28
utorak
studeni
2006
Kad se moja Plavuša "ljuti"
Plavuša se “ljuti” jer ne želim/ne ću/ne stignem ili kak god se to sve zvalo napisat u blogu njegov komentar.
Kak očigledno redovito ( :) sretna ja !! :)))) čita moj blog zna prokomentirat ili ono što sam ja napisala ili neki komentar koji mi ostavljaju moji dragi posjetioci.
Tak je i neki dan bilo uz dodatni komentar da sigurno opet neću to napisati u svom blogu.
E pa baš hoću!!;)
Ovako...neki dan sam nešt Plavuši pokušavala objasnit, nešt što me mući (ok, skratit ću priču) i uglavnom on je u jednom trenutku kimnuo glavom i rekao da, draga!
Da, draga???? Ha???? Plavuša se baš ne koristi izrazom draga. Odmah mi je snulo i rekoh mu ”vidim da si čitao moj zadnji post!”.
Nasmijao se i rekao da napišem to.
(Sorry Plavušo ako sam nešt izostavila a sigurna sam da jesam jer ja ne pamtim sve stvari kak bi trebala-selektivno pamćenje ili ti godine su tu)
Priznajem da zna dobro prokomentirat postove ili druge komentare i da mi zna to biti smiješno ali nekak nisam baš raspoložena to onda objavljivat svima.
Nekad mi se čini da nisu (ajmo to nazvat) primjereni za objavljivanje a ponekad jednostavno se ne sjetim ili ne stignem(što je najčešće razlog).
Nadam se da će sad biti sretan (i znam da ću još 500 puta morat prepravljat post jer sam krivo interpretirala što je on rekao:)
Ah, da..btw. rekao je da ću dobit po nosu jer sam napisala da smo mi žene glupe-jer da ja to nisam. Ne da nisam žena neg da nisam glupa.
:)))))))
Pusa mojoj Plavuši :*
komentiraj (2) * ispiši * #
23
četvrtak
studeni
2006
Mi žene smo glupe!
Nekak nemam nit vremena a nit volje za bloganje.
Nemam niti neku pametnu temu za pisanje.
U biti imam ideja o čemu bih pisala ali definitivno je problem volja...
Došla nam je kišovita jesen i odmah je raspoloženje splasnulo...fali mi sunce (i Sunašce moje malo;), toplina i mirisi koji podsjećaju na odmor, opuštanje, zabavu...
Kad smo kod Sunašca mojeg malog opet smo pokrenule temu za filozofiranje-Muški i kako ih istuč.
Da, da dobro ste pročitali!
Nas dvije svako malo nađemo neku temu o kojoj onda filozofiramo uzduž i poprijeko i onda tak dva tri puta...Na kraju zaključujemo teme sa parolama koje neodoljivo podjsećaju na Anke partizanke.
Sad je došla naša neiscrpna tema muškarci opet na meni. Obje smo u vezama-ona udana a ja samo u vezi i obje imamo dane ka d bi naše drge polovice valjda mogle zadaviti.
Bez obzira da li se tu radi o tome da su oni napravili neku glupost ili su nešto rekli zbog čega mi pi***mo ili nas ne razumiju a očekuju da mi njih potpuno razumijemo i poštujemo ili o onome da se treba znat svaki trenutak šta mi radimo ali ne i oono što oni rade.
Sve u svemu nakon takvih muško-ženskih odnosa jednostavno se mi osjećamo jadno i nesretno i svaki put vičemo da nam oni netrebaju!
Kako mi je Sunašce moje malo nekak u komi zadnjih par dana da ju razveselim rekla sam joj da nam muški i netrebaju!
Da su nam potrebni samo zbog onih par spermića od kojih je samo jedan dobitan i da je to to.
A za to bi trebali imati nekog rasplodnog apolona koji bi nafilao banku u koju bi mi samo ušetale i pokupile par plivača i otišle svojim poslom.
Za sex nam netrebaju-gotovo svaka žemska već ima barem jedan vibrić u slućaju nedostatka sexa dakle i taj problem je riješen. Za mjenjanje žarulja ili gumica na pipi nam isto ne trebaju jer ih ovak i onak nikad nema doma da to oni naprave.
