...Lep dan počinje s osmehom i zajedničkom kafom
...ti, u spavaćici od sna, se osmehuješ,
...a, ja, kao ozbiljan, prebiram stakliće sećanja.
...i znamo, da ovaj trenurak ne može niko da pokvari
...i da osećaj ne stari, nikada
...ti i ja...
Ovo proleće te budi zabrinutu, prebrojavaš cvet i list,
kroz prste ti beži vreme-ptica
Zamišljenu te gledam i slutim.
Najteže je reći prvu reč, pa je biraš.
Koliko nam treba da ostarimo? Jedan dan? Ništa nije isto i sve je kao što je bilo...rekao bih da si kriva ti, a ne mogu...Setim se kako si rekla da nisam karakter...da nisam karakter. Konfuzan sam, ne mogu ništa da napišem. Imam osećaj da sam sve pisao zbog onog tvog....čitam, sve čitam:)
...lep dan...izvini bejb, proleće je...sve je Gi
...znaš moram da volim, to znaš...
...normalno slušam i dalje tinderstick, sam..
(ko je to još slušao osim tebe i mene?)
...neću da slušam, one što su rekli da si otišla...
...jednostavno si se naljutila, nećeš da se javiš...
...i to je to:)
pt.:Zato što mi ne daš da budem prijatelj.
odg:Kako ti ne bih dao da mi budeš prijatelj...to je baš ono što hoću i sama znaš da nemam ni jednog prijatelja:)
pt.:Zato što ne smem da poželim laku noć.
odg.:Normalno da možeš, bre, ono veče je bila šala...možda neukusna, ali šala:)
pt.Zato što mi ne odgovaraš na dobro jutro.
odg.:potrudiću se da budem odgovorniji po tom pitanju:)
pt.:Ne zato što sam se zaigrala šarenim krpicama.
odg.:to za onu koju čekam nije bilo namenjeno tebi, izvini, ali je bilo uopšteno, nisam na mislio ni na koga konkretno:)
pt.:Ako ti se ovaj post ne sviđa, ti ga slobodno izbriši.
odg.:baš mi se sviđa, neću da ga izbrišem breeeeeee:)
Limun na prstima... ne samo mojim.
Vanila... ne na jelkicama, ne u parfemu, vanila kada se kuvaju shne-nokle, ili vanila na vrucoj lenjoj piti sa jabukama.
Kafa kada je malo preprzzena.
Miris mirodjije u belom sosu.
Nana, divlja, kada ćapiš listić negde u DŽbunju i divljini, onaj veliki, tamnozeleni list divlje nane, pa ga promrljaš kroz prste.
Sicily, Dolche i Gabana.
Envy, Guči.
Miris sandalovine na ramovima kupljenim u indijskim šopovima i lepezama kupljenim ispred Meka na Slaviji, leti.
Miris slamnatih šešira, leti opet.
Trava kada je pokose i kiša padne.
Miris Irininih obraza.
Djurine tek oprane braon dukserice sa naNDŽarastim rukavima.
Meki miris svetlosmeđih očiju jednih što iskre.
Miris i kolorit, svežina povrća i voća na pijaci, miris, indigo-plavetno-šljivasti plavog patlidžana.
Musaka, prava, grčka, u rerni.
To kako miriše vazduh pred oluju i posle nje.
Kiša.
Šerbet.
Lavanda u saksijetini na mojoj terasi. Kad sunce grane, izvlači ono i bubice i bube i mirise.
Smola na kori drveta.
Limun na prstima.... ne samo mojim.
...zašto si otišla, lutkice moja?...
...ko će sada da me brani od ružnih pogleda i reči što bole?
...misliš li da se samo tako smeju zatvoriti vrata?
...muk i kraj...
...jarebica ima dva krila...ti i ja...
...da li si namerno ranila pticu?...
...znaš...ko je najdivljije biće koje si znala...
...plačem i nema me više...
...kako dalje?
Neću da budem ni jedno ni drugo, ni jedna ni druga, ni jedan ni drugi, ni jedna ni drugi, ni jedan ni druga! A opet, da sam vetrova kći, otvarala bih grudi ružokradicama, opasne su vetrove kćeri. Hoću da budem ruža, baš ruža, pa da me neki od onih ružokradica, neki od onih bez srca-sa srcem u srce svoje...
Ružokradice kradu ruže, otuda im i ime, je l'? Jesteeee.
Vetrove kćeri, i one su obeležene dinamizmom.
Ruže, jesu li kradene kao kod Vaska Pope ili čekaju kao kod Libera Markonija. Dinamične definitli nisu. Jedino ako dinamično ne čekaju, što bi prividno bio paradoks. Jedino ako žudno ne čekaju, što bi za čekalice bilo logično, ma kom valeru da pripadaju. Pa tako, da li je njihov dinamizam u njihovoj žudnoj i željnoj pasivnosti? U tome što bi da se, čak i ako se igraju, igraju ozbiljno. Ima li kod ruža puj pike ne važi?
I šta urade vetrove kćeri kada u srcu ružokradice pronađu skrivenu ružu? Ko koga zbuni? Da li ruže iznenada, neočekivano, jer, ko bi očekivao dinamizam od dinamične pasivnosti, da li one kažu "bu", pa vetrove kćeri pobegnu? Ili vetrove kćeri nadvladaju, pa ruže usahnu? A ružokradice, čuvaju li oni svoje ruže?
I možda ovo nema nikakve veze ni sa čim, ali ja nekako ne volim da se igram. Ne tako. I volim da se igram. Ali onako kako treba. Da se igram ozbiljno.
A kako u stvari treba?
:o)
...šta je pozdrav?...tvoja ili moja želja?
...pitao sam...da li si se setila...i bojao se odgovora...
...dve rečenice moje, pa treća tuđa...
...Bariko, Put svile...tvoj/moj...
...4 dana, veče u parku, ispraćaj...
...prvi susret...zeleni kišobran, mislim...
Volela sam i ja, onda kada si "odlazio" i "odlazio". Jednom sam čak htela da te nazovem kući - ostao mi bio telefon u mobu, jednom kada si zvao da pričamo, neki kućni broj grada severno od mog - da te samo potražim, vidim da li si živ, pa da samo spustim slušalicu. Nisam to uradila.
Mimoilaženja u vremenu.
Ono juče shvatila sam kao pitanje upućeno meni. Od sada ću takve stvari shvatati kao tvoje razgovore sa sobom.
Drago mi je ako ti se pesma svidela.
Eto.
...ti i ja znamo, a oni ne znaju ni odkud ti ime...
...znaš...svaka od ovih reči je za tebe...
...imam obavezu da pišem i za tvojih deset prstića...
...zašto si me ostavila samog...kada si oduvek znala da ja ne znam sam...
...želim i ja da pobegnem...
...budim se zauvek...ovoga jutra...i znam da više nikada neću sanjati...
...ne razumem cvkut ptica ispod tvog prozora...
...prodavačice, na uglu, deluju zbunjeno dok prolazim...sašaptavaju se krišom...
...da prošetam psa?...kakvo ime da mu dam?...pitam te...a ti ćutiš...
...da, više ne živiš tu....
< | travanj, 2007 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 |
Uzvodno plivaju samo najsnažnije ribe, a nizvodno mogu i mrtve
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
kaleidoskop.co.yu
photo.net
budan.blog.hr
balkan-ekspres
russian biatch
menteur
prozaonline