Bolje ne može...
Evo... Smilovat cu vam se i napisat jos jedan post (lol). Prva vijest, vijest dana je ta sta je jucer, cini se uspija u basa uvatit neku zensku. E pa moj Skora, drago mi je radi tebe (oni koji ga znaju, skuzit ce o cemu prican).
Druga stvar... Mislin da mi je duša lakša. Sve mi je bolje. Super se osjećan, a to moran zahvalit Tomi. Posvađali smo se i mislin da više nema jebene šanse da će doć na isto. Neću vam pričat pojedinosti, uglavnom izbačen je iz benda i zaminili smo ga s dva asa: Pekya i Petrinu. Jučer smo imali prvu svirku. Šime već donija bubnjeve (čak san i svira na njima), a Petrina car mi je poklonija remen. Planiramo svirat nesta ko Bullet for my Valentine i Billy Talent. Ko zna mozda u nekoj buducnosti ubacimo i iskru Nickelbacka. Kako bilo, volili bi izmislit potpuno novu vrstu muzike. Uglavnom, Outbreak Sedition sad radi punom parom s puuuno boljim clanovima koji nece cilo vrime zanovijetat i pravit se vazni.
Jučer smo ja i Šime bili na polaganju ruku, za one koji ne znaju, to je crkveni obred. Svecenik ti stavi ruke na glavu i moli se za tebe, te zaziva Duha Svetoga. Kod nekih je doživljaj toliko snažan da ljudi padaju s nogu te leže na podu (naravno, uvijek postoje ljudi koji su tu da ih uhvate da se ne udare, a onda ih polako spuste na pod). Kod svakog je drukčiji doživljaj i drukčije prisustvo Duha Svetog, te neki ostanu ležati desetak sekundi, a neki i po deset minuta (ako ne i više).
Uglavnom. Ja i Šime smo tamo došli i reć ću vam a smo obojica pala. Osjećaj je nevjerojatan, ali neću vam prepričavat. Morat ćete sami iskušat. Možda vam se ovako čini glupo i smijete se. Ali stvarno vas tada dotakne neka viša sila, te vas potrese. Oni koji su ateisti, nek pokušaju ovo, pa će vidjeti koliko griješe. Jednostavno morate vjerovati kad probate.
Uglavnom. Šime je leža oko pola minute, a ja oko minut-dva. Jučer je bilo kod nas, ali obično je u Zadru, a obred se vrši svakih mjesec dana. Možda ćete me smatrat ludim, ali predlažem vam, ako vas bilo što muči ili imate manjak vjere, da otiđete. Vjerujte mi. Osjećat će te se drukčije.
Uglavnom... Sad će uskoro praznici. Planiran uživat. Svirat ćemo, a ja i Šime čemo se bavit još jednim našim projektom. Zasad odgađamo snimanje filmova, ali kad budemo snimit ćemo nešto poput spota na Lorinom blogu.
He he, bit ce to ludilo.
Evo sad još tri stvari koje me raduju: Prva je ta šta se popravljan u školi. Druga je ta šta ću uskoro vjerojatno dobit curu, a treća je ta šta će ovo lito iz Zagreba u Vodice doć dobra prijateljica s msna Hana, pa ćemo se napokon uživo upoznat.
Inače... TRENUTNO BOLJE NE MOŽE.
Velika PUSA i Pozzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz
Za kraj evo jedan spot od Bfmv-a:
Dobro san, al će me proć
Znan… bia bi red da napišen post. Nemojte se razočarat (lol), ali ovaj će bit jako kratak. Neman o čemu pričat. Ništa mi se zanimljivo ne događa. Ja, Tome i Belgija smo u petak išli u neku špilju. Bilo je… avanturistički. Lol
Jučer je bila gitarijada, ali ja po običaju nisan iša vanka (znate zašto).
