Ok… danas je nedilja. Malo me boli glava i malo san u kurcu. Mislin nisan u depri ni išta nego san fizički u kurcu. Sve me boli. Sve ću vam sad ispričat i molim vas da mi ne govorite da san glup i da to nisan triba napravit i takve stvari. Tog san već čuja mali miljun puta dosad.
Dakle. Kao šta svi znate jučer je bila subota. Bija je to dan kad je Milišić slavija rođendan. E sad… Ja san to popodne cilo vrime nagovara mater da me pusti tu večer u grad, btw čaća mi je cili taj dan bija u Splitu. Uglavnom nije me pustila i ja u onda san onda u kritičnoj točki pucanja poludija (nisan triba) i reka joj baš me briga ja ću ić. Obuka san se i krenija iz kuće, a mater mi je rekla da ako oden da neću spavat tu večer kući. Uglavnom… Ja budala izaša iz kuće i oša na stanicu za bus. Tamo su bili Skorić i Zino. Uglavnom. Taman kad san doša na stanicu vidija san da mi čaća dolazi autom iz Splita u dvorište. Pogleda san na sat i točno minut posli vidija san ga kako izlazi. Pogađajte po koga je iša… Mater je bila ljuta ki pas. Nego, ja se sakrija u Banyevu garažu, a čaća doša do Zina i Skorića koji su ostali na stanici. Uglavnom, reka im je da mi reču da se vratin isti sekund kući il neću spavat tu večer kući. Naravno ja opet budala reka sam sebi… sad kad san dovde doša neću odustat. I tako se nisan vratija i otiša u grad. Zapija se, lomija (neću reć s kim), plesa, umalo se potuka… Sve u svemu bilo je fenomenalno. Vratili smo se u 2 ure kući. Tj. Svi osim mene. Ja san prispava kod Skorića. Spava san na podu i još uvik me svaka kost boli. Smrza san se i jedva da san spava.
Probudili smo se u 9 uri i doša je tren istine. Mora san izać prid Skorićevu mater i izmislit joj nešta zašto san prispava kod njega. A tad me Skorić spasija. Otvorija je prozor a ja šmugnija kroz njega. Uglavnom otiša san na misu i kasnije doša kući. Bila me panika. Moglo se dogodit da me ne prime više u kuću. Eto… Čaća je opet izgleda otiša u Split a mater mi nije riči rekla.Tako da san zasad još uvik živ. Al kad on dođe…
Maloprije me ekipa iz bivšeg kluba zvala na piće. Cili je klub doša pošto su prije tog dobili na utakmici. Ja se otiša javit a kad san uša svi viknuli: ERCA!!!!
Svi su me molili, računajući trenera i presjednika kluba da se vratin. A taman je došlo i vrime utakmica. Uglavnom reka san da ću razmislit i ne bi van zna reć šta ću. Tolko me toga vuče za to i tolko mi je to priraslo srcu da bi se isti tren vratija, al jbg. sa druge strane bi se tija držat svoje odluke i ne trenirat više. Razmislit ću. Al u jednu ruku ne buden li se vratija značit će da san se prida. Ako ostanen, znači da san se nastavija borit i da ću se oduprit svemu… Uglavnom, ako se vratin iman zagarantirano misto u 1 postavi. Neznan još šta ću…
Uglavnom. U petak smo snimali film. Mogu van reć da je bolji od svakog dosad. To je parodija na naš mili Dnevnik. Film traje 20 minuta pa san ga stavija u 2 nastavka. Stvarno bi vas molija da ga pogledate jer je pre pre pre pre jebeno moćan.
Pozzzzzzzzz i uživajte.
Post je objavljen 11.03.2007. u 15:44 sati.