Tokyo i Japan iznutra

26.04.2006., srijeda

Važne stvari...

Mislija san danas nastavit o Kyotu. Ali neću, moga bi sutra. Ma palo mi je na pamet da nisan baš puno teksta potrošija na ništo šta svi već dugo čekate. Je. Spiza, lipi moji, spiza! Kako i šta se ovod u Japan more pojist, šta vridi a šta ne, di sve triba poć, šta sve triba provat... Dobro, odma da van rečen, neće u ovi post bit puno slik, isto mi je mrvu neugodno za stolon izvadit aparat i slikavat (dobro, ono u Kyoto je bila iznimka, stvarno nisan moga odolit). Ovo par slikic, onako, šta san uspija digod malo se ohrabrit. Skužajte ako su malo mutne, ali kad je tu spiza, siguro se teško koncentrirat na slikavanje... Uglavnom, kad san iša ovamo, stvarno me bilo straj da ću ostat gladan. Znan da je sve u sitno, male porcije, ko zna šta će mi doć u pjat i slično. Ma, pusta televizija, uvik se navučen na glupu priču. Ovde je spiza skroz dobra. A kad ja kažen da je dobra, onda mislin da se razumimo. Je da je digod malo, ali naruči se opet i eto ga. Taman! Uglavnom se vrtimo za obid ovde okolo firme, ne puno daleko, po japanskin i kineskin restoranima. A mali su restorani, uglavnom bude šank, sidiš za šank (malo komodniji), naručiš i spremi ti spizu isprid tebe. Neće niko ovde izvadit ništa od jučer. Jer se sve sprema odma na licu mista, koliko triba. Jedino možda rižu držu dva-tri dana. ali ne vidi se razlika. A osim tih malih restorani ima i "normalnih", di sidiš za stolon. ma skroz u redu. Za pit uvik ima čaja na stolu, ili barenko vode. A vrste spize... Ma nema šta nema. Ali uglavnom se vrti svinjetina, piletina, ima i govedine, riba, lignje, ikznutrice, puno povrća, sve to u raznoraznin ludin mišancijan, i naravno - nezaobilazna terinica riže. I juha. Koju možeš jedino pit. Nima zlice. Dikod umisto riže ima i manistra (noodles - zaboravija kako se reče na japanski). Kad stignen, malo ću o nazivima spize. Drugi put. Bitno je da ima slika na zidu. Pokažeš i sve ok. Uglavnom i dobiješ šta je na sliku. Pribor za jelo - štapići. I ništa drugo. Dobro, ako ti stvarno triba šta drugo, more se dobit, ali nije in baš pravo. A razumin ih. Štapići su za jednokratnu upotrebu, a zlicu triba prat! I cili meni recimo za obid dojde u dvajstipet malih terini. Ma nije problem ist sa štapican. Navikne se čovik brzo. Malo mi je u početku bilo problem rižu jist, ali poslin kad su mi kazali da zapravo triba odlomit grudvice riže, bilo je lakše. Puno lakše nego lovit zrna. Bitno je kako se skuva. Triba bit taman. A za večeru uglavnom malo prozujimo okolo. Stvarno ima svega. Šta god ko želi. Ima i nešto "zapadnjačkih" restorani, ali me tamo baš i ne vuče. Pa neću valjda u Tokyo poć u američki restoran!? Ili božemiprosti - francuski?! Samo domaća spiza. A i triba sve provat, nima ovoga kod nas. Sad da van nabrajan di san sve bija, i šta san sve ija - bilo bi previše. Onako, svidija mi se Sushi - dobro mi je doša umisto Bakalara na Veli Petak. Stvarno je zanimljivo jist sirovu ribu. A mislin da san i o tome već pisa, pa da se ne ponavljan. E, zaboravija reć - sami naziv "Sushi" nema veze sa ribon! Ni približno. "sushi" znači "mali komadić nečega". A pošto ribu rižu na male komadiće i stavljaju na rižu, valjda je tako onda osta i naziv... Moga bi sutra tamo na večeru opet. Osim restorani, može se kupit i gotova spiza, pripremljeno za doma ist. Sushi, riža, meso - bilo šta. Par puti san i ja tako uzeja pa večera u sobu u hotelu. Kad mi se ni dalo odit okolo ili kad bi radija do kasna pa bija umoran. I naravno, sake. Može se kupit u konzervu. U dućanu, ili u automatima šta su po ulici, di ima i kafa i sokovi i pivo i sake... A ta gotova spiza nije loša. More se svašta iskombinirat. Samo, nemojte se privarit pa kupit samo jednu porciju. Ja san prvi put mora dva puta skale činit. A sinoć smo provali još jednu stvar, specifično japanski - Yakitori. Sidneš oko kužine-šanka, isprid tebe je roštilj i kuvar. Spiza je uglavnom na ražnjićima koje pripremi i peče odma tu, na roštilju. I onda dobiješ listić i penkalu. Ka da si u kladionicu. I biraš. Zapravo, popunjavaš listić - 1x na kokoš, 2 na prasca, 2 na sparoge, x2 na đigericu, x na gljive, pazit na koeficijente... I onda predaš listić (uplata se vrši na kraju ;-)) i sprema isprid tebe. Kako šta ispeče, samo ti doda. Prva liga stvar. Samo, onda uzmeš još jedan listić, pa još jedan... Nikako stat! Kad te krene... A na ražnjiće svega! I sve triba provat. Kokoš, prasac, gljive, govedina, riža, mjeveno meso, povrće, đigerica, srce, vrat, rep, patka, jaja od prepelice (zakon su!), "ginko nuts" (mora bit da ta beštija uglavnom ima visoki C. a i kako ih uspiju toliko uvatit? bidni ginko, skoro će izumrit...). I još par piva uz sve to... Šta da van rečen, doživljaj ipo! I onda poslin morali još koju tu blizu popit , izgleda da ova jaja od prepelice ražeđaju čovika. Onda još kad se domaća ekipa u jednoj birtiji nadovezala oko baluna, pa svjetskoga prvenstva, pa još Miroko Kro Kap... Bila in valjda plaća jučer, pa nisu žalili. Savjet - kad u Japanu u kafiću vidite kakvu slagalicu ili sličnu mozgalicu na šanku - nemojte se zafrkavat. Ne dirat! Osim ako ne mislite da ste pripametni. Ili ako van je već ko zna koja piva na redu... Inače, ako rastavite i krenete u mozganje - nima vanka dok ne sastavite. Ili dok ne svane. Ja san bija malo boje sriće, nakon dvi pive san uspija sastavit. Ha! Bila je negdi ona teorija o bizonima, krdu, mozgu i alkoholu... Danas me glava malo vrti, biće da mi naškodila ona pusta jaja od prepelice. Ili od ginka, ko će ga znat...

- 08:29 - Komentari (12) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.