam ih lijepo otkantala, neke fino, neke bogme sve osim fino.

7. stari-novi vic - Baka unuku: Sinko, kako se zove onaj Nijemac što nam stalno skriva stvari po kući? Unuk: Alzheimer, bako!

Sutra će mi biti slično - samo još više papira, administracije i stvari koje život znače. A ja bih samo malo sjela na neko stablo i čitala. Ili pisala. Ili prevodila neku knjigu, al da mi dobro plate. Kod mene utopija, a šta ima kod vas?