Pjesme s drugog kata
13.05.2007., nedjelja
|
Dugo mi je trebalo da stvarno vidim vrapca, jer su uvik živčani bili, nikad na mistu stali, a sad se šetaju po naslonima stolica i gledaju me drsko u oči, i skaču na košaru za kruh, a kad ih potiram idu na tuđu, a konobarica ih beštima. I skoro sam odatle odluta u reminescencije o pticama i Islandu di ih ima puno, pa sam se sitia da sam o tome već pisa, i sigurno sam ima neki post di isto ima slika vrapca koji mi stoji na gurli uz teracu. Počea sam se stizat, još malo pa ću vlastiti rep moć ugrist, a onda će mi se ili toliko vrtit u glavi da neću znat šta dalje, ili će mi dosadit za sobom trčat, pa ću nešto interesantnije nać. Pa neću stavit vrapca, nego neko stablo koje pleše, il šta već čini.  |