srijeda, 26.07.2006.

yuhuuu...

bokich, ljudovi!!! nisam se mogla javljat jer mi je komp imao neke tehnicke problemcice, ali to je rijeseno... jos jedna stvar koja je rijesena je moja veza... ja i On smo prekinuli ali nije bilo nikakvih neugodnih i negativnih ispada, tako da je sve prijateljski zavrsilo i nece biti neugodnosti kad se vidimo... Marka nisam cula od onda iako ga jaaako cesto vidim kako sasvim slucajno prolazi autom ispred moje kuce... moj braco je ok... zglob prolazi, nos mu je ajmo rec na putu zacjeljenja ali ga rebra jos uvijek rasturaju... Srđan je konacno odlucio ici kuci i potraziti novi posao po mogunosi u Sokol Maric-u...
jos jedna novost je da sutra idem u Italiju... yuhuu u Sanremo... nakon par mjeseci... idem uzivat... idem konacno van sa svojom starom ekipicom... jeeee... jedna cura u subotu ima 18 rodendan... ono di ces bolje.... koja ce to festa bit... jooooj... nece me bit nekih 10 ak dana...
ljudi idem se pakirat sad mi je dosao gust... prije mi se nije dalo... ajme jedva cekam sjest u vlakic (onaj brzi koji se naginje)... juhuuu... znam da postajem lagano ali sta cete... nemate pojma koliko sam sretna... ah da... vidjet cu starce... :)

pusa svima... i ne brinite I'll be back soon...

p.s. nista od pjesmice ovaj put :)

nedjelja, 23.07.2006.

evo me...

sorry sto nisam pisala par dana... ali brat mi je u komi... ne doslovno ali... sad mu se svi ti udarci hlade i to pa ga sve jos tri put vise boli... luđaci... a da stvar bude bolja i Srđan je ovdje kod nas vec 2 dana u sobi za goste, rekli su da sam im tako dobra i da su zato tu... ah, sta cete kad ih obozavam i jednog i drugog pa trcim na sve njihove zahtjeve... ah...
uglavnom nasla sam se s Markom... rekao je da me voli i da ne moze bez mene, posvađao se sa starcima jer mu nisu pustili da se preseli u rijeku, rekao je da tu zeli pocet novi zivot, da ce se opet upisat na fax, nasao je posao i stan... tako da je sad na miru i da zeli opet bit samnom... ali ja sam mu rekla da bar za sad nista od toga... on je meni jos jaaaako drag tj. volim ga (ne ko prije, zapravo da, cak i jos vise ali ta se ljubav promjenila) ma ne znam... sa sadasnjim deckom ne štima sve najbolje to je i on sam rekao, tako da sad i nas dvoje razmisljamo sta cemo... otisla sam iz italije i ajmo rec da sam pocela zaboravljat Marka ali ipak mi je non stop po glavi, i sad je jos i u rijeci... ne znam moram jaaaako dobro razmislit o svemu... marko je spominjao kako zeli provest cijeli zivot samnom... to je sve tako lijepooooo ali jos smo mladi, tj jos sam jaaaako i pretjerano mlada za takva razmisljanja, strah me da ne progrijesim i da si ne zeznem zivot, da sam starija sve bi bilo toliko lakse... ali nisam, i u drugoj sam vezi (nije ona ko zna sta stabilna ali ipak sam u nekoj vezi s jednom drugom osobom)... ne znam...
evo htjela sam vam se samo malo javit... da ne mislite da sam vas zaboravila...

kiss...

George Michael: Jesus to a child

četvrtak, 20.07.2006.

