Tokyo i Japan iznutra

08.04.2006., subota

Prvi obilazak

Subota, 8.4.2006. Danas je konačno došlo i vrime za obilazak Tokija. Zapravo, brz prolaz kroz par komadići Tokija. Ima tu prostora toliko da bi ga moga obilazit svaki dan do Božića, i još bi se mislija koliko mi je ostalo. Zapravo, cili današnji Tokyo je nasta spajanjen nekoliko gradova koji su rasli i rasli i konačno srasli u jedan. Prvo je na redu bila Akihabara - centar elektronike. E, nešto kako je kod nas na pazaru sa kupuson, kumpirima, kapulon i ostalin povrćen, tako je kod njih sa elektronikon. Stvarno - nema čega nema. I nije sad to neka falša roba, neke gluposti. Od najnovijih mobitela, plejstejšna, I-poda, mp3 pjelera do kompjutera. Pa i alata, kamera, aparata... SVEGA!!! A sve to u nekim prolazima, slično ka u splitu Kaleta 1, 2 i 3, samo šta ih je ovde 823 i sve su jedna do druge. Stvarno ništo za vidit. Ima ih toliko da moraju privlačit kupce na različite načine, vidi se na slici. A čega se može tamo nać? E pa, najbolje ću opisat ako kažen da ako nečega tamo nema, znači da - ne postoji. Moran se opet vratit tamo. Samo, cijene nisu ništa manje nego na druga mista. Malo me iznenadilo... Ništa baš da bi kupija, ali za vidit... Malo je jedan dan za to obić. Slijedeća štacija je bila - kraljevska palača. A bome, red je počet od glave. Moran priznat da se vidi da je staro. I zidi su in poškurili. Svo kamenje skoro crno. I voda okolo. Jedva se vidi kroz nju, neke ribe unutra (ogromne su, da mi je tunju bilo uza se), jedva ih vidiš a na samome su vrhu. Ko zna kad su in zadnji put vodu minjali. Ima se šta i odit oko toga. Deset minuti od kantuna do kantuna. Moran priznat, lipo je za vidit. Je da ima odit, ali šta bi reka naš Ćorki - 'Vridilo je!'. I ja izvadija aparat, da mogu slikat i pokazat van, slika dvi-tri slike i šta da van kažen. Ko je pegula - pegula je. Krepale baterije. A dućana kilometrima blizu nema za kupit druge. Pomalo para na uši, a šta se može. Mislit glavon drugi put. Ajde, ionako san se mislija vratit ponovo. Valjda se neće opet isto dogodit. Pa ćete dobit još malo priče, a i koju sliku. Ekskluzivni post o kraljevskoj palači. I tako idemo mi okolo palače, ja grintan, ne samo šta ti ne dadu ulist unutra, nego još ni izvanka ne mogu slikat. Neman s čin. Pa da neću grintat... A šta san ono maloprin reka o peguli? Za minut se naoblačilo i - opet kiša. Pas mater... I onda jedino šta smo mogli - uletili u prvu podzemnu. I pravac slijedeća destinacija. Ueno, prema sjeveroistoku Tokya. Je, da ne bi iz prve. Falili stranu. Nakon dvi stanice vidili da nešto ne vaja i vratili se nazad. I onda za po ure vožnje vlakon, došli di smo tili. Bar san ja uvjeren u to. Izašli ispod zemlje. Kad tamo - SUNCE! Ni oblaka na nebo!!! Šta ti je velegrad... I tako, napravili đir okolo, nešto novo. Sve redon butige prodaju stvari za kuću, kužinu i slično. A koliko tega bi kupija tamo, da nije letit avionon. Da je napunit portapak i zaputit se auton. Stvarno ima lipih stvari. Nešto san i kupija, par sitnic. Za kužinu, naravno. A možda je i uspijen isprovat. Sad će već dobit i po koji japanski detalj... A i vidija san još lipih novitadi. Ma koji sendviči, hamburgeri, picete, McBožemiprostiDonalds... Ovo ja zoven fast food - gradele, ražnjići sa svakakvin delicijan, od kokoše, priko ribe, do prasca. A divote. Dobro da me šveđanin odvuka, inače bi još bija tamo. Nego, slučajno uletili u jednu ulicu, nekako živo bilo iz daleka i ajmo povirit. Još jedno iznenađenje Tokya - jedna kala, stvarno duga, ka i naš pazar, sa svin mogućin i nemogućin oblicima Japana. Od ventule do mača. Spizu ne moramo ni spominjat, svakakvih delicija po sto jena. Ne moran van ni pričat da nije bilo banka koji je proša lišo. Moga bi se i navuć na japansku spizu. Još jedno misto di se moran vratit. Asakusa. A ima i par stvarno lipih hramovi. Barem izvanka. Stvarno je bija lipi dan. I sunce. I puno tegar san vidija. Samo... malo me bolu noge od gledanja...

- 17:26 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.