Pjesme s drugog kata
19.04.2005., utorak
Kad sam slaga boje za ovo ovde, jedna ideja mi je bila da se podloga kalendara na kraju mjeseca više ne vidi, da ostanu samo bijeli brojevi na istoj pozadini svega ostaloga. Ono, da se kalendar malo rastopi. I nikako mi to ne ide. U peti mjesec ću svaki dan napisat barem jedno slovo svaki dan. Ako ne idući misec, onda onaj posli. Ili onaj posli njega.Ponekad dok teče razgovor mi dođe neka asocijacija, smiješna asocijacija, i onda je hoću reć, da se svi nasmijemo i da ja budem duhovit. Samo, ako je takva da će bit jasna i drugima, e onda super, a ako je jasna samo meni onda jebiga. I onda ponekad, ako mislim da je dovoljno dobra idem je pričat naširoko. Samo, ne valja tako, ona je nekako kao žabica koja odskoči, onaj jedan flop (ne sva tri, ili sedam, ovisi koliko dobro bacate, ili je krivi kamen ili malo puše pa je kratka, iako nema opravdanja navečer kad je more lipo), a ako moram objašnjavat i stanje mora, i koja je uvala i di sam naša kamen... Pa, ponekad može bit interesantno, ali se najčešće ne isplati. Tako i ovaj pasus iznad. U glavi mi je bila ideja, cjelovita i istovremena, i kad sam je ovde mora izvuć serijski, nekako mi se ne čini onako dobra. A još kad mi je asocijacijska veza smiješna, ali ni ja nisam siguran šta je sa obe strane. Onako kao da se flop samo čuje, a i kamen i more se u mraku ne vide. I kad me netko blijedo pogleda pa krenem objašnjavat, i onda se glupo osjećam na kraju jer je priča ispala kao razmočeni karton. Shvatim ponekad tuđu referencu i kad je ne znam. Samo mi bude jasno kakva je trebala bit. To je ok. Možda bi ja treba pričat svoje sa više uvjerenja. To obično bude kad nešto više popijem. Jebemti opuštanje. Ja bi to treba trenirat. A izvježbavam pomalo tješenje barem jedne depresivne osobe. Ja? Smiješno. Ali ponekad, usitno, kratkoročno, i uspije. Isto bi bilo lipo da lakše mogu, lakše znam, govorit ono šta bi tia reć. Čitao sam nešto duhovito, zabavno i inteligentno, i bilo je nešto šta sam ovdje mislio citirati. I sad se ne mogu sitit šta je. Eh. A sjećam se oblika rečenice. Nešto kratko, izvučeno iz konteksta, možda o pticama, dva retka, donji kraći (ili gornji?). U prvoj riječi ima i, d, h, možda t. Nemam pojma. Ne da mi se tražit. Možda se sjetim sutra, pa ću vidit koliko sam ovde u pravu. ---- EDIT: Pet minuti nakon postanja, evo ga: "The bird chirped a melodious nightingale obscenity at him, and flew off into the night." Neil Gaiman, Neverwhere Je li samo meni "a melodious nightingale obscenity" zvuči apsolutno genijalno? ---- Da mogu uzest knjigu u ruke i stisnit ctrl+f, bilo bi puno lakše. (to je za jedan drugi citat, ne ovaj gore. šta bi moga dobit sa "možda t" ?) Dobar vikend. Puno dobrih slika. Puno lijepih slika. Jedan dobar plan otpao zbog predugog ripanja CDa. Idemo onaj vikend posli idućega. Četiri dana nije bilo koncerta u KSETu. Strašno. Idem večeras. |