Charlie is good tonight

četvrtak, 14.02.2008.

4.

Uhvatio sam sebe da analiziram neke stvari koje nisam ni primecivao….ljude oko sebe, pojave na televiziji…kako danas izgleda pozeljan i uspesan muskarac?
1. Kratko osisan…kaze se macho, a mi smo govorili celav
2. Nosi naocare…kaze se intelektualac, a mi smo govorili cvikeras
3. Nosi odelo…kaze se Evropski orijentisan, a mi smo govorili papak ili levak
4. Nabildovan ili feminiziran…kaze se macho ili suptilan, a mi smo govorili debeli ili peder
Zasto sve ovo pisem u uvodu, pa zato sto svi moji drugari “vecni gubitnici” ne spadaju ni u jednu kategoriju od ovih (kao, na kraju krajeva ni ja…hvala bogu)
Merila koja su uvedena za uspesnost i pozeljnost prepisana su iz anemicne knjige ponasanja pihtijastih zapadnjaka (cije smo devojke svojevremeno tako lako okretali….sada znam i zasto, a onda mi nije bilo jasno)…
Da…i sada kada mi se desi hiljadu zivotnih neprijatnosti i nepravdi, stegnem zube i nastavim da se borim….ja “vecni gubitnik”
Dugacak uvod za pricu o mojim prvim farmericama…Evo ovako…
Svi mi decaci iz starog kraja isli su skolu u Gundulicevoj….ne znam zasto, ali moji su me upisali u skolu u Njegosevoj…u Centru…tu nastaje problem…Nove stvari su se u tadasnjem Novom sadu, ucmaloj palanci, od centra prema periferiji kretale sporo i mucno, kao kroz testo…U to vreme su vec svi decaci iz centra vec u 1. razredu nosili italijanske farmerice…hm…originali….a, mene su oblacili u dobre pantalone od reslova predratnih stofova (nekad i sa tregerima da ne spadaju…uh kako su grebale izmedju nogu)…Meni to nije bilo vazno, ali moji…ajde da i njihov sin nosi farmerke…nisu uocili razliku izmedju farmerica marke Partizan i Levis…kupili mi i obukli me…uh…kada sam dosao u skolu…deca su trcala za mnom kao za cudom…tog smeha i te moje bruke…jedva sam docekao da dodjem kuci…celo popodne s roditeljima od komisiona do komisiona…morali smo naci prave…a, ja tako mali i nije bilo broja za mene…mora da je bilo strasno, krenuli smo za BGD i tamo u petom sestom komisionu…secam ga se dva visoka stepenika i olajisan pod…nasli smo nesto sto je bilo samo dva tri broja vece…mojoj sreci nikada kraja…da…nikada se vise nisam toliko radovao ni jednoj krpi…
Eto…to je to…

<	veljača, 2008					>
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

Komentari da/ne?