petak, 06.05.2011.
nekad
nekad mi se cini
da vrijeme leti
bezobraznom brzinom
kao da prkosi
nekad je sve nestvarno
nabubreno kao zemlja
poslje kise
neopisivo zacudjujuce
nekad je sve nesnosljivo
poput bola
a ja sam kao izbjeglica
utamnicena u svojim snovima
nekad nema razlike
nekad nema logike
nekad nema svrhe
u tom napuhanom balonu
pa dopustim vjetru da sve razbudi
u meni i oko mene
pustim pijesak pod tabane
misleci da tako lakse je
jer nekad stvarno sve mrsko je
kao dan u koji svjetlo neba ne prodire
a mi tapkamo u mraku
trazimo sebe
nekad se ne pronadjemo
visimo kao lutak na koncima sudbine
a onda prodje i to stanje
u kojem smo podredjeni visoj sili
bar tako cini mi se ....