E da… dužan san vam da van ispričan šta je bilo s čaćom kad me vidija u nedilju. Vako… ja, mater i brat išli u crkvu (mater me natirala, jer je rekla da molin boga da mi oprosti. Mislin, to san bar moga učinit, ako uzmeš u obzir da san prošli dan pobiga iz kuće. Uglavnom… kad san se vratija, vidija san čaću. Očekiva san da ću najebat, kad ono paf…
On mene pita: Kako je bilo.
A ja mu reka: Dobro
I onda je još samo reka: Nemoj to više radit.
WTF? Nisan moga virovat. A dobro… Bia san šupak taj put. Jbg. mora se i meni jednom posrićit.
Počea san čitat knjigu Eragon, pa da mogu kasnije pogledat film. E da napomenen, neću nastavit trenirat. Jbg. poštovat ću svoju odluku.
Šta da van još kažen… Budite vi meni zdravi i pijani. Lol
Pozzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz i jedna velika PUSA.
Feelin' way too damn good
Ok… danas je nedilja. Malo me boli glava i malo san u kurcu. Mislin nisan u depri ni išta nego san fizički u kurcu. Sve me boli. Sve ću vam sad ispričat i molim vas da mi ne govorite da san glup i da to nisan triba napravit i takve stvari. Tog san već čuja mali miljun puta dosad.
Dakle. Kao šta svi znate jučer je bila subota. Bija je to dan kad je Milišić slavija rođendan. E sad… Ja san to popodne cilo vrime nagovara mater da me pusti tu večer u grad, btw čaća mi je cili taj dan bija u Splitu. Uglavnom nije me pustila i ja u onda san onda u kritičnoj točki pucanja poludija (nisan triba) i reka joj baš me briga ja ću ić. Obuka san se i krenija iz kuće, a mater mi je rekla da ako oden da neću spavat tu večer kući. Uglavnom… Ja budala izaša iz kuće i oša na stanicu za bus. Tamo su bili Skorić i Zino. Uglavnom. Taman kad san doša na stanicu vidija san da mi čaća dolazi autom iz Splita u dvorište. Pogleda san na sat i točno minut posli vidija san ga kako izlazi. Pogađajte po koga je iša… Mater je bila ljuta ki pas. Nego, ja se sakrija u Banyevu garažu, a čaća doša do Zina i Skorića koji su ostali na stanici. Uglavnom, reka im je da mi reču da se vratin isti sekund kući il neću spavat tu večer kući. Naravno ja opet budala reka sam sebi… sad kad san dovde doša neću odustat. I tako se nisan vratija i otiša u grad. Zapija se, lomija (neću reć s kim), plesa, umalo se potuka… Sve u svemu bilo je fenomenalno. Vratili smo se u 2 ure kući. Tj. Svi osim mene. Ja san prispava kod Skorića. Spava san na podu i još uvik me svaka kost boli. Smrza san se i jedva da san spava.
Probudili smo se u 9 uri i doša je tren istine. Mora san izać prid Skorićevu mater i izmislit joj nešta zašto san prispava kod njega. A tad me Skorić spasija. Otvorija je prozor a ja šmugnija kroz njega. Uglavnom otiša san na misu i kasnije doša kući. Bila me panika. Moglo se dogodit da me ne prime više u kuću. Eto… Čaća je opet izgleda otiša u Split a mater mi nije riči rekla.Tako da san zasad još uvik živ. Al kad on dođe…
Maloprije me ekipa iz bivšeg kluba zvala na piće. Cili je klub doša pošto su prije tog dobili na utakmici. Ja se otiša javit a kad san uša svi viknuli: ERCA!!!!
