Charlie is good tonight

subota, 10.03.2007.

Kako psuje i žali Libero Markoni

Psovke i žalosti za njom

Ujutru kad se penjem u nebo nosim na rukama ptice.
Na prozoru umire dan. U njenim trepavicama ostaje
plava kap, suza njena. Lud sam za njom.
Kome treba prozor sa granjem, pun nekih sivih ptica?
Treba možda psovka i žalost za njom.
Ujutru se penjem visoko iznad balkona
i sahranjujem zemlju od koje ne mogu sjati.
Živim za travku dole u dolini.
Ona zna tu travku. Lud sam za njom.
Pevaju skitači na pesku spavači. Sanja voda lepotu.
Lud sam za njom.
Oblaci prolaze i senke im se vuku u očima mojim.
Tu stanuje ona. Lud sam za njom.
Kose joj divlje trave, stranputice. Sva je tiho bela.
Gazim je visoko.
Lud sam za njom.
Gricka dan i ne da da je psovkom tražim.
Gasi mi svetiljku.
U zid se uvlači. Lud sam za njom.
Pali pod jastukom vatre. Vrat joj modro gori.
Gorim sa njom.
Ima točak oko malog prsta i peva njen pad
u prazno cveće od nežnih igala. Lud sam za njom.
Psujem i pijem. Lud za njom nestajem.
Krivim noću nogu da ne primeti riđa rođaka u meni
kuda smeram sam. Ja za njom idem. Za njom gazim.
Stižem je u 5. U 7 je plava i gola do vrata. U 9 je san.
Često je udaju. Rođaci je pleve. Ona nešto rađa.
Vode je na Sud.
A ja je psujem fenjerom i psovkom.
Sakatim joj majku. Lomim je do mržnje.
A volim je, šta ću. Lud sam za njom.
Kad čujem da više sa njim ne ruča,
trsku skupljam i kolibu maštam.
Prostirem joj ležaj. Čekam je svu noć.
Ali teku vode. Kaplju zvezde.
Skače sin vetra po šumi sam i pust za njom.
I sve dalje ona postaje od stakla. A ja sporo starim.
Nemam krov. Ni nož.
Tako bih je klao, tako bih je jeo i kidao rukom
gde mi bodež gori,
a u usta bih je uvlačio divno, toplu od reke
koja kroz nju teče puna malih riba. Lud sam za njom.

(Nadam se da se ne ljutis sto citam i prepisujem)

<	ožujak, 2007					>
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

Komentari da/ne?