Osvrt na ružnu godinu....

Da me netko pita što si želim u ovoj Novoj rekla bih samo jednu stvar-da budem sretna. I ništa više. Samo da se osmjeh sa mog lica više ne skine, da tuga u očima se izbriše da napokon budem opet ona stara.

Prošla godina je bila jako naporna za mene.
Da mogu najradije bi ju izbrisala, najradije bi da nije niti postojala....ali ne mogu.
Što se sve desilo?
Svašta i ništa, puno toga i malo toga, malo lijepog a puno ružnih, ružnih stvari.

Dugo sam razmišljala što da napišem, da li uopće da napišem išta i ako da koliko detaljno.
Odlučila sam nešto napisat tek toliko da ipak ružna godina ne bude izbrisana, neka ipak ostane neki trag po kojem ću se moći podsjetiti da ništa nije tako idealno ali i da ništa nije tako grozno da ne može biti još gore ali i bolje (pokušavam ipak malo gledat ružićasto, barem malo) .

Prošlu godinu ću pamtiti po predivnom Parizu u koji ću se kad tad vratiti, po plesu uz koji sam otkrila da se dok plešem osjećam fenomenalno i da svi problemi nestanu barem na jedan kratki ali toliko slatki trenutak, po prijateljima koji to stvarno jesu i na čemu sam im jako zahvalna ali i po onim ružnim stvarima kao što je stres koji me je koštao puno zdravlja, po „lažnjacima“ koji su se pravili da su mi prijatelji a u najgorem trenutku mog života su pokazali svoje pravo lice i po onome najružnijem po odlasku Plavuše.

Da me netko pita što si želim u ovoj Novoj rekla bih samo da budem sretna.
Samo da osmjeh sa moga lica više nikada ne siđe, da ga nikada više ne zamjeni tuga, očaj i suze.
Želim samo biti sretna....

Sve ono što si sami želite u Novoj od srca vam želi vaša Tibica!