Opis bloga
kako san se ja naša u Japanu, šta san sve ovde naša, i zapravo... Tokyo iznutra
Koliko vas je bilo do sad...
Tokyo i Japan iznutra
21.04.2006., petak
Tokyo iz nove perspektive
Prvo da van kažen da san otvorija još jedan account za slike, tako da vas od ovoga posta klik na slike vodi na novi album, stare slike su i dalje u starome albumu, di su bile i do sad. Malo je prostora u albumu, pa san se mora malo reorganizirat.
A sad malo o arhitekturi...
Stvarno se na svakome koraku vidi da japancima fali životnoga prostora. Kud god pogledaš, strši ništo u nebo. I raste. I pola tih grdosij ima još dizalice na sebi. I raste. Mislin da su japanci stvarno usavršili tu tehniku. Kako dizat. Visoko.
Nego, o čemu san van tija pričat. Tamo negdi krajen devetnaestoga vika (1889 ako se dobro sićan), francuzi su izgradili svoj toranj. U to doba, najveća konstrukcija na svitu. 300 m visoko (nećemo računat antene). Bila je najveća konstrukcija na svitu sve dok amerikanci nisu izgradili Krajzlerovu zgradu. A eto, guštali su jedno četrdeset godin. Onda su japanci u pedesetin godinan prošloga vika odlučili napravit veliki toranj, po uzoru na francuze. Ma baš mi pada na pamet... Ima jedna nit koja se ima bit provlači kroz civilizacije. Kulture, carevi, vladari, države minjaju se kroz vikove i uvik se puno tegar minja s njima, dolazu nove stvari, ideje, običaji... Ali jedna stvar je svojstvena čoviku otkad postoji - UVIK mora izgradit niko čudo, da bi pokaza da postoji. Piramide, grobnice, katedrale, amfiteatre, nebodere, tornje...
E, i tako su japanci izgradili svoj Eifellov Toranj. Skoro isti ka francuski. Samo mrvu viši. Jedno 33 metra. I onda više francuzima nije bija najveći. Japanci su to pametno napravili. Kopirali francuze, i još ih nadgradili. Pitat ćete, a zašto su napravili veći od originala? Pa ko bi normalan napravija manjega? I još se hvalija s manjin?
Malo tehničkih detalji:
- Naziv: Tokyo Tower
- Izgrađen: 1958
- Visina: 333 m
- Težina: 4000 t
- Materijal: čelik
- Struktura: samostojeća (Steel Truss tower)
- Funkcija: komunikacijski toranj
I tako mi glumili turiste. Platili, ulizli u lift i prema gori. Lip je pogled, ne znan kako je po danu, ali po noći je stvarno efektno. I piše di je koja strana svita i di je koji dil grada. I sve je ostakljeno. Hmmm, možda bi bilo zanimljivije da se more izać vanka, na kakvu teracu ili balkon, ali biće ih strah da ko ne pade. Doli na zemlji ima dosta toga, ali nismo opet bili "toliki" turisti, pa da idemo i to gledat.
Kako je bilo - niman van šta pričat. To triba vidit. I doživit. Pokuša san slikat malo, nije baš lako po noći, nisan ima trinoge, bez svitla, evo pa vidite koliko san uspija. Na par misti ima staklo (ili pleksiglas) na podu, pa se more i doli gledat. Možda bi bija doživljaj, ali je toliko izgrebano postolima da se slabo vidi kroz to. Lipše je gledat okolo, kroz staklo. Vidi se cili Tokyo, u 360° oko tornja. Ma sve! A svitla... Pari da je Vegas.