Marko...

bokich ljudovi... evo mene i danas!!! kao sto znate imam decka i sve je super, ajmo rec... postoji jedan mali problemcic... moj bivsi se vratio u rijeku (rekla sam da zivi u Sanremu u italiji)... i znate svi za veliki fight koji se dogodio prekjucer... uglavnom, Marko je uspio doc do mog broja, i zvao me, zeli da se nađemo jer zeli pricat samnom... nemam pojma o cemu, pretpostavljam ali... rekao mi je da se vratio zbog mene i da moramo hitno pricat... uvijek je govorio, dok sam jos zivjela tamo u italiji, da sam ljubav njegovog zivota i da odkad me upoznao nemoze vise normalno zivjet, da svaku sekundu misli na mene... sve mi je to izgledalo ko one tipicne lovacke price, ono latin lover i te spike, ali sad kad je dosao u rijeku zbog mene, nasao stan, i posao... neznam... ja sam jos mozda pre mlada za te velike ljubavne price, a zapravo tko zna... on je vec, ajde, ono moze proc, dosta je stariji od mene, sad je napunio 26 godina... neznam... svi kazu da sam jako ozbiljna za moje godine, i ful sam odgovorna osoba, zbog nekog niza situacija u mom zivotu morala sam brzo odrasti... svoje "pubertetske godine" nisam uopce dozivjela ni prozivjela, a kako stvari stoje ni necu nikad... radim jer moram, kuham, perem, peglam, placam racune, zivim sama s muskim u kuci (brat mi je ali ko da smo ozenjeni) za kojeg se moram brinut, nemogu se na nikoga oslonit, imam par frendica ali ko ih vidi, starci su mi u pizdi materini, skola ide kako ide, a fax tek da ne pricam kad mi i to dođe... zivot mi je u totalnoj banani... ali uspjevam se nekako izvuc iz svega toga i ostat ona vedra i uvijek nasmijana cura... nije to tako ni lose... prije ili kasnije cu upast u takvu "zamku", tako da mi je svejedno...
sad je jedina stvar koja me interesira sta hoce Marko od mene... i frka me da to ovaj moj razbijac (moj sadasnji decko) ne dozna... nece s Markom biti nista ali ako ovaj dozna da se ja nalazim s bivsim... ubit ce nas a poslije i sebe...

idem sad... kiss

George Michael: Kissing a fool

srijeda, 19.07.2006.

eh... braco moj...

hej, svima... kako ste vi meni danas? evo ja super, manje vise, nisam nista spavala... nocas oko 4 dosla policija na vrata... ali prvo vam moram malo objasnit moju zivotnu situaciju, ovako: prije sam zivjela u italiji u Sanremu (mozda ga znate zbog onog festivala), uglavnom to je grad sa otprilike 57000 stanovnika prakticki na granici s francuskom, tamo mi zive roditelji, a ja sam se preselila u rijeku gdje mi zivi brat (imamo rezlicitog tatu, njegov je iz rijeke)... tako da ja i on uzivamo sami u stanu... on se doselio ovdje jer mu tata nije bio dobro (nazalost, tata mu je umro prije skoro godinu dana), a ja sam dosla za njim... sad ste manje vise upoznati sa situacijom...
znaci ja zivim sama a bratom a starci su mi na drugom kraju svijeta... tako da se brinemo jedan o drugome... i tako meni nocas u 4 zvoni netko na vrata, odmah sam znala da se nesto dogodilo... vidjela da nema kljuca u bravi i da mi se brat nije vratio s posla, radi ko konobar u jednom pubu/nocnom klubu/kaficu, pa radi do kasno... pogledam ja ko to zvoni... pao mi mrak na oci kad sam vidjela policiju... u roku sekunde sam im otvorila... pitali su me ako sam ja sestra od *** i rekli mi da moram s njima u postaju... nisu mi htjeli rec sta se dogodilo... dodem ja na policijsku i vidim brata kako sjedi tamo sav krvav i pretucen... pitam ga sta je bilo a on meni "nista, potukao sam se"... ma super, decko od 25 godina se tako mlati... pitala sam ga s kim a on meni sa Markom (Marko je moj bivsi, onaj iz prijasnjeg posta)... ja ga pitam dal s tim markom a on "da"... Marko zivi u Sanremu i nemam pojma sta radi ovdje... iz rijeke je ali su njegovi zbog posla tamo... kaze meni braco "Marko se doselio ovdje i dosao je kod mene na posao i trazi nasu adresu i tvoj broj mobitela"... i pitam ga sta je bilo... a on "a nista reko sam mu da mu nemogu sad nista davat jer radim a i da moram tebe pitat ako mu mogu dat tvoj broj, i uglavnom trcao on zamnom po kaficu sve dok ga Srđan (izbacivac) nije ulovio i poceli su se mlatit... pokusao sam ih odvojit i na kraju su mi slomili nos i natuko sam rebra"... ma super... da bi na kraju doznala da je Marko 5 minuta prije nego sto sam dosla otisao u bolnicu da ga "zakrpaju"... bogte koja noc...
tako da brat mi doma lezi... jer u ovakvom stanju nemoze radit ni posluzivat goste...
Marko ko zna gdje je... nemam njegov broj ni adresu i cisto sumnjam da ce opet uci u kafic...
a Srđan je dobio otkaz tako da i on sad tu lezi kod nas i on i moj brat se zajebavaju a nemogu se ni smijat koliko ih sve boli...
a ja... e ja... da ja na kraju moram sve to trpit... i umirat od straha kad mi brat ne dolazi s posla i kad mi policija dolazi na vrata u 4 ujutro...

