Pjesme s drugog kata
19.07.2006., srijeda
|
Potres me jutros probudia, a taman sam bia sanja neki neugodan san, pa mi nije bilo baš lipo probudit se. Prilipia sam se za krevet i pritiska put doli, onako, cijelim tijelom, da zaustavim ljuljanje. Očito mi je uspilo, jer je stalo brzo, samo je još nešto otklizalo sa krova i palo doli. Bit će kupe, a možda i koji golubovi šta se nisu probudili. Već su mi par puti te blesave beštije probale sletit na prozor, a prozor je krovni, i staklo je koso i glatko, pa ne'š ti koristi od kandži. Skliznu doli, i škripe i lepeću krilima u panici. A linčine su, radije će mi trčat deset metri ispred nogu, nego poletit. Osa mi ponekad prespava u sobi. Nemam pojma sad je li to ista ona koja je počela radit gnijezdo, ili nije. Ova dođe i stane kraj njega, ili visi sa njega, i ne miče se cili dan i noć, onda je ujutro ne bude. Dosadan život, pari mi se. Osim ako me ne špijunira. To stoposto amerikanci, jer su saznali da ću ić tamo, pa me sad promatraju prije nego šta zatražim vizu, da znaju oće me pustit ili ne. A jedno popodne mi se pčela šetala po sobi. Samo šetala, ne letila, ne zujala. Zapela je bila u paukovu mrežu između stalaže i poda, pa se trzala, a ovaj je odma ambiciozno dojuria da će je, a štajaznam šta, otrovat, pojest, kako već oni to rade, samo šta je pčela malo veća, pa mu je pobigla. Kratko i dramatično. Opet počinje bit vruće. Stala je promaja koja me zadnjih pet dana spašavala, zagušljivo mi je opet u sobi. I noge mi se osjećaju. Idem se tuširat kad ovo stavim. Složia sam sebi dvi odvojene sedmice, na dva odvojena mista, a oba će bit tvrda i kamenita, i na jednome i na drugome će bit problema sa zahodima i sa tuševima, malo ću spavat na oba isto, i neće bit mora blizu. Al na jedno se idem igrat, zafrkavat i pit, na drugo lomit se poslom, nosit stine i grede. Sve za znanost, ili šta već. Oba mista će me fizički ubit (već vidim), a psihički ćemo još vidit. Ja bi još deset dana ekstra godišnjega, da stignem odspavat šta na Motovunu i na Visu neću uspit. Al tih deset dana je za Chicago, i ono par sitno za Englesku, eh... Osim toga, lito je i sve je ka onih par dana između praznika, kad upadnu blizu. Nešto ka pet dana posli Božića. Ko šta onda pametno radi? A sad je još i vruće, još i sunce (a ovaj vitar zadnjih dana je bia divan, zrak je očistia. ajme koje boje...), glava mi je na drugim mistima, i zabušavam na poslu, i svi su negdi drugdi, manje se priča, baš gašenje sezone. Odradit ćemo sunčani ljetni san, i na jesen opet nazad u život. Stari NSB za laku noć:  |