Jučer ,oko 4 ...vruće,nema vjetra...U stanu tišina ( Ivan je otišao u vrtić)...Ja naglas razmišljam - pa pitam muža-kakva je temperatura mora.
Čovječe - 23 stupnja... moglo bi se poć napokon na more.

I šta dalje pričat,zna se tko je bio prvi na vratima u kompletnoj opremi!

A Ivanu smo spremili iznenađenja.Došli smo po njega u vrtić i pokazali mu kupaće...Smješak je bio od uha do uha.

I onda u auto do plaže.Ja ne znam kako je to kod drugih ,ali kod nas je definitivno ludnica kad se tek krene na more...Svi guraju svoj pravac, i svi bi nešto tili ,a ja i suprug se rastežemo ko žvaka.
I tako,oni se kupaju ,a ja legla,kao hvatam boju u 5 ipo popodne...
Zatvorim oči,u zraku miris borovine,djeca bućkaju...i tišina...ma za zaspat.
I onda se čuje - jarčino,jarčino,jarčino...glupane,glupane...xxxx je ----.xxx yxyqw ...i to se dere dijete od svojih 12 godina.
Ćaća mu sidi dok on oko sebe svit maltretira i nije ga briga.Kad je red doša na Mariju - kojoj se počeo rugat da nezna pričat i da je japanka ,Ante se stavio u obranu sestrinog dostojanstva.
Meni drago da je brani,jer bi prije znao škicat da nebi ko vidija da mu je Marija sestra- i to nije ništa neobično,a sa ovim mi je pokazao da mu je seka postala jako bitna.
Nakon dva ponavljanja da prestane ,reka mu je da će ga bubnit.Tek tad je prestao zafrkavat Mariju.Onda se okomio na susjednu žrtvu,a otac mu kao što rekoh,uopće nije reagira.

I onda dođem do one ponovno- eto on ima dar govora,nije ni zinija na svijet,a psuje ko kočijaš ...Ima toga svugdi i vjerojatno mi taj mali nebi zapeo toliko za uši da nije oko mene bio mir i tišina .

Djeca su se iskupala,i izmorila.Skontali ja i muž da će večeras Ivan valjda ranije leć kad se iscrpio,-Moš mislit.Dežurala sam sa njim do 1.30 ,kad je jedva zaspo.Previše se umorio.Problem je što je Marija totalna suprotnost Ivanu ...koliko je god on nemiran ona je mirna.Pa se kako rekoh uvijek treba uštimavat.

A danas smo došli na plažu i ponovno sam bila glavna.Od tolike plaže i mora moja Marija namjerno ide u šporkicu ( more nanilo trave i boce i svašta nešto ,nema puno,ali - jooooj!).
I ja kažem da se makne-Marija ništa.
Ja viknem da se makne -Marija opet ništa.
Ja bi se sad itila u vodu i to na glavu - a Marija se smije.

Ajde izlazi vanka !!!- za divno čudo me poslušala.
- E sad sjedi kad me nećeš slušat.Koga ćeš slušat ako nećeš mamu?
- Tatu ! - odgovori meni moja Marija.
- Dobro... - i hajde budi sad pametan!