ljudi idem ja skuhat nesto za ovu dvojicu... jer ovaj ima slomljena rebra i nos i uganut zglob... o ovaj drugi ima slomljena 2 prsta na ruci...

koji ludaci oko mene... ali ja sam dobra i sve cu to trpit... ali jos kratko...

Vanna: Ispod istog neba

utorak, 18.07.2006.

evo mene nazat...

rekla sam prije da cu se opet javit danas... ali necu mjenjat temu... znaci kao tema ostaju decki... moj ili neciji nema veze... moj mi je nakon jaaaaako kratko vrijeme rekao da me voli... ja mu nisam nista na to odgovorila jer mu ne zelim govorit da ga volim ako to nije istina... mislim drag mi je i sve to ali nemogu rec da ga volim... nevolim neke njegove cudne mušice koje mu se motaju po glavi... ne znam ako me kuzite... ali meni nije dovoljno to "malo" koje mi on na neki nacin pruza i pokazuje da bih ga zavoljela...
danas sam slusala jednu pjesmu... tj. on ju je slusao u autu i bas sam malo pratila rijeci... radi se o pjesmi od Dina Merlina "Kad covjek voli zenu" i ima par stihova koja po meni opisuju tocno onakvo ponasanje kakvo bi trebao imat jedan covjek kad voli zenu... a moj mi to uopce ni priblizno tako ne prikazuje... "kad čovjek voli ženu šalje vojske da je traže, kad čovjek voli ženu sam sebe vara, sam sebe laže, kad čovjek voli ženu piše joj pjesme i čuva straže, kad čovjek voli ženu na sve je spreman osim da joj kaze"... potpuno se slazem sa svim sto je rekao iako mislim da bi zadnji stih trebao biti drugaciji, jer kad se nekog voli to mu se mora i reci makar ljubav bila neuzvracena...
priznajem da smo mi cure cudne ali nisu ni oni bog zna jednostavni... decki su jaaaako cudna bica... sa svojim bivsim deckom sam imala super odnos... sve smo si govorili u sitne detalje, sve tajne, cak smo medusobno komentirali cure koje prolaze i komade koje ja viđam po cesti... bilo je tu naravno uvijek ljubomore, ali to nam je trebalo da zapravo jedan drugome pokazemo koliko smo si važni i da pokazemo kako zelimo jedan drugog samo za sebe... bili smo si stvarno suuuuper... veza je pukla iz potpuno drugih razloga... nismo se ni posvadali ni nista nego sam se ja jednostavno doselila u rijeku i nemoguca je bila veza na tako veliku daljinu... on je po meni bio savrsen decko (za mene... ne kazem da bi bio svima)... neznam zasto sam pocela pricat o njemu... sad sam lagano tuzna... :(
evo vam pjesme koju mi je on (moj bivsi) posvetio preko radia za moj rodendan... zbog koje sam jos uvijek jaaaako tuzna/sretna...



