Pjesme s drugog kata
23.02.2005., srijeda
I bi koncert, i bi dobro. Bilo bi i previše dobro da ja nisam iskusan & blaziran. Hehe. Ovako sam mogao biti kul i uživati. I pit, puno. Izrekao sam barem jednu glupost koja me cijeli dan proganja. Zapravo ne samo izrekao, nego glupo spojio sve komunikacijske kanale. Ma ništa loše, nego jednostavno glupo. I sad se to sjećanje naselilo u moju glavu i ne mogu ga izbacit, i stalno me zaskače pa se trznem od srama svako malo.Da koristim poredbe u pisanju, napisao bi: "stalno me zaskače, kao čovjek odizad drveta", ali pošto ne, onda neću. I ne volim riječ drvo. Volim stablo. Znam da su ljudi koji su to mogli zapamtit isto bili prilično pijani, i koga bi uopće trebalo bit briga, ali ja se sjećam i oću izrezat taj momenat na komade kartona i bacit ih u kantu. Također sam rekao jednu glupost koju druga osoba neće zaboravit. Zato jer ne pije, i zato jer pamti takve stvari. Opet nije ništa nezgodno, samo jako glupo. I isto nije bitno, ali se sebe to pamćenje (imamo li neki sinonim za sjećanje?) stalno prisjeća. Osjećam se malo beznačajno, i imam nekakav neodređeno neugodan osjećaj u vezi posla. Možda me trajanje plaši. Ma bit će da je stvar u tome šta sam nenaspavan i umoran. Pada snig, samo pada krivi snig, ovaj ne ostaje. Nigdi osim na mome prozoru. Ma, topi se i to. Palo mi je na pamet, onaj u Rijeci i oci - taoci iz eviltwinovog komentara jučer. Šta ako je njemu prvo pala na pamet ta rima, i odlučio je da je jako duhovita i da je mora podijeliti sa drugima? Nego, shvatio je da im ona ništa ne bi značila, da ju je šteta tek tako potrošit (zamisli da je izašao tu večer na piće sa društvom i rekao im: "oci-taoci!", a oni ga samo čudno pogledali i nastavili o cijenama građevinskih zemljišta), pa je odlučio stvoriti spektakularni događaj da bi nam ostavio popkulturnu referencu i utisak, spakirane situaciju, šalu i značenje. Možda radi rebuse u slobodno vrijeme? A na kraju je samo jedan čovjek (onaj šta je kul) pogodio šta je htio reći. Još mi se nešto vrtilo bilo po glavi i trebalo je bit ovde, samo se ne sjećam više šta. Spava mi se. |