Nije kraj kad pomisliš kraj...

05.10.2007.

Baš je lijepo ljubiti i biti ljubljen ...


Toliko sam se puta prije pitala...kako bi to bio da me Marija poljubi ?Da me zagrli ...

Imala sam sve u svemu. Puno srce i ljubavi na svakom koraku ...Istina uvijek na prvom mjestu,a ostalo kako bude ..

.A onda se Marija razbolila ... molila sam se Bogu da nam da snage da prihvatimo bolest ako se moramo nositi sa tim.Ako ne moramo - neka nam ju ozdravi ...

I onda se razbolio i Ivan ...Pa su mi toliko puta rekli - Bog te kaznio i Bog te napustio ....Eto šta ti je dao Bog kojega toliko voliš ...

I je ,bilo je dana kad su mi u glavu dolazile misli da me Bog zbilja više ne čuje..Jer nije bilo nikakva odgovora ... mrak... tišina ,koja je trajala i trajala dugih sedam godina.Ali mi je bilo nespojivo - kazna i ljubav ...i čemu tišina ... Pa čekaš nebi li čuo barem tihi ,najtiši šapat u srcu ...
I onda sam osjetila nakon toliko vremena - Tu sam sa tobom ... tada sam se rasplakala.I počinuh nakon toliko vremena

Zato sad kad se sjetim nekih trenutaka , zaplačem ...sada mogu plakati jer me suze neće potopiti ...

I sada znam kako je lijep Marijin poljubac i zagrljaj ...i kako mi se samo stručno uvuče u krilo ..

Svaka patnja ima svoj smisao i svoj razlog ,I teško mi je napisati nešto razumljivo iz tog vremena...


Upalite zvučnike ...


Nije kraj kad pomislis kraj
svaki dan nosi nadu
svaka nada snage da.












<< Arhiva >>