...prebrojavam prazne stolice
...na stolu karirani stolnjak
...pepeljara....u njoj opušci,
od dve vrste cigareta
...dve čaše
(ako se dobro zagledaš,
možeš zaključiti
da je iz njih neko pio crno vino...)
...posmatram sebe...zamišljen
...stegnuta leva šaka u pesnicu
...(ako neko dobro zaključuje,
može zaključiti
da sam ja jedna od osoba
koja je pila crno vino...)
...osmehneš se u mislima, dodirneš liniju sećanja,
pa, nestaneš u izmaglici jutra, a ja...
želim te bestelesno, od osmeha do grča...zauvek
...osećam strah od samoće, a proleće je...
...ljutiš se kada primetiš moju misao-pticu kako napušta svoje gnezdo,
dok ti ne brojim izgovorene reči i ne bojim osmehom poglede...
...nisam više tu...znaš...i nikada neću ni biti...
...kada se desi nešto o čemu, do sada, nismo pričali ti se naljutiš
i kažeš mi:''ne misliš o meni''...
tešim te i prepričavam ti stare priče koje si zaboravila...
pokušavam da ne odlutam, ali je misao ptica i ne prati pogled...
dobro vece...rekla si...došla sam iz doline gladnih da ti kažem da ti nisi ti...
znam, rekao sam...ja već odavno nisam ja
...proleće budi cigansku krv u meni, zidovi ne postoje...
...pravila smo prekršili u zoru, a veče smo dočekali kajući se...
tisina se gomila na mome dlanu
i ne mogu se više setiti ni tvoga pogleda
samo pamtim odjek tvojih koraka koji postaje sve tiši
i nedorečenog pitanja
kroz prozor sluti noć, dim cigarete-svitac
prstom, u mraku, crtam obris tvoga tela
kako da ne čujem tvoj dah i ne osetim tvoj miris?
da li su senke stvarnost?
...misliš li da si pobegla, ako se nisi vratila?
vrata smo zatvorili oboje, ruka na ruku
neko nam je rekao da ćemo ovako biti srećniji
i da čovek nije sam dok dočekuje vozove...
zanimljivo...kako se sve može lako zaboraviti i broj telefona i miris i dodir, ali osećaj ostaje večno zapisan negde u dubini i svake noći kao što je ova redovno te prene iz sna i da bolno kopa po grudima...
...nepoznat telefon i poruka na nekom meni nepoznatom jeziku...ko si ti?...da li smo se ikada poznavali...možda voleli...ili, možda sam ja tebe voleo, a ti mene nisi...ko će se svega setiti...putuj blesava ptico i ne sleći više na moj prozor, sve sam ti dao šta sam imao....
Psovke i žalosti za njom
Ujutru kad se penjem u nebo nosim na rukama ptice.
Na prozoru umire dan. U njenim trepavicama ostaje
plava kap, suza njena. Lud sam za njom.
Kome treba prozor sa granjem, pun nekih sivih ptica?
Treba možda psovka i žalost za njom.
Ujutru se penjem visoko iznad balkona
i sahranjujem zemlju od koje ne mogu sjati.
Živim za travku dole u dolini.
Ona zna tu travku. Lud sam za njom.
Pevaju skitači na pesku spavači. Sanja voda lepotu.
Lud sam za njom.
Oblaci prolaze i senke im se vuku u očima mojim.
Tu stanuje ona. Lud sam za njom.
Kose joj divlje trave, stranputice. Sva je tiho bela.
Gazim je visoko.
Lud sam za njom.
Gricka dan i ne da da je psovkom tražim.
Gasi mi svetiljku.
U zid se uvlači. Lud sam za njom.
Pali pod jastukom vatre. Vrat joj modro gori.
Gorim sa njom.
Ima točak oko malog prsta i peva njen pad
u prazno cveće od nežnih igala. Lud sam za njom.
Psujem i pijem. Lud za njom nestajem.
Krivim noću nogu da ne primeti riđa rođaka u meni
kuda smeram sam. Ja za njom idem. Za njom gazim.
Stižem je u 5. U 7 je plava i gola do vrata. U 9 je san.
Često je udaju. Rođaci je pleve. Ona nešto rađa.
Vode je na Sud.
A ja je psujem fenjerom i psovkom.
Sakatim joj majku. Lomim je do mržnje.
A volim je, šta ću. Lud sam za njom.
Kad čujem da više sa njim ne ruča,
trsku skupljam i kolibu maštam.
Prostirem joj ležaj. Čekam je svu noć.
Ali teku vode. Kaplju zvezde.
Skače sin vetra po šumi sam i pust za njom.
I sve dalje ona postaje od stakla. A ja sporo starim.
Nemam krov. Ni nož.
Tako bih je klao, tako bih je jeo i kidao rukom
gde mi bodež gori,
a u usta bih je uvlačio divno, toplu od reke
koja kroz nju teče puna malih riba. Lud sam za njom.
(Nadam se da se ne ljutis sto citam i prepisujem)
Danasnji dan je poceo rano...prolece je:)
...Mir mi se uvukao u sobu...osećam ga na usnama...Ry Cooder...Treći čovek na DVD-u...
otvorim prozor pažljivo da pustim proleće u moj svet...nežno ga držim na dlanu i osmehujem se...
Koliko razocaranja u jednom zivotu, da li je previse hteti greh?
...kiša ne može pokvariti novi početak koji donosi mart...na dlanu drvo ispod moga prozora...i odbljesci u baricama se lepse sjaje...ove večeri...
...danas sam tuzniji nego juce...
< | ožujak, 2007 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | |||
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Uzvodno plivaju samo najsnažnije ribe, a nizvodno mogu i mrtve
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
kaleidoskop.co.yu
photo.net
budan.blog.hr
balkan-ekspres
russian biatch
menteur
prozaonline