Za donošenje hrane na stol-dajte se uozbiljite pa žene danas čist solidno zarađuju i ne ovise o muškim primjercima-da, da sje**la vas je naša emancipiranost i ne oviisimo više o vama!!!
Da nas slušaju kad imamo problema-ma daj, samo kimaju glavom i kažu da ,draga.
A zašto nam ipak muški trebaju? Ne znam…imam osjećaj da možemo itekako biti bez njih ali opet onaj nježan dodir po licu, onaj topli zagrljaj(Japanci su doduše izmislili jastuke koji vas griju u zagrljaju pa i to već pomalo pada u vodu), osjećaj da znate da su tu negdje, ma u biti nema nekog pravog razloga već jednostavno ih trebamo…ma mi žene smo glupe!
komentiraj (5) * ispiši * #
14
utorak
studeni
2006
Apdejt prošlog posta....
E pa nabrzinu da se javim i da napravim "raport" glede mog posjeta Interliberu ili vam ovo je apdejt posta "Tumarov, tumarov".
E pa(ponovno) bila sam ja u petak na Interliberu i prvo sam ko idiot trčkarala okolo na okolo i nisam znala od kud bih počela razgledavati! Toooooooooooolko knjiga i sve su me zvale:"Tibice, kupi mene, Tibice mene trebaš.....!"
Onda sam stala, odmahnula glavom i rekla samoj sebi čekaj malo ajmo po redu...
Prvi štand-ma neću mu više raditi reklamu ali i sami znate o kome se radi.
Pogledala za riječnik tamo ali mi se izbor nije svidio pa sam otišla na drugi jedan štand i da skratim priču koja bi mogla biti jaaaaaaaaaaako dugačka doma sam nosila:
1. Tell me more-Njemački (JEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!!!!!!!!!! Hvala Plavušo :******* (znam znam otplatit ću ja to na drugi način;))
2. Njemački riječnik
3. 2 knjigice sa nekim uzrečicama a vezane za psiće(jedna za mene a druga kao rođendanski poklon)
3. Sex i grad od C. B. (knjiga je sa 120 spuštena na 20 pa rekoh ajd da je napokon pročitam)
4. Knjiga o Formuli 1 (Veliki ju je naručio)
5. 3 DVD-a sa štanda jednih novina
6. nekoliko modrih lasta i smiba-jooooj kak sam se dobro nasmijala čitajući ih;)
i mislim da bi to bilo sve....
Sve u svemu od danas počinjem sa učenjem njemačkog pa...
btw.nije bilo biografije od Hillary Clinton pa nisam niti vidjela Bleki-ja...cccc.....
komentiraj (4) * ispiši * #
09
četvrtak
studeni
2006
Tumarov, tumarov....
Sutra idem na interliber šta znači još jedan ”TU DU” manje na mojoj listi;))))
Ali i još nekoliko stotina kuna manje u mojem džepu(pa sad si vi razmislite kolko je to isplativi izlet) .
Šta mislim kupiti? Paaaaaaaaaaaaaaaa:
1. tell me more-za učenje njemačkog (prvi dio a možda i drugi)
2. njemački riječnik
3. biografiju Hillary Clinton (valjda)
4. možda koju knjigu o psima (frendu za ročkas možda)
5. an hour to kill
6. calendar of killing
7. corpus deliczi
8. unsolved murders and mysteries
9. world great unsolved crimes
10. I još puno puno toga
No ajd neću pretjerivat!!
Ono na prva dva mjesta definitivno ides a mnom doma a za ostatak ću vidjet.
Ovisi o mom raspoloženju, kolko ću nofčeka ponijet sa sobom (nekak sumnjam da bi tam mogla “peglat” karticu/e ;)))), i naravno o ponudi.
Ovo nabrojeno je sve sa Algoritmovog(kvrapcu besplatna reklama) štanda a kad još vidim ostatak...ajoooooooooj……….
Pitao me Plavuša šta mislim 2-3 plaće tam ostaviti? Rekoh ja ma neeeeeeeeeeee, možda 4 ali…
Svejedno se veselim Interliberu jer:
1. nikad do sad nisam bila na njemu
2. imam mogućnost kupit knjige jeftinije
3. mičem jedan "tu du" sa liste
4. nikad nisam bila na interliberu (hm mislim da se ponavljam ;)
Čitala sam kod Ddadd-a da je i on bio na Interliberu i da se vratio doma sa 12 knjiga a kolko sam shvatila nije baš imao namjeru kupovat. Ak je tak onda se ja vraćam bez ijedne jer ja ko po Mrfijevom zakonu kad god se ”nabrijem” na nešto onda to ispadne baš suprotno.