Svi su me molili, računajući trenera i presjednika kluba da se vratin. A taman je došlo i vrime utakmica. Uglavnom reka san da ću razmislit i ne bi van zna reć šta ću. Tolko me toga vuče za to i tolko mi je to priraslo srcu da bi se isti tren vratija, al jbg. sa druge strane bi se tija držat svoje odluke i ne trenirat više. Razmislit ću. Al u jednu ruku ne buden li se vratija značit će da san se prida. Ako ostanen, znači da san se nastavija borit i da ću se oduprit svemu… Uglavnom, ako se vratin iman zagarantirano misto u 1 postavi. Neznan još šta ću…
Uglavnom. U petak smo snimali film. Mogu van reć da je bolji od svakog dosad. To je parodija na naš mili Dnevnik. Film traje 20 minuta pa san ga stavija u 2 nastavka. Stvarno bi vas molija da ga pogledate jer je pre pre pre pre jebeno moćan.
Pozzzzzzzzz i uživajte.
There's no love, everybody's crying. There's no truth, everyone's misguided
A šta da vam rečem… Neznan. Polako se vraćan svojoj tuzi. Počea san slušat Bullet for my Valentine. Te pisme tako jebeno dobro mogu opisat kako se osjećan.
Život mi je prazan. U njemu nema osobe s kojon bi se moga osjećat potpunim. Triba mi osoba koja će me volit a i ja nju.
Venem.
Ovaj mi život nema više smisla. Ne bez te osobe. Triba mi veza. Ali ne samo takva, bezvezna, koja ć prekinit za dva tjedna, koja služe samo za zabavu. Triba mi nešta puno više. Možda puno tražin. Možda se tako nešta više ne može naći. Možda je moj plač uzaludan. Možda me nitko ne čuje dok padam kroz dubinu i vičem upomoć.
Koja je svrha bez te osobe. Koja je svrha slave, novca i svega što želimo? Koja je svrha ičeg ako nemamo tu osobu? Osobu koja bi vam pomogla i bila s vama kad je najteže. Kad bi bila uz vas i pomogla vam da prebrodite sve probleme.
Tad nestaje sva tuga. Kad znate da je ona uz vas.
Dvije stvari su u životu najbitnije. Prva je prijateljstvo. Uz prijatelje ste zadovoljni. Više manje uvijek ste s njima. Nemislim na neke ulizice, nego prave prijatelje. Pomažu vam i uvijek su uz vas. A druga stvar... je upravo osoba s kojom ste spremni provesti čak cijeli život. Ako nemate jednu od tih dvoje stvari... niste potpuni. Opet... zadovoljni ste zbog tog jednog, ali ipak ste tužni zbog drugog. Ja imam super prijatelje i što se toga tiče, sretan sam ali ako imate oboje uistinu ste sretni. Ne možete biti tužni čak ni da hoćete. Možda nezadovoljni. Ali tužni nikad...
Neki će mi reć da san staromodan. Neki da san lud šta me te gluposti zabrinjavaju i šta će mi cura… Ne kužite. Triba mi puno više od tog. Triba mi ponovno ona zaljubljenost koju san osjetija samo jednom. Nikad to neću zaboravit. Ko zna… Možda je to zato šta mi je bilo prvi put. Nedostaje mi ona nervoza. Nedostaje mi žestoko kucanje srca kad toj osobi dodirnete ruku i poljubite usne. Nedostaje mi njen sjaj u očima kad sam poželio da su samo moje. Zauvijek. Da zauvijek ostanemo na istom mjestu. Zajedno. Da nas ništa ne razdvoji. Ni škola, ni stotine kilometara udaljenosti. Nedostaje mi to ljeto. Više od svega. Dao bi sve da mi se to ponovno dogodi. Taj osjećaj. Ta beskrajna sreća koja, kad je osjetite znači vam sve.
Oni koji to nisu iskusili reći će da se može i bez toga, ali oni koji jesu… znaju za cijeli život se bez toga ne može. Sve dok ne nađete jedinstvenu osobu, onu koja je za vas savršena. Uz koju se osjećate potpunim…
Just another day...
Ej ljudi bok. Prošlo je već… neko vrime od pisanja posta, pa eto bija bi red da ga i napišen. Šta van reći… pa dogodilo se pregršt novih događaja. Lipih i tužnih, dobrih i loših.
