Ne-guza i prehrana iliti Post #5
|
"JEDI!" Opet se deru na mene. I ne misle na Star Wars ni uporabu sile išta veće od prosječnog udarca u glavu. Opet sam zaboravio i opet se deru. Dođem van, deru se da ne jedem u McSmećensu. Dođem doma, deru se da ne jedem cornflakes. Nasamo sam s nekim, smiju mi se kad mi želudac toliko zacvrči da se rolete na prozoru žele otkačit i sunovratit dolje od vibracija. Jebiga. Ne jedem. Nisam bubani (još, hvala Bogu), al često zaboravim. "Kak misliš, ZABORAVIŠ?!?", pizde oni na mene. Kak ne? Jurim na sve strane, mislim o 200 stvari i na kraju napornih par dana, đubre od buškice zarošti pa se tek onda sjetim da mu nisam nikaj "dao". A kaj da si ja radim kad se naviknem na gluposti? Smiješna mi je SeaMaiden. Reče, "ne bi ja dupe, al mi sise fale". Ajd, bar je za dojku mogu shvatit kad je obeshrabrena, al draga moja da mi je bilokakvo dupe, pa bar da se nešto vidi - ode bi si pjevao. Ono, majke mi, kad se ispravim - hlače me napuste. Hop, skliznu, a ja u boxericama. I sad ti to dupetom zovi. Da je išta ravnije, reflektiralo bi svjetlost. Opet, doduše, kažu mi da su moja oba (ovdje objašnjena) problema nekako čak i povezana... Ma... Šta sve oni i neće reći da me natjeraju jest one jebene nusproizvode od "zdrave" hrane... Enivej, idem spavat sad. Tužan sam još malo radi nečeg, al bit će valjda bolje jednog dana. Jebiga, nemaš druge nego naučiti biti strpljiv u životu. A i ne da mi se radit sutra. Izmara me taj posao. No to je jedan smijeh koji ću s vama drugi put podijelit. Idem jest. Rolete mi se opet tresu... |