Znači ak hoću nešt kupit nema šamse da uspijem to naći a kad idem po dućanima ko turist olakšam si kartice za nekoliko stotica u par sekunda.
Whatever, uskoro ćete dobiti novi izvještaj o kupljenim knjigama.....
Pa-pa!
komentiraj (6) * ispiši * #
06
ponedjeljak
studeni
2006
Da, danas je taj dan :)
Na današnji dan prije daaaaaaaaaaaaavnih 29 godina i nekoliko sati (molit ću lijepo rođena sam ujutro u 6 i 10 i to je očigledno dobar razlog/izgovor zašt sam uvijek kronično neispavana;) rođena je jedna jaaaaako slatka beba kojoj su dali ime Tibica!
Tibica je bila vrlo živahno dijete i jaaaaaaaaaaako brbljavo (nećete vjerovati ali njoj su doslovno plaćali da zašuti! uh bilo je to jako naporno izdržati, mislim to nepričanje!).Tvrdoglavost joj je isto bila jača strana ali i odlučnost i donekle upornost ako ju nije hvatao njen zagrebački lijenjivac.
Kako su godine prolazile Tibica je sve više i više rasla i postala jedna jako velika djevojka (čak 1,71 m), sa ciljevima i željama, i dalje brbljava dozlaboga i dalje vrlo tvrdoglava(pitajte Plavušu-sve će vam to potvrditi!!!aha, samo ga pitajte ali ne previše jer bi još svašta mogao reći...;).
Danas 29 godina kasnije Tibica ili vam ja se uopće ne osjećam kao 29-o godišnjakinja i nemojte se čudit ako vam na pitanje kolko imam godina kažem 29 i namrštim se. Nije to zbog onog klasično ženskog-uh kak sam stara nego čist zbog onog da nemogu vjerovat da stvarno imam tolko godina.
Ja kao da sam stala tamo negdje oko 22-e ili 25-e.
Sve u svemu - danas mi je rođendan... :))))))))
Zahvaljujem svima koji su mi već čestitali rođendan i onima koji će to tek napraviti.
Sve vas voli vaša Tibica!
komentiraj (2) * ispiši * #
03
petak
studeni
2006
Kad ja izigravam pingvina....
Zašto ne volim kasnu jesen/zimu:
1. prehladno mi je
2. prehladno mi je
3. prehladno mi je
4. moram se zabundavat
5. zabundana izgledam debelo (što nije nit loše jer onda za svaki nabačeni kg mogu krivit slojeve
odjeće na sebi)
6. prehladno mi je
7. počinje me bolit glava od hladnoće
8. dani su kraći
9. tmurno je vrijeme
10. pingvini me žicaju kunu za čaj (istina je!!!!)
11. nitko nema volje za izać van
12. auto počinje kašljucati
13. previše benzina trošim
14. stvara se led na cestama
15. 15 dana u komadu može padati kiša
16. snijeg se utaba i nastane led ili nastane bljuzga
17. nema dovoljno parkinga zbog snijega
18. bubaju me jajnici od hladnoće
19. buba me grlo non stop
20. nosonja mi curi
21. Nova godina je a ja ju nemam s kim proslavit
22. u busu se oznojiš ko idiot a onaj do tebe još k tome smrdi
23. svi su mrzovoljni
24. prefakinghladno mi je
Zašto volim kasnu jesen/zimu:
1. rođendan mi je
2. sv. Nikola je
3. Božić je
4. snijeg pada
5. snijeg škripi pod tenisicama dok šećem Čupavca
6. radim “anđele” na snijegu
7. kitim bor
hmmmm...ovo je zabrinjavajuće kad je ne volim popis puuuuno duži od volim popisa!
komentiraj (5) * ispiši * #
02
četvrtak
studeni
2006
Od 8 do 4, od 3 do 7 ili 24/7????
Ja nemam pojma kak je sve to Velika uspjevala?
Radila je u prvo u 3 smjene pa u 2 smjene, imala je 2 djece, stan se uvijek blistao od čistoće, hrana je uvijek bila friško skuhana ili bar navečer skuhana za sutradan, veš je bio ispeglan, društveni život je postojao a ona je uvijek imala vremena za sve!
Meni to nije jasno!!!!!
Da li sam ja pripadnik neke trome/lijene generacije ili jednostavno neznam ”gospodarit” vremenom???
U zadnje vrijeme (čitaj jaaaaaaaaaaaaaako dugo vrijeme) ja jednostavno ništ ne stižem.
Htjela bih tolko tog ali ne stižem ništa!
U biti kad napokon imam malo vremena za sebe ja sam ili preumorna ili mi se ništ neda jer sam opet - preumorna.
Soba već mjesecima čeka da bude pospremljena kak treba-nije da je sad u njoj ko u Hirošimi ali jednostavno to nije soba kakva bi trebala biti, sliku treba objesiti ali eto već mjesec dana stoji na polici i smješka mi se-sam čekam kad će počet vrištat da ju napokon objesim, ljetna roba mi se još uvijek šepuri u ormaru a ja svako jutro tražim po okolnim sobama/ormarima jedan topli komad odjeće da se ne smrznem na poslu(prokleti fejnkići koji danas opet ne griju kak spada!).
Ono društven život nit ne znam kak izgelda! Ili sam prelijena da uzmem telefon/mobitel i da nazovem/otipkam poruku i dogovorim se za izlazak van ili mi je društvo (prejaka riječ za onu šaku jada) prelijeno/prenesposobno/preglupo/jadno i ne želi ići van.
Sama sebi sam rekla da kak sam se opet prestala bavit pilatesom(duuuuga priča ali ukratko-nedostatak vremena zbog putovanja a glupo mi je plaćat nešt na što neću moć ići i malo mi je postalo prenaporno za moje ionak krhko zdravlje-živio Jeremija!!!!!) da ću bar svaki 2 ak ne i svaki dan ići na 6km šetnju - je moš si misliti.
Prvo je bilo ok moguće, onda je Velika bojkotirala jer je bila nešt prehlađena, onda je došao put i sad je ”premračno” dok se ja vratim sa joba i najedem(tak je Velika rekla a kad Velika kaže onda se sluša;) a navečer sam opet prelijena/preumorna da idem sama.
Onaj moj nesretni njemački(Plavušoooooooooooooooo!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!) me je trebao izvuč iz tog začaranog kruga da se bar subotama pomaknem ali eto svi znate kak je to završilo (al nedam se ja-u prvom mjesecu počinju novi upisi ;).
Moram se pokrenuti jer ću se inače valjda probudit sa 40 i skužit da mi se život pretvorio u posao-doma na ručak-šetnja Čupavca-TV-spavanje-posao.... Nije da mi je i sad život više manje takav ali eto ak ništ drugo imam neku volju ga promjeniti.
Pitam se da li smo mi neka trulex generacija ili jednostavno je prije bilo bolje?
Meni posao oduzima puno vremena a opet pokušavam ne raditi prekovremene(kao da mi to onaj tzv. šef to priznaje-još će mi počet skidat s plaće zato što ne ostajem duže!) makar mi to baš i ne uspijeva.
Ispada da danas rad nije od 7 do 3 (e to je najbolje vrijeme za raditi) nit od 8 do 4 već da je sve postalo 24/7 ili vam dostupna sam 24 sata svih 7 dana u tjednu da me idioti zivkaju, maltretiraju i gnjave i da ću posvetiti cijeli svoj ionako jadan život svom poslu jer je to tak fensi postalo! ( i onca se čudim zašt sam umorna i zašt ništ ne stižem????)
Nije mi jasno kak neki ljudi sve stižu napraviti a ja pol toga ne uspjevam. Da li želim previše ili očekujem nemoguće?
A da mi netko oda tajnu svog uspjeha ”kako sve stići a ne padat s nogu od umora”??? I je bi željela malo više uživat!
komentiraj (0) * ispiši * #
01
srijeda
studeni
2006
Prayer for the dying......
Za sve one koji više nisu sa mnom....
komentiraj (0) * ispiši * #