Nickelback: Far away

eh... kakav dan..

dobar dan svima... evo jutros se ja ranije probudila jer sam morala po moju placicu... sitne pare ali nema veze glavno da su pare... tako da sam isla s deckom na kavu i prvi put da sam ja castila nekog decka...
nekim mojim frendicama nije normalno da decko uvijek sve placa... ne kazem da je to moralno ili nesto slicno nego takvo je "pravilo" odkad veze postoje... bar po meni... meni je isto to neki put šupski ali ako tako mora bit neka bude... ipak ovaj moj me malo iznenadio... znam da ne radi i da ga financiraju starci ali red je red... nisam ja nista govorila da cu platit i pocastit ga ali kad je konobar reko "vam mogu ja to naplatit" i po logici krenuo prema mom decku (kao on ce platit), ovaj moj nije se ni pomaknuo i kaze "ti ces to, jelda?!" bogte, pa bar reci pusti ja cu pa cu ti ja odgovorit da "ne" ili, uostalom, "moze"... ali on ni 5 ni 6 reko "ti ces to!!"... boze moj u laganom sam šoku... nije mi stvar u parama nego u ponasanju i pristupu...
uglavnom, danas sam skuzila da necemo dugo... ne zbog toga nego zbog niza drugih dogadaja... ja znam brdo ljudi, ali stvarno brdo njih, nemogu jednu recenicu zavrsit do kraja jer uvijek neko prilazi... vecina njih su decki... sad cete mislit da sam neka fufica... ali nisam... nego jednostavno volim vise bit u muskom drustvu... i naravno upoznam svih sa mojim "dragim"... a on svima preko kurca "drago mi je..."... stvar je sto ja vecinu njih znam zbog posla... a ovaj moj se ponasa ko šupak i ljudi me cudno gledaju... jutros me zvao jedan tip s kojim sam ga jucer upoznala i pita "koji ti je ono seljacina?! znam da inace nemas takve ukuse" a ja onako malo ostala i danas ga bas promatram... neznam cudan mi je... trudi se oko mene ali... ma neznam... pretpostavljam da sam vam dosadna ali sta cu...
idem ja sad skuhat si nes za papat... i javit cu vam se kasnije da napisem nes vedrije...

kiss...

Gibonni: Ovo mi je skola

ponedjeljak, 17.07.2006.

Evo malo i mene...

blog mi je tek novi i kao sto i svi znate na pocetku se svi trude lijepo i uredno pisat posteve svaki dan... e pa tako i ja ali vec znam da u roku par dana to ce se promijenit!
evo nasla ja malo vremena da vam se javim, da vam ispricam kako mi je dosadno. more ne volim bas pretjerano, tj. uopce, znam da je nekima to nepojmljivo ali sta se moze (o ukusima se ne raspravlja), tako da sam doma uz moju najdrazu klimicu i cekam da se netko javi da bi isli na kavu... kava je stvar bez koje ja neznam kako bi ujutro ili tokom dana uspjela normalno zivjet, kavu i krevet mi jednostavno nemojte dirat...
jucer sam bila doma i opet se dosadivala a navecer sam bila s deckom... hehehe slatkic moj mali... ali necemo o njemu, jer ako pocnem necu stat!
ekipica mi je okolo svi su kod nekih baka i nonica na otocima po dalmaciji i istri... jedino meni za inat svi u rijeci... juhuuuu!
neznam kaj da vam pisem, mozda mi se nesto dogodi tokom dana pa vam i javim! E sutra idem po placu... pa idem odmah sve potrosit... obozavam pare, jedino njima nije bitno ko si ni sta si i "uvijek" su tu za tebe i zele da ih trosis... sad sam pocela filozofirat idem dok nije prekasno...

kiss svima i komentirajte...

Linkin Park: In the end

nedjelja, 16.07.2006.

pocetak...

bok ljudovi, kako ste vi meni?
evo jednom davno rekla meni frendica da je napravila blog, najprije mi je to bila lagano glupa idejica ali onda mi se pocela sve vise i vise svidat i evo tako otvaram i ja svoj.
mislim da necu bas precesto pisat jer nisam neki fanatik sto se kompa tice ali cete svako toliko dobivat neke informacije, u điru ce bit moj zivot, moj novi decko, moji problemi ali i lijepe stvari koje se svako toliko dogode i u mom zivotu, svaki me trenutak podsjeti na neku pjesmu pa tako mislim da cete cesto viđat i rijeci nekih od mojih omiljenih pjesama...

za sad bi to bilo to i vidimo se...

kiss

Diana Krall: The look of love