|
Razočaram ponekad sam sebe, il iznevjerim, il nešto tako, u momentu kad je potrebno pokazat da nekog boga znam i sposoban sam, pa ispadne prema vanka da ne znam ni ono šta znam. A to je neugodan osjećaj, pa mi onda raspoloženje malo odleti u neke nezgodne krajeve. I tako. Eh, šta ćemo sad. A možda nisam ni ostavia tako loš dojam, ka šta sam mislia da jesam. Vidit ćemo. A, naravno, uvik postoji mogućnost da sam isprve bia u pravu. I tako. Nekidan, negdi prošlu sedmicu, kad je bila velika kiša ujutro, izaša sam iz kuće bez kišobrana, zato jer u tom momentu nije bila velika kiša, a ja sam bia optimist bez osnove i nije mi ga se dalo teglit, pa me velika kiša, kad se vratila, natjerala pod nadstrešnicu da se sakrijem (ona bivša pečenjarnica, preko puta onoga novoga nebodera u Savskoj, a ne volim ni ime tornja, niti ime firme, pa eto tako), i tamo sam bia uru vrimena, gleda dvoje ljudi koji su se sakrili pod mostom (ženska je otrčala kasnije u Cibonu, a tip je osta kraj svoga skutera), gleda puža kako može ić brzo dok je gledam vrime kako ide sporo, gleda mokrog pasa maloga koji je tia stat kod mene da nije na mokrome, al mu je doša gazda, pa su otišli dalje do livade, i dočeka kolegu sa posla koji je ima kišobran, a nije zapravo bilo nikakvog racionalnog razloga da se tu pojavi (ić do EPH po kišurini, samo zato da kupi neku monografiju za mater koja se uvatila slikanja pod stare dane. mislim, dobar razlog, al zašto ne otić kad nije kiša?), pa sam otiša na posal sa njime, i nisam pokisa. Eto, to je bila jedna sretna slučajnost. |
|
Većinu života do sad sam provea bivajući idiotom. Mislia sam da se zadnjih par godina nešto prominilo, al nije ustvari. Štagod da probam, štagod da učinim, ostajem isti, ne znam sa ljudima, ne znam ništa posebno dobro, ne znam ništa korisno reć ni objasnit. Ne mogu se maknit od sebe, i ne mogu sebe napravit sretnim. Muka mi je više od toga. |
|
Mislia sam da ću jednom, u nekoj budućnosti, uspit pokazat šta imam u sebi, u pravom momentu pogotovo. Al budućnost je sve kraća i sve manja, a ja svoje unutra i dalje držim zamotano u šporkim, masnim krpama. Ne izazivam povjerenje, a stvari koje mislim da znam nestanu kad trebaju, nisam uvjerljiv. Držalo me u komadu dugo vjerovanje da se krivo vidim, pa da ću se jedanput okrenit i počet se koristit kako treba, ali mi se stvarno počinje činit da sam oduvik zapravo bia u pravu, i da nema tu ničeg posebnog. Šta možeš reć o sebi? Nemam pojma, dvi rečenice možda. Stvarno i nema ništa, s razlogom sam valjda nevidljiv, a i nezgodno je shvaćat da imam i više loših strana nego šta sam mislia. Činilo mi se da sam barem dobar, al mislim da nisam. Nemam se niti sa kime napit večeras. |
| < | lipanj, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv