Pjesme s drugog kata
05.04.2005., utorak
Uglavnom upirem prstom, a ne opisujem, iako možda izgleda da opisujem. Pa ću onda upirat malo. Evo, jutros sam sta na kvadar sunčanog poda dokle mi se grijalo mlijeko, posli sam se izad boks-vreće sakriva od sunca da mogu na miru popit kakao i pogledavat televiziju, onda sam gleda odsjaje po skalama. Prije svega toga sam gleda di mi je sunce na zidu, za par sedmica će doć dovoljno nisko da me počne budit rano ujutro. Sinoć sam gleda crvenilo od sunca u portunu, i iša sam u crveno sunce na bicikli, po Ljubljanskoj putem na ono mjesto na zapadu. Treba mi pola sata do Jankomira tako. Putem nazad sam se smrza, jer je već bila noć. Danas me guzica boli od sica. Imam doma sad dva paka Vegete iz Poljske. Nemam pojma šta ću sa njima. Mi doma tu stvar nikad nismo koristili, a meni je malo blesava ideja univerzalnog začina (ignorirajmo sad sol i papar, to je posebna kategorija). A šta ću, frendu otac radi u Podravci, nešto bitno ima bit, pa mi ih je uvalia. Ali sam uspia izbjeć da mi dade i DVD pun suvišnih stvari koje nikad ne bi ni pogleda ni posluša. Baš ne volim kad mi se tako gluposti talože. Samo se motaju okolo i nikad ne znam di ću s njima. No, kako smo pili sinoć jerbo je čovjek dao zadnji ispit, onda mu je pažnja dovoljno pala da ja odem samo sa Vegetama. Heh. Vegeta Twist. I zato mi se spava cili dan. Nešto novo, a? Poruke me prekidaju pa mi tok propada. Eh. Ovo je genijalno, i mislia sam nešto napisat o tome, samo sam izgubia zalet i ne sviđa mi se onaj pasus o Vegeti, pa neću dalje mrcvarit. Samo ću uprit prstom u Anton Chekov i The Moebius misije na istome sajtu. Od pročitanih mi najdraže. Bogovi. |