Eto ,šta se dogodi kad djete izgubi strpljenje...

Kako mi ne zna kazat onda se snalazim i ja i oni kako stigneš...Imamo taj svoj nekakav način komunikacije i kužimo se...koji put teže,a koji put je jednostavno...
E,al kad Ivan uleti u kadu ( začepi odvod) i napuni je sa vodom ( topla) i još stavi kupku i napravi pjenicu u koju se uvali do nosa - onda znam koliko je sati .Opet MORE!I sve je odradio za pet!
Kupao se on tako kojih pola sata ,izašao iz kade,uzeo ručnik,umotao se i došao k meni da završim biznis.

A Marija...
Isti postupak i na kraju - sama izašla iz kade,sama se obrisala i uzela fen za osušit kosu.
Obukla se sama-ja sam samo dala što će obuć iako vjerujem da je i to mogla sama...
Uključila je fen,počešljala kosu,osušila i samo mi je preostalo da joj franzete zakačim sa malom kopčicom.
Fen je vratila na svoje mjesto ,a mokri ručnik u kupatilo...
I za Mariju čista petica!

A danas su išli njih dvoje sa tatom kupiti sandale...
Ivan je opet izabrao smeđe sa nijansom maslinasto zelene ovaj put,a Marija je došla doma u crvenim sandalama!
I to - podloga di ide stopalo - žuta, ostalo je crvena ,a na dijelu di dođu prsti prišiveni komadi u obliku packi od boje i to zeleni,plavi,narančasti i rozi ...
A super... te se šuze mogu nosit uz bilo koju majcu i crvene su sad u điru.
I tata, -rekoh ja mužu - cipele su prva liga ,jesi ih ti izabrao ?
Muž odmahne glavom i pokaza na Mariju - Ona ih je izabrala sama!


I šta reć nego - Eto ti ,mama!