Tokyo i Japan iznutra

14.04.2006., petak

Veliki Petak

Na istoku - ništa nova. Osim šta san doša do još jedne važne znanstvene činjenice. I to, naravno, znanstvenin pristupon - "Provaj pa se zaj...!". I to već (nije da se falin) treći put u malo dan. Šta je zapravo na stvari... Ako sta gladni, i jedva čekate makar zalogaj kruva stavit u usta, ni za živu glavu NEMOJTE u indijski restoran. Sinoć išli na večeru iza posla, u drugi dil grada, i ovima palo na pamet da oće u indijski restoran. Je, ka da bi u indiji iša u japanski. Jure i Ivane, ne znan kako je van tamo, ali... Da ne dužin puno - skoro san umra za stolon. Criva su se čula na daleko, ali kako su valjda ovde svi već navikli na potrese, niko se nije ozira. TRI KVARTA OD URE mu je tribalo dok je samo donija predjelo. Progucaš i čekaš još dvadeset minuti. Uz Božju Providnost, nekako san priživija... Ajde, ne mogu reć da je spiza bila loša, ali dok je donija, više me ni ni bilo brige. Ionako san bija klinički mrtav. Od gladi. Moran stvarno priznat japancima šta se toga tiče - svaki restoran bi in se moga zvat "Fast Food". Dok si sija, spiza je prid tebon. I tako... Doša i Veli Petak. Jesan va reka već da u njih ovod nima Uskrsa. A to znači da nima ni fritul, ni Bakalara... Je, je, nima Bakalara. A kako mi je zavonja u mislima kad je došlo vrime od obida... Ono, kad mater na stol stavi velu teču, digneš pokrivo, a ono lipo gusto zavonja iznutra. mmmm.... Pa kad izvadiš na pjat... A ono lipo, gusti toć, smočiš fetu kruva unutra... Pa komad bakalara, pa se topi pod jazikon... Pa pomazat teću... Pa žmul lipoga crnoga poslin... Ajme, ne smin više, doć će mi za plakat. I šta san ja moga onda, išli na obid di i uvik idemo, a ono za pegulu danas ništa iz mora na meniju za obid. Ma ka meni za dišpet. A dobro, daj mi onda bilo šta drugo, samo da vonja na more. Ništo san tako izija, ali nije to to. Ne vonja isto... Nadoknadija san zato za večeru. Ali na japanski način. Kad nima Bakalara, dobar je i - SUSHI. I to taman lipo u isto doba dok ste vi doma kusali bakalar. Ako van se nije danas za obidon štucalo, ne znan kad će. Uglavnom, iša ja sa još ovon dvojicon iz Australije u oni isti restoran od nikidan, i moran priznat da nije bilo loše. Sirova riba. Nije Bakalar, ali eto, pomoglo je barenko malo. Ipak je to ovod domaći specijalitet. A deboto ka u nas Bakalar... Samo, nimaš di kruva smočit. Je, a i nima kruva... Ni Bakalara...

- 16:39 - Komentari (5) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.