|
Isto isto. Kad treba prevest dane u tekst, postanu isti. Topološki ista krivulja, razlike integrirane sjećanjem u glatki graf. Ali dokle nema asimptota dobro je. Makar bi koji skok dobro doša. Sad će matematičari dignit kuku i motiku na mene zbog ovog razbacivanja pojmovima. I gledam, di su mi ljudi u blogu? U životu ih ima. Nemam pojma nekako. Simptom, ima bit. Možda ako ih bude u blogu, onda ću manje zatvarat vrata i prozore u snovima. Zadnjih četri-pet dana je bilo zabavno, pa kad ovako počnem pari da grintam. I ako pričam o kristalnim malim lampicama od maslačaka uz autoput, tamo uz Rudeš, navečer po mraku, o svitlima, žućkastim, zelenkastim, žućkasto-zelenkastim, u plavo predvečerje na rebrima od Zagrepčanke, gori visoko, o novome neboderu koji je treći onima u Čazmanskoj, i svi izgledaju ogromno i prisutno u 2 ujutro, umočeni u izmaglicu, onda pari da se ponašam autistično, i da se ne družim. A kad mi je tako lakše pisat, i volim te detalje, i ima mista mi u glavi za sve to, a međuljudska komunikacija mi nekako, na neki način, pozadinski, uvik nekako štekće, i uvik me nečega strah, pa onda uvik prije ne pišem, jer nikad ne znaš. Ma, možda zvuči lošije nego šta sam mislia, i ponekad bi ovo gori bilo duže, zapetljanije u sebe, oštrije i šiljatije. A ja večeras stojim doma, jer oću ostat doma, odmorit se, čitat, naspavat i ne pit ništa. Je dobro kad želim to, a ne očajnički se maknit od doma. Osjećam se popunjeno, bez šupljih mjesta pod kožom koje mi jebu ravnotežu. To je dobro. Sad, samo mi fali jedan skok u grafu, jedan pomak da krivulja konačno bude nova i prava. I kad sam raspoložen, pari da se rastvaraju vrata, onako ka ona na velikim zgradama, puno paralelnih krila i sva se otvore. Casa del fascio šema. Uh, nezgodna zgrada za primjer, ma, šta sad ima veze. Fascinira čovika to šta su me gnjavili godinama sa vjetrobranima, i sad ti taj trust mozgova na faksu ukloni vjetrobran, i pretvore hol u ledaru. Koliko blesav moraš bit da to napraviš? Pa sad na ulazu stoji isprintano A4: "Molimo, zatvarajte vrata". Tukci. Nerad me frustrira, više nemam pojma kad sam pošteni dan odradia na poslu, a u početku je tako super, surfam, čitam, gledam. Sad mi je to dosadno, a osjećam se i blesavo, ostali rade, ostale grupe imaju posla. A eto, barem lovu dobijam. Priča sam ove snove stalno zadnjih par dana, pa neka sad idu i tu, za one na drugim mistima. Bila je predizborna debata u Engleskoj, i Blair je u svome govoru usporedia nešto, nešto puno bitno, sa sokom u tetrapaku. E, onda je za govornicu, nasuprot njemu, doša... kako se to kaže? sugovornik? kontragovornik?... e, taj, uzea tetrapak u ruku u pročita sastojke soka, i reka "Očekujem poantu.". I svima je bilo jasno da on očekuje od Blaira da im reče šta je mislia sa svojom usporedbom, a jedino Blair to nije shvatia, i čeka je da ovaj nastavi govorit. I ispa glup. Ha. Aktivističkog li sna. A u drugome sam kasnia na posal, koji je u Podsusedu, pa sam se sitia da... e ovako, toponimi su post facto, otprilike odgovaraju položaju mista u snu, ali nisu u biti bili. samo se radi o zapadnome rubu grada... u Prečkome mogu uvatit poštanski mlažnjak, samo šta moram požurit, jer ovi uz poštu prime samo pet ljudi. Bia je neki kišni dan, samo bez kiše, i trava je bila totalno zelena i bili su neki šumarci, a ja sam uvatia avion i onda se to pretvorilo u neki tulum kojega se ne sićam. Bah. Cat and girl je super strip, a Bldgblog je prekrasan. |
| < | studeni, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | ||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv