22
petak
siječanj
2010
Maleni pas veeeeeeeelikog srca
U ponedjeljak smo bili kod veta.
Ja sva zabrinuta, vet isto.
Moj Čupavac je posebno stvorenje. Jazavčar koji em ima svoj stav em ponekad njegova veličina itekako zavarava.
Svi misle mali pas što taj može. E pa taj mali pas je jaaaaaaaaaaaako velikog srca i nimalo bezopasan doduše godine su tu pa nije više tak kak je bio prije ali svejedno. I svi podcijenjuju njegovu snagu.
Čupavca sam stavila na stol kod veta, prvo mu je slušao srčeko.
Kaže da jako tuče. Ja sam to shvatila kao da ima zdravo srčeko a u biti trebalo je biti da mu jako ubrzano tuče.
Pa nije nit čudno kad je kod veta! Bilo bi čudno da nije pod “stresom”.
Kaže vet da bi mu vadio krv da napravi kompletnu kontrolu. Rekoh ja što god samo da se malome pomogne.
I evo dijela gdje podcijenjujemo malenog psa sa veeeeeeeeeeeeeeeeelikim srcem.
Vet je pokušao mu naći žilu iz koje će vaditi krv i shvatio da to nije nimalo lagano jer se Čupavac otima, capu povlači k sebi i ne da se “zezati”.
Vet zove veticu i pomoćnika da pomognu. :)
Ja držim Čupavca i pričam mu, pomoćnik ga drži da se ne miče. Vet mu “izvlači” nogicu a vetica mu brije nogu i pokušava izvaditi krv.
Čupavac se tak stiskao uz mene da mi je rukav jakne bio sav slinavi kako je čubicu stiskao o mene.
Mazila sam ga i puse davala u glavicu i pričala mu nek se još samo malo strpi.
Krv izvađena, borba završila ;)
Dva put su ponavljali testove što me je zabrinjavalo još više. Lica veta su bila totalno ozbiljna i nešto su se došaptavali.
Kaže Glavna (koju sam natjerala da ide sa nama) da je več počela tražiti peptoran u torbi da smiri želudac a ja si mislila kak ću morat Velikog zvat da dođe po nas jer ako su loše vijesti ja neću to izdržati.
Vetica izlazi van i kaže “ Samo je jetra povečana”. Ja joj kažem da zašto je tak smrknuta lica da je to dobra vijest ili??
Nasmiješila se i rekla da je to jako dobra vijest ali da je njima nešto aparat za provjeru zezao pa da su radili provjere testa da ne bi bilo nešto krivo.
Odahnula sam. :))))))))))
Izlazi i glavni vet i kaže da je sve ok, malo jetra povečana ali u parametrima kao i šećer.
No s obzirom da je Čupavac več stariji pas da je sve to normalno.
Srčeko je super, bubrezi i pluća isto i da se ne trebam brinuti.
Dobio je tabletice za jetru koje moramo potrošiti i onda doć na novo pikanje da se vidi da li se sve stabiliziralo sa jetrom.
Pitam ja a šta je na kraju uzrok njegovom posrtanju i padanju.
Ne znaju.Nešto je na neurološkoj bazi ali iz testova ovih ne vide, nemogu odrediti.
Moguće je da je neki živac uklješten i da se zato to desilo.Ako se ponovno desi da idemo na slikanje kralježnice pa da ćemo vidjeti.
Rekoh ja OK onda je to izlječivo.
Čudno su me pogledali i skomentirali da problemi sa kralježnicom nisu izlječivi.
Pitala ja da li se od toga umire? Kažu ne. E onda je izlječivo kažem ja i s veseljem istrčim van iz ordinacije gdje me je Čipavac čekao sa Glavnom.
Njemu je dobro. On je zdravi pas za svoje godine.
A danas je navršio punih 12!
Moj maleni pas veeeeeeeeeeeeeelikog srca.
komentiraj (3) * ispiši * #
18
ponedjeljak
siječanj
2010
Zabrinuta sam....
....jako. I tužna sam. I srce mi hoće prepući.
Čupavac mi opet nije dobro. Ne znam što mu je.
Jučer smo izašli u večernju šetnju i sve je bilo ok do tad a onda je počeo padati, zanašat se u jednu stranu i izgledao je kao da ga nešto grči.
Panici nisam mogla dati mjesto jer nisam htjela da on osjeti da sam se prepala. Ali mislima su mi samo loši scenariji preletjeli.
Da li mu je poremećeni centar za ravnotežu? Da li je napadaj epilepsije? Da li je moždani?
Ne znam. I osjećam se tako jadno i bespomoćno jer mu ne mogu pomoći.
Prvo je zateturao, mislila sam da se popiknuo jer je tak handrast i uopće ne pazi kak hoda. Onda je ponovno zateturao i to mi je bio več poziv na alarm. Dotrčala sam do njega (to vam je kad imate lajnu od 8 metara i skroz rastegnutu) a on je hodao sav nekako zgrčeni pognute glave.
Stao je dignuo nogicu i popiškio se. Rekoh ok možda mi se ipak samo pričinilo. Napravio je još par koraka i lijeva zadnja nogica je pokleknula ispod njega. Na rizol se nije mogao popest jer je padao. Pokušala sam ga zaustaviti ali on se odupirao i pokušao sam hodat bauljajući lijevo desno.
Uzela sam ga na ruke i brzim korakom otišla kući. Jadničak moj mali je bio sav zgrčeni.
Doma je legao na tepih i nije se micao kojih 10-ak minuta.
Glavna kaže da mu prednje nogice idu čudno. Veliki kaže da nije kičma?
Nisam znala što da učinim. Malo sam ga masirala jer sam osjetila da je sav napet u mišićima.
Odmaknula sam se par koraka od njega i pozvala ga da mi da pusu.
Kaže Veliki što ga gnjavim. Rekoh da ću jedino tak znati dal i je ok ili ne i da li može na noge ili ne.
Čupavac se digao, došetao najnormalnije do mene, okrznuo me njuškom i otišao do kreveta da ide spavati.
Glavna mi kaže da je danas sasvim ok. Kao da ništa nije bilo.
Žica kukije, traži je da ide s njom u sobu da on ide spavati (to mu je glavna fora da mi budemo u sobi dok on spava ili da spava blizu nas-LOL) i da najnormalnije hoda.
Ja se svejedno jako brinem. Što mu je?
Danas idemo vetu. Nadam se da nije ništa opasno.
Nadam se da će sve biti ok.
Tražit ću da naprave generalku-cijeli “sistematski” na njemu.
Samo da mi Čupavac bude OK...samo da sve bude ok....
komentiraj (10) * ispiši * #
04
ponedjeljak
siječanj
2010
Pa-pa 2009!!!!!!
Svi rade neke popise ili kako god da ih nazovem o tome po čemu će pamtiti prošlu godinu.
Ja bih voljela reči da ju neću pamtiti.
U biti ne znam po čemu da je pamtim? Po alergijama i odlasku u bolnicu?
Po slomljenom prstu i gluposti doktora (množina!) da to ne shvate dva i pol mjeseca?
Po kretenizmu ljudi oko sebe?
Ne po tome je ne bi pamtila. Ne hvala!
A neću niti raditi popise što bih trebala napraviti u ovoj godini.
Neću pisati kako trebam smršavjeti 4 kilograma i kako će to biti moj cilj. Niti ću pisati kako bi trebala smanjiti dozu stresa, počet se još zdravije hraniti ili staviti na popis cilj upisivanja nekog programa usavršavanja ili šta ja znam čega.
Ne, sve to ove godine neću napraviti.
Ove godine sam si zaželjela samo zdravlje jer mi je to očito potrebno a za sve ostalo...doći će samo po sebi.
U zadnje vrijeme se smiješkam. I sretna sam.
Mislim si na svijetu ima večeg sranja nego što sam ja proživjela i u biti meni je čist lijepo.
Kak se kaže ne dao b(l)og večeg zla.
Meni je lijepo. I ništa mi ne fali.
I smiješkam se i dalje :))))))
Svima želim sve najbolje u Novoj godini!
komentiraj (3) * ispiši * #
