I’m back….

That’s why they call me Tibica, I’m back, I’m back… I odlučila sam tu I ostati.

Nije me jako dugo bilo u ovom blog svijetu.
Ne, nisam se zaljubila ili odselila u Tunguziju ili me oteli mali zeleni.
I ne, nisam bila bez inspiracije. Jednostavno sam bila bez vremena i bez laptopa.
U biti laptop imam ali mi žifčeke pojede prije nego uspijem bilo što staviti na internet.
Čekam novi lap…. :)

Od zadnjeg javljanja svašta sam radila.
Bila sam na moru nakon duuuuugih ni sama neznam koliko godina. Bila sam u seoskom turizmu gdje sam se po čitave dane premiještala iz hlada u hlad i uživala čitajući knjigu.
Putovala sam malo privatno, malo poslovno, rintala kao mali mrav, plakala od jada, veselila se ko malo dijete, “promijenila” posao, nabavila novi hobi i odmah ga zamrzila, našla nove prijatelje, prekrižila stare…kao što sam rekla svašta sam radila.
I puno sam razmišljala.

Došla sam (OPET) do nekih prekretnica koje ću morat napraviti (znam, mora se samo navodno umrijeti a sve ostalo ili želimo ili ne).
Došla sam do zaključka da ako se sada ne pokrenem neću nikada.
Užasno sam se zapustila, u svakom pogledu.
Jedino što na sebi održavam je moja frizura.
Zdebljala sam se jako, zapostavila sam svoje zdravlje, zapostavila sam svoju kondu, zapostavila sam svoj intelektualni razvoj – osjećam se užasno glupo i jadno, zapostavila sam prijatelje ili bolje rečeno oni su zapostavili mene ali ja se nisam ama baš ništa potrudila da to promijenim (zamjenit ću te drugim namjerno…..).
I onda jedan dan mi je samo sinulo da to tako više nejde!
Bebinim koracima krenula sam u promijene a podsjetnik na sve to će biti ovdje :)
Započinjem “Dnevnik jedne 34+ godišnjakinje” :)
Za sada tolko :)

Kisses and hugs,
Tibica