Tokyo i Japan iznutra

09.04.2006., nedjelja

Nije vrime od nedilje...

Ma pustimo mi Gibu, ko će u polje. I onako ga ovde nema previše. Ne da se japancima kopat, pa su i ono malo zemlje šta nisu izgradili pritvorili u - park. Lakše je šetat nego kopat... Danas je u programu bija jedan od većih parkova u Tokyu - Yoyogi Park. Lipi sunčeni dan, šteta ga ne iskoristit. Kad već neman šta pametnije radit. Lipo park izgleda. Ima jezero, sve puno zelenila... Fina travica, čak i dovoljno mista ze sve, šta i nije baš lako ovde, u srid Tokya. A tamo pola grada i bliže okolice. Svi se nekako zabavljaju. A i zabavljaju one koji ih gledaju. Ima svega - od japanaca koji glume amerikance i Elvisa Prislija, rekreativaca razgibavača, mladih japanskih tradicionalista koji se igraju mačevima, bubnjara (imaju dobar ritam), svirača, plesača... S obziron da je park odma isprid glazbene akadenije, najviše je "glazbenika". Od samostalnih pjevača - umjetnika u usponu, do ženskoga puhačkoga orkestra. Svak se nekako zabavlja. I vrti svoj film. I svak ima svoj komad publike. I nije bitno šta radiš, bitno je bit primijećen. Pa i ako to znači da vodiš četiri pasa sa sobon i da in mekneš očale. Bitno da te se vidi. Kako mi ovo zvuči poznato... Ja se uredno uvatija aparata i slikan sve redon, kad opet ista priča. Je, zaboravija san van ispričat priču od sinoć. Pošto je moj prilipi punjač za baterije na 220V, ja zoven recepciju da mi pošalju transformator (na stolu mi piše da to tako ide). Nema problema, sad će odma. Ajde fino, bar se sutra neću mislit oko baterija. Je, zvoni mi telefon za 5 minuti - "Sovi, sooovvi mistev, no mov tvansfovemvv, ol aut, bving ju tumovovv, okej?". Pas. Mater. sad mi pomalo već para na uši. A šta se može - "Okej, bring mi det in d morning...". Stavija san ih jutros punit, i osta na paku ovih iz dućana. I zaboravija kupit još jedne. E pameti, pameti... Tako da ćete i iz Yoyogi parka više slika vidit drugon prilikon. Kad napunin baterije. Tu je odma pored parka Shibuya, pa san tamo se opskrbija. E, tu se vidi koliko je današnji Japan iša u niku stvar. Da nije di koji natpis šta ne razumin šta piše, moga bi čovik lako reć da je u Njujorku ili di slično. Sve velike modne kuće, Diznilend, McBožemiprostiDonalds, KFC Čikn, Harley Davidson... Jedino se koji restoran od 7.29 kvadrata za goste uvuče tu između svega toga i siti slučajnoga prozaznika da je u Japanu. A i tu za ulist triba čekat red baremko 15 minuti. Pa sad ti tu živi... Jedan zanimljivi detalj iz Shibuye - tu se nalazi najprometniji pješački prijelaz na svitu. Kad se upali zeleno, gore je nego u podzemnoj... Ostalo me baš i nije impresioniralo. Dućani, ljudi, dućani, ljudi... Znan da bi nekima koje znan oči ispale u jednon ulici - Prada, Louis Vuiton, Versacce, Gucci... Roba, nakit, luksuz, budalaštine... Ipak su mi trišnje zanimljivije.

- 15:29 - Komentari (3) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.