Changes...
Vec mi je dosta svega.... hocu nekako da pauziram sve i da malo pomislim al ne znam kako... trenutno nemam cilj u mom zivotu... ne znam zbog cega zivim, zbog koga zivim.. ako produzim ovako postacu egoist huh... fakat treba mi nesto da me pokrene... i ovo koje imam sad ne zadovoljava me... mozda sto sam postigao sve one ciljeve koje sam sebi zadao ranije... pa sad trazim nesto vise.. nesto vece... il mozda trazim samo promenu... Htio sam doc opet u Hrvatsku i raditi, al unatoc svih tih ponuda za posao sad sve vise i vise se bojim, da sam to trebao uraditi prije 4 godina sigurno bi krenuo jos ovo vece, a sad... dal sam ostario il.. ranije mi nije bilo tesko odluciti se da idem na fax van, da putujem tako puno i sve to, sad se osjecam „closed“ bez snage i energije, dal sam postao odgovoran mozda...il me ovaj posao... zatupio i... pomalo unistava, ne mozes se izraziti, ne mozes dokazat svoje sposobnosti, ne mozes doc do izrazaja i...
Posao ko posao... postaje mi monoton, cak i mrzim ga, bojim se cura a radim sa njih.. koja komedija... ( btw nisam homosexualac
) hocu da pomazem ljudima, dam sve od sebe, mucim se al badava kad na kraju dana, kad pomognes 1000 od njih.. da dodje neka 
sa koji kompleks od kuce, u pms i slicno i da sve baci na tebe i vredja.. onda sve pade u vodu.. i jos mi je cudno, sad kad sam odrastao malo ... kako sam se rijesio za ovu specializaciju, bio sam mlad, a asistentica sa faxa me nasocila kod nje, inace puno sam ju postovao, izlazio sa nju, zezali se, puno puta sam isao na rucak kod nje, jako mi pomogla jer ja sam bio stranac tamo, a ipak sa nju sam se osjecao kao kod kuce. Nisam ni sluteo gde sam se nasocio... koji put sam izabrao... a i 
izgledalo mi lako sve to zena ima 3 organa, par hormona 
sta ima teze tu :D da al sam zaboravio najvaznije :D ima mozak hahaha i ima pms 
i tako ... nema vracanje natrag ... mislim stekao sam neko obrazovanje, ne pricam ono koje sam naucio na fax nego ono koje sam naucio izvan njega... badava mi ono zvanje " Mr.Sci.Dipl.Ing.Pharm. " ispred imena, mogu slobodno da si dupe obrisem sa njega, vise sam sretan sto sam naucio onaj fax sa ulice, sto sam stekao puno pravih prijatelja, sto sam vidia puno toga u zivotu, sto sam naucio sto je bol a sto je sreca, kako boli kad neko place a kako je ljepo kad se neko nasmije, koliko puno vrijedi ljudski zivot, kako je ljepo nekome pomoc da si nadje izgubljeni osmjeh il da mu poklonis osmjeh na njegovom licu...Naucio sam ono koje sam sebi zadao da moram nauciti, al ipak jos nista ne znam, ne znam sakrit svoje emocije, ne znam sakrit svoja osecanja i misli, ne znam lagat svoje srce, kad nekog ludo zavoli, ne znam odbiti nekog i uvjek vise brinem za druge nego za sebe. To je sto se tice mog posla, neko se zali sto ga nema i sve to a ja se zalim sto ga imam :D wierd boy :D al kad ja radim ja hocu da me taj rad ispuni.. a ne da radim da bi dobio novac ( sto danas je najvaznije )
Sto se tice ljubavi..
to be continued....
