Eto, ka šta ste vidili, doša san doma. Šta bi reka jedan naš estradni čovik, kojega puno cijenin i kojega san već ovod dosta puti citira - "Evo mene među moje, puna srca, puni pluća..." Nakon svih doživljaja sa Luftwafe, i ugodnoga završetka puta sa Croatia Airlinesom, evo me opet na zemlji. Nisan ni zna da mi je toliko drag aerodrom u Resniku...
Neću puno filozofirat, samo mi je drago da ima ljudi koji su u stanju razumit. Nije bitno šta, samo - razumit. Oni koji to mogu, razumit će i ovo. Nikako mi je sad ovo postala i navika pisat. Pa ako van nije prenaporno borit se s mojon nepismenosti, još ja iman tegar za ispričat sa dalekoga istoka. Tako da, slijedećih dan, kad uvatin vrimena ćete vidit još koji detalj šta van još nisan ispriča. A i vidit još koju sliku. I tako dok van sve ne ispričan. Ili dok ne zaboravin šta san van zapravo tija reć.
Ajte lipi moji, prat zube, leć...
Dobra van noć!
|