Djeca su danas radila punom parom - od 16 do 20 sati i to oboje od pisanja do crtanja.
I večeras je Marija prvi put napisala svoje ime i prezime -sama .
Upute koje je dobivala su bile verbalne uz pokaz slova kojeg treba zapisati na papir.I kad bih joj pokazala slovo Marija bi ga prije pisanja izgovorila bez da sam to od nje tražila .Vukla je crte,krivulje i rješavala labirinte .Zatim smo radile slova , a nakon slova smo crtale .

S Ivanom sam radila crte .Za prve smo se natezalii ,a posljednje je sam odradio bez da sam mu kazala da ih odradi.Tada sam otvorila na kružnice,a on me samo preko oka pogledao ka ono - šta je tebi???
Nasmijala sam se i zatvorila knjigu .Rekla sam mu da ćemo to odraditi sutra.Onda smo uzeli bojiti pastelama .Obojio je jedan rad.Malo ga treba kontrolirati jer zna otić van zadanog okvira - ali crtež je bio odrađen za 5. Tada smo prešli na drugi ,ali je počeo bojit bez reda i kad gledaš vukao je kao da crta dugu.
E onda sam nazvala moju defektologicu i pitala šta da radim?Rekla je da mu to nedam već da ako će uspoređivati boje da mu dam bijeli papir .I tako sad imam predivne crteže duginih boja na stolu ...

_______________________________

Jednom davno sam pisala o mačiću kojeg je suprug pokupio sa parkirališta .Nažalost morali smo ga pustiti vanka.To je bilo nedugo nakon što je došao,a ja sam zaboravila napisati da smo ga pustili vanka....Jednostavno divljak i gotovo.Čim je došao k sebi ,počeo je radit škandale.I tako je otišao u prirodu.

I onda neko večer dok sam čistila kupatilo ( prozor je okrenut u stubište) začujem mačku.Po mjaukanju sam prvo mislila da je naš Cico ...Ma isti !
Izađem vanka ,a ona siva baš kao naš Cico.Zovnem muža da dođe vidit jeli on ,nisam sigurna,jer mi se odazvao na poziv i krenuo je prema stanu...Dođe suprug i odma ispali ko iz top - Nije ti to Cico!
Ma kako zna ,mislim se,a nije ga još dobro ni vidio?I ode on do nje i pođe maca za njim ...
I idu njih dvoje prema meni,a suprugu usta od uha do uha.Ja sad puna nade da je to osmjeh jer stoposto je Cico...

Ma kakav Cico,to je ona maca koja nam je došla jednom u 1 ujutro. I onda smo je zagledali jer nismo bili sigurni jeli ili nije Cico ,pošto je Cico "podivlja" vanka.Mačija vremena došla i nismo ga tili škopit.Uredno smo ga zaštitili od buha,cijepili i pustili vanka u život.Dva puta nam se vratio ,a treći put ima da je otiša već 10 mjeseci.

I tako nam je Ona ponovno došla.Ovaj put skroz do vrata odnosno do mene i nije zbrisala iza ćoška i mikila me sa dva tri metra daljine..Miju,maju,mjau... Odem ja do frižidera i donesem joj pola kobase - ostalo smo sutradan spucali sa zelenim fažolom .Ispružim ja ruku,a ona lijepo do ruke,stane uzme kobasu i počne jest.Nije kidnila kao zadnji put.I tada nastupa moj Ivan. Kad je vidio macu ispred vrata počeo se tako slatko smijat da smo se onda svi počeli smijat Ivanu.Sjetio se i on Cice sto posto.

Sutradan smo ja i Ante otišli u "Butigu o beštija".Pošli smo po hrčka - ne treba ga škopit ,a ako i podivlja zbog hormona zbavit ćemo još jednog pa nek žive zajedno.

Čim smo ušli u trgovinu,uslijedilo je razočarenje.Nema hrčaka,vjeverica,zeka ima samo jedan sivi veliki i jedan veliki bijeli i puno papigica te nekoliko kanarinaca.

A u kutu sjedi sam jedan mali zamorac.

Pitamo trgovca kada stižu hrčci - tek za dva tjedna.Gledamo zamorca šta radi .Ante mu gurne prst i mališko dođe k njemu i počme ga njuškat.
- Šta ćemo Ante?
Ante predlaže da odemo u drugu trgovinu ,ali je već kasno za stić pješaka do tamo.
-Pa šta ćemo?Nema hrčka večeras!? Oćeš ribicu?Oćemo ih vidit?
I pođemo ih vidit-nebi on ništa od tog.OK.

Vratimo se do kaveza ,a Ante gleda zamorca.Čučnem i ja k njemu.Mali je zanimljivo biće.O njima ne znam apsolutno ništa.Znam samo to da ih se spominje da ih se koristi laboratorijima za pokuse.A izgleda kao veliki ,veliki hrčak.

-Šta misliš?Oćeš papigicu?
-Neću.Ja bih njega.reče Ante i pokaže na Zamorca.
-Ja ti o njima ne znam ništa... A,nema ni cijene,tko zna koliko košta ?.... -Jesi siguran da ćeš njega,da nećeš čekat hrčka?
-Da.Ovo kad uzmem u ruku imam šta uzet ,a hrčak je mali .Ako utekne ko će ga nać po stanu?
Logično
I tako,pođem do prodavačice i upitam za cijenu - prihvatljiva. Ok.Uzimamo.Ali treba nam i kavez.I to smo našli .Kupili smo i piljevinu i sijeno i sjemenke ...i zamolili prodavačicu da nam napravi sve u kavezu što mu treba i da ga tada smjesti.Prodavača smo sve pitali šta mu treba i kako ćemo ga držati.Rekao nam je da ga idućih 7 dana ne diramo,dok se ne prilagodi na novu sredinu ,da mu dajemo voća i zeleni ,jer da jede sve .Samo da mu ne dajemo čips i smoki.Da je jako mazast i da je jako dobroćudna životinja.

Ante je sam sve do stana nosio svog novog ljubimca.
A kad je unio u kuću kavez ...
Ivan bi ga odma dirao,mazio...pa smo morali zavezati vrata da ga ne dira barem tih sedam dana jer se zamorac cili prepao.Marija ga samo pogledala i nasmijala se.Djeca definitivno vole životinje.

To je bilo prekjučer,a danas je naš zamorac ŠIME MLAĐI došao već k sebi od šoka.Već se da maziti (Ante samo malko) i ne đipa više po kavezu kad se primakneš.Samo jede i pije i već se lijepo glacnio .