skriveni osjećaji

I neka me nosi ova melodija zivota,
Pa cu zauvijek plesati zivotni ples svoje sudbine,
Drzeci cvrsto svoju snagu poput krune,
Da,
Poput same krune cu je nositi,
I slaviti je svaki dan,
Te prelijevati srebrom svakog jutra,
A cim noc padne,
Zlatne cu niti uvezati u moc,
I neka me vodi noc,
Zlatnu moc na krunu svoju polec cu,
Nek na samoj kruni slavi svoju snagu?
I mozda nije u redu,
Ali je zato odlicno?.
I neka,
Neka opet boli ako treba,
Jer ja sam borac srca zlatnog,
A pobjeda je moje drugo ime,
I krunu snage nosim,
I moc zivota me vodi?
I vratit cu se da sve I svakog u oci pogledam,
Da vidim ako pogled spustate svi koji ste mislili da unistit cete me?
I neka,
Naka opet boli ako treba,
Ali ja cu se ponovno dici,
Iz pepela?
O da,
Iz pepela u bljestavilo svojih zvijezda,
Ovog puta nema vracanja u vase hladne zagrljeje,
Ne, ne zelim da ljubim usne koje bol meni zele?