Pa evo za početak ću van reć da san se ispisa s rukometa. Na kraju svega šta mi se dogodilo to je bija najpametniji potez. Iako ga je bilo jako teško napravit, ipak san uspija i sad mi je već puno lakše. Iman više vrimena za sebe, za školu, za snimanje a najvažnije… sad iman vrimena i za bend. Zasad ćemo vjerojatno svirat kod Šime, a kasnije… vidit ćemo. Triba je on danas donit bubanj kod mene u garažu, al mu čaća nešta nije da pa eto ništa od tog. Moramo kod njega… lol
Nego slušajte ovu komediju. U četvrtak nakon škole, išli ja, Tome, Neumann i Spahija na Tanaju. Navodno tamo postoji neka špilja, pa mi išli istražit. Tako se mi po mrklom mraku penjali na Tanaju i onu tvrđavu na kojoj se nalazi repetitor, nadajući se da ćemo pronać negdi špilju (iako su šanse za to bile 1 posto, jer vako i onako ništa nismo vidili. Neumann je ima neku lampu, al kurca to ne vridi. Lol
Tako mi malo istraživali, a Tome i Spahija se već usrali: „Ajmo nazad, ajmo nazad! Jeste gledali film noć živih mrtvaca…“ (navodno je Tome bija pristrašen zato jer ga je Spahija ispripada). Lol
I tako mi dišli do nekog ulaza u tvrđavu. Doša ja do toga ulaza i zastanen. Vidija san dvi osobe kako stoje ni metar od mene. U onom mraku nisan ništa vidija. Moglo je bit bilo šta. Nisan se pripa, al nije mi baš bilo ni svejedno. Lol
A tad su do mene došli Spahija, Tome i Neumann a Tome i Spahija počeli vrištat. A ja i Neumann crkli od smija. Neumann osvitlija ljude svojon svićom i mi ugledamo nekog lika (3 il 4 razred srednje škole) i neku žensku pokraj njega.
A Neumann ludi dođe i reče: Aha, uvatili smo vas…
Ja opet crka od smija.
Na kraju nismo ništa našli jer su se Tome i Spahija bojali prilazit repetitoru zbog navodnog zračenja… a dobro. Šta ja tu mogu.
Pogađate, još uvik san u kazni i danas opet nisan iša u grad. Jbg. slijedeći put je Milišiću rođendan pa će me mater i čaća morat pustit. Jedva čekan…
Današnji mi je dan (mislin na subotu) počea prilično sjebano. Diga san se u 8 uri zato šta nisan opra sinoć suđe… luda mater. Jbg.
I tako san ima pun kurac suđa za oprat, i sigurno san ga pra barem uru ipo, bez stajanja. Popizdija san. A onda mi je mater došla i rekla da moran sredit sobu. Obrisat svu prašinu, očistit svaki mogući kurac, oglancat svaki kantun i usisat je.
No dobro… Držalo me na žvotu pomisao da ću popodne snimat parodiju na Couner Strike. Zatim san doša na msn i tamo paf… Šime kaže da mu se ne da. Ja popizdija i oša se izjadat i normalno popričat svojoj priji Hani (pozzzzzzz).
No na kraju san ga ipak uspija nagovorit da dođe pa smo popodne ja, on, Tome, Zino, Joka i Bany snimili to kako bog zapovida. Tribalo nas je bit 8 al ni 6 nije loše. Bilo je par nesuglasica na snimanju, al eto… (znaju oni koji su bili, pogotovo Tome – obećajen ti… Tome dnevnik je slijedeći put. DEFINITIVNO) lol, ostali zanemarite ovo.
Ovaj post je napisan u 5 i po ujutro. Nisan spava cilu noć jer san montira film i uploada ga na youtube da bi ga mogli pogledat.
Pa… evo vam i uživajte btw. plizz pogledajte do kraja jer stvarno je mocan…
Pa evo i pozzzzzzzz...
