Nakon jučerašnjeg "otvaranja" sezone kupanja... trk,buć,šljap....šljap.....šljap...ulazimo mi u stan.Naravno,odmah skidanje,i tuširanje i brisanje i utopljavanje......

A patike... njih smo ražentali ...više puta.Međutim , vrijeme - no sanšajn , no vind - nema sušit.
Ma ja ću njih u sušilicu uvalit...
A ,moj muž meni- ma di ćeš patike u sušilicu.
Ma evo oću... pa valjda se mogu patike osušit u sušilici?????

I osušile su se ...i stisle se...nisu puno,malo,al dovoljno.

U trgovinu po nove... a,u trgovini...

Ja patiku malome na nogu,a on je skida...pa jedne,pa druge...pa treće ... pa oće ić ća...Pa ja očajna,pa prodavačica hvata maglu,pa se vrati...pa dajte mi neke što nemaju čičak...

A moj Ivane...pa šta bi ti? - stala ja iznad njega i pitam.
Mali ustane sa klupice i rukom uzme kožnu patiku tamno crvene i bež boje,sjedne i pođe obut na nogu.

Super...tete imate broj 36?
Ne.Te nemaju broja....Šta sad...mislim ja i prebirem pogledom po policama...i zaustavim pogled na bež kožnim patikama - to je to.
Uzmem i pokažem Ivanu,a on je uzme i počne obuvat.-Dajte nam broj 36.
Obuli smo ih odmah , i onda je Ivan obletio počasni krug i zadovoljno sjeo čekajući da seka isproba sebi cipele.
Zadovoljan Ivan,zadovoljna mama i zadovoljna teta prodavačica koju smo zbilja namučili - veliko